Укратко о Хиландару
Света царска српска лавра Хиландар се налази на Светој Гори Атос ( Άγιον Όρος, Agion Oros), аутономној монашкој заједници у северној Грчкој, на источном краку полуострва Халкидики. Хиландар је четврти по реду у хијерархији светогорских манастира и један од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа. Основали су га на рушевинама старијег манастира 1198. године монаси изузетног угледа, бивши велики жупан Стефан Немања (1166 – 1196) и његов најмлађи син Растко, исти који су створили самосталну средњовековну државу и аутокефалну Српску цркву. У дугој историји Србије, његови монаси су играли значајну улогу, јер су блиске везе њиховог манастира са матичном земљом остале трајне. Велики је удео Хиландараца био и у развоју српске књижевности и уметности, а најспособнији међу њима, по жељи владара, долазили су и да заузму водеће положаје у Српској цркви. Света царска српска лавра Хиландар је и данас важно место ходочашћа и представља најбогатију ризницу и архив средњовековног наслеђа српског народа. Манастир је без прекида настањен од 12. века и данас броји више од 50 монаха.
Новости из манастира:
27.01.2007
Хиландар – У Светој српској царској лаври Хиландару, прослављен је празник Светог Саве, првог архиепископа српског и оснивача ове светогорске свештене обитељи. У Хиландару се поводом великог празника и молитвеног сабрања окупило мноштво гостију из других светогорских братстава као и велики број поклоника.... опширније
19.01.2007
Хиландар – У Светом манастиру Хиландару је свечано и литургијски, као и широм православне васељене, прослављен празник светог Богојављења. Након литургије пошло се у литију са иконом Богородице Тројеручице и Часним Крстом до крста на југоисточној страни манастира који се налази крај ушћа два потока. Икону Тројеручице су носили јеромонаси који су служили литургију. По древном хиландарском обичају, на том месту је вршено освећење воде, као што се чини сваке године на дан крштења Господа Исуса Христа у реци Јордану – Богојављење.... опширније
18.09.2006
Хиландар – Освећењем параклиса Св. архиђакона Стефана у хиландарској келији на брду Самарија, надомак хиландарске арсане (луци), молитвено је прослављена обнова ове монашке насеобине. Богослужењу су присуствовали и председник Владе Србије, Војислав Коштуница, Митрополит црногорско – приморски г. Амфилохије и остали чланови државне делегације који су боравили у дводневној посети Хиландару. Келија потиче из времена након 1757. године, али није тачно датована. Одлуком Свештеног Сабора стараца, које је донешена пре пожара, радови су били предвиђени за 2004. годину. Независтан извор наменских средстава за реконструкцију омогућио је да се радови одвијају без повезаности са средствима за Обнову. Ипак, у јуну 2005. године, Свештени Сабор је све радове у простору од линије Хрусија – Арсана – Самарија (од обале са источне стране) до висоравни Прото Неро (Πρώτο Νερό) изнад јужног дела манастира, утврдио као активности на остваривању Обнове Хиландара. Извршена је реконструкција цркве Светог архиђакона Стефана, конака за смештај монаха, заштита објеката од подземних и површинских вода и уређење прилазног пута и околног простора. Црква је осликана нових живописом јер у њој није било остатака старијег а нема ни података да га је раније икада било. Нови... опширније
14.05.2006
Хиландар – У недељу, 14. маја братство Светог манастира Хиландара је имало изузетну част да укаже гостопримство протоепистату – проту Свете Горе, преподобном монаху Павлу са пратњом. ( више о организацији управе на Светој Гори). Радост је увеличана чињеницом да је ово прва посета светогорског прота Хиландару – осим у случајевима када је на том положају био хиландарац – после више од једне деценије. Током кратке посете, као домаћини, заменик игумана и први епитроп Хиландара, јеромонах Методије и јеромонах Стефан (који последњих година обавља дужност прота када је ред Хиландара), упознали су драгог и поштованог госта са богатом баштином манастира као и са током обнове након великог пожара 2004. године. Отац Павле је обишао реконструисани конак Сенаре, поставку у реновираној Ризници, као и Конак из 1814. године, први од објеката оштећених у пожару који управо почиње да се обновља у пуној мери. Протоепистат Свете Горе, преподобни монах Павле је изразио задовољство начином на који се одвија обнова и захвалност Господу што је манастирско братство успело да се избори са искушењима, не реметећи вековни поредак и молитвени живот у Хиландару. На одласку, домаћини су уваженом госту пожелели срећан, успешан и Богом благословен завршетак мандата на месту прота, који му истиче ових дана и повратак у његов манастир Велику Лавру, позивајући га да увек када за то буде имао времена и благослова буде гост Светог манастира... опширније
06.05.2006
Хиландар – У време велике обнове Светог манастира Хиландара након пожара 2004. године, манастирско братство доживљава још једну, унутрашњу и духовну обнову. Као плодови овог утврђивања у вери и поретку који тече непрекидно од времена Светога Симеона и Светога Саве, у Хиландару су обављена два нова монашења. На празник Уласка Господњег у Јерусалим – Цвете, 16. (3. по јулијанском календару) априла 2006., замонашен је отац Симон. Након тога, на празник Светог великомученика Георгија – Ђурђевдан, 6. (23. априла) маја 2006. замонашен је и отац Иларион. Братство Светог манастира Хиландара сада броји 36 монаха и 4... опширније
19.04.2006
Хиландар – Након реконструкције објекта Ризнице која је започета 2000. године, први делови изложбене поставке хиландарског блага постали су доступни посетиоцима. У току лета 2006. радови ће бити настављени формирањем депоа икона и опремањем собе за излагање рукописног наслеђа. У сталну поставку изложбе у две просторије на другом спрату ушло је 30 ремек-дела иконописа насталих у временском распону од XII до XVII столећа, фрагмент живописа XIII века, као и дела примењене уметности – глиптике, златарства, дубореза, црквеног веза и део драгоцене нумизматичке колекције манастира. У хиландарској ризници се чува близу 1600 икона, 1150 рукописа, од тога 600 на пергаменту, 170 повеља, 82 инкунабуле и 40 окованих Јеванђеља. У њој се налази и још око 300 других предмета и драгоцености. Поставку првог дела изложбене радова у хиландарској Ризници спровела је 11. до 19. априла 2006. група стручњака у саставу: сликар-конзерватор мр Светислав Николић, доцент Факултета примењених уметности у Београду, историчар уметности мр Бојан Миљковић, истраживач-сарадник Византолошког института Српске академије наука и уметности, архитекта Зоран Јовановић, Народни музеј у Београду и техничка лица Јанко Јанковић и Димитар Јеленков из Народне библиотеке Србије. О Ризници: Хиландарска библиотека се до средине двадесетог века налазила изнад трпезaрије, на западној страни манастира. Мада је била пространа, није била подесна за трајну заштиту драгоцености. Била је изложена сталној опасности од ватре, као што je био пожар из 1722. године када је изгорео југоисточни део манастира. Због тога је са унутрашње стране источних манастирских зидина, непосредно уз источну страну Саборне цркве, 1970. године, по пројекту Слободана Ненадовића, направљена посебна зграда названа Нова библиотека, или Ризница. Све до 1964. године, на том месту је постојала зграда која је имала приземље... опширније
Страна 14 од 15« Прва«...1112131415»