14.06.2008.
Кареја – У складу са Статутом Свете Горе, 1. јуна 2008. по јулијанском календару а 14. по григоријанском, постављена је нова Свештена епистасија Свете Горе. Епистасију чине представници четврте групе манастира на челу са Светим манастиром Хиландаром, чији је сабрат архимандрит Стефан постављен за протоепистата. Свештена епистасија је управно тело (“влада“) Свете Горе коју чине представници четири манастира од којих је један Протоепистат (Прот) и који се смењују једном годишње. На Светој Гори постоји 20 самосталних манастира и тај број не може бити нити мањи нити већи. Они су подељени у пет група од по четири манастира. Свака група има свог предводника који даје протоепистата. Сваке године смена се одвија по следећем поретку, тако да свака група преузима управу једном у пет година: Велика Лавра (Дохијар, Ксенофонт и Есфигмен) Ватопед (Кутлумуш, Каракал и Ставроникита) Ивирон (Пантократор, Филотеј и Симонопетра) Хиландар (Ксиропотам, Свети Павле и Григоријат) Дионисијат (Зограф, Пантелејмон и Констамонит) Свештену епистасију бира Свештена општина (“скупштина“) у Кареји која је састављена од 20 монаха – представника манастира. Сваки манастир бира на годину дана једног представника у Свештеној општини, који бива замењен почетком Нове године по јулијанском...
20.03.2008.
Хиландар – Сви светогорски манастири од давнина поседују земљу која се обрађује и доноси приходе неопходне за одржање монашких заједница. Пољопривредна производња, као и израда других аутентичних светогорских производа, од великог су значаја и данас. Када је Хиландар у питању, братство се у периоду после пожара 2004. године непрестано увећава, тако да сада броји преко 40 чланова.Такође, број посета је, што је карактеристично за целу Свету Гору, веома порастао. Када се додају радници Неимарске службе (упослени на Обнови Хиландара) и манастирске економије, као и многобројни поклоници, број људи који борави у Хиландару често прелази и стотину. Имајући све ово у виду, покренути су пројекти за унапређење манастирске економије. Њима би требало да се, са једне стране, обезбеде веће количине производа које сам мaнастир производи за сопствену потрошњу, а са друге, део производње за тржиштек ако би се прибавила додатна средства за обнову али и свакодневне трошкове. Одмах након пожара почели су радови на уређењу нове баште на површину од 2 хектара. Башта се налази на око 2 км северно од Хиландара и у њој се на органски начин гаји вoће и поврће. Уз башту се налази и маслињак који поседује сертификат грчких надлежних служби о органском начину гајења маслина. Будући да постојећи виноград нема капацитета да подмири манастирске потребе и да му је потребно подмлађивање, покренут је пројекат подизања новог винограда који ће у вeликој мери унапредити целокупно хиландарско газдинство. Након одмарања земљишта последњих 30 година, у Савином Пољу у близини нове баште и пирга Светог краља Милутина, дуж пута који води до арсане (пристаништа), поново је подигнут виноград на свом историјском месту. На 12 хектара засађено је 47000 калемова...
18.12.2007.
Београд – Чудотворна Икона Пресвете Богородице Млекопитатељнице из поснице Светог Саве Српског у Кареји, која је иконописана и намењена као дар светогорских монаха Руском народу, биће донета у Србију и изложена верницима за целивање у старој цркви Светог Саве на Врачару од 18. децембра 2007. до 8. јануара 2008. године. Свечани дочек са литијом уз присуство Његовог Преосвештенства Епископа хвостанског Г. Атанасија, викара Његове Светости Патријарха Српског Павла, свештенства и верника београдско карловачке Архиепископије, биће уприличен у уторак 18. децембра у 17,00 часова на бденију уочи празника Светог Оца Николаја Мирликијског и Чудотворца у цркви Светог Саве. За време боравка Иконе у цркви Светог Саве свакодневно ће се служити Акатист Пресветој Богородици у 17,00 часова. Икона Богородице Млекопитатељнице Икона Богородице Млекопитатељнице позната је од давнина на хришћанском Истоку. Иконописана на основу истине Јеванђеља: да је Пресвета Богомајка дојила оваплоћеног Господа Христа као Сина Свога, што је она жена у Јеванђељу исповедила речима упућеним Христу: „Блажена утроба која Те је носила, и дојке које си сисао“ (Лк 11,27). О тој истини су такође говорили и писали и Свети Оци Источне Цркве. Тако свети Јефрем Сиријски каже, у песмама на Рођењу Христовом: „Из утробе Дјевине изашао је Младенац, и млеком се хранио, и растао је поред деце – Син Господара свега. Света Дјева-Мајка давала је Христу млеко, и Он се као човек хранио Њезиним млеком. Када се Господ хранио млеко Маријиним, тада је точио живот свему свету“. За светим Јефремом певао је о Богородичином дојењу Господа млеком и свети Роман Мелод, а његове и других црквених песника химне о томе ушле су у богослужења наше Цркве и налазе се у црквеним...
27.01.2007.
Хиландар – У Светој српској царској лаври Хиландару, прослављен је празник Светог Саве, првог архиепископа српског и оснивача ове светогорске свештене обитељи. У Хиландару се поводом великог празника и молитвеног сабрања окупило мноштво гостију из других светогорских братстава као и велики број поклоника....
19.01.2007.
Хиландар – У Светом манастиру Хиландару је свечано и литургијски, као и широм православне васељене, прослављен празник светог Богојављења. Након литургије пошло се у литију са иконом Богородице Тројеручице и Часним Крстом до крста на југоисточној страни манастира који се налази крај ушћа два потока. Икону Тројеручице су носили јеромонаси који су служили литургију. По древном хиландарском обичају, на том месту је вршено освећење воде, као што се чини сваке године на дан крштења Господа Исуса Христа у реци Јордану – Богојављење....
18.09.2006.
Хиландар – Освећењем параклиса Св. архиђакона Стефана у хиландарској келији на брду Самарија, надомак хиландарске арсане (луци), молитвено је прослављена обнова ове монашке насеобине. Богослужењу су присуствовали и председник Владе Србије, Војислав Коштуница, Митрополит црногорско – приморски г. Амфилохије и остали чланови државне делегације који су боравили у дводневној посети Хиландару. Келија потиче из времена након 1757. године, али није тачно датована. Одлуком Свештеног Сабора стараца, које је донешена пре пожара, радови су били предвиђени за 2004. годину. Независтан извор наменских средстава за реконструкцију омогућио је да се радови одвијају без повезаности са средствима за Обнову. Ипак, у јуну 2005. године, Свештени Сабор је све радове у простору од линије Хрусија – Арсана – Самарија (од обале са источне стране) до висоравни Прото Неро (Πρώτο Νερό) изнад јужног дела манастира, утврдио као активности на остваривању Обнове Хиландара. Извршена је реконструкција цркве Светог архиђакона Стефана, конака за смештај монаха, заштита објеката од подземних и површинских вода и уређење прилазног пута и околног простора. Црква је осликана нових живописом јер у њој није било остатака старијег а нема ни података да га је раније икада било. Нови...
Страна 14 од 15« Прва«...1112131415»
