17.10.2014.
Солун – Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј допутовао је 17. октобра у Солун, у тродневну посету Митрополији неапољско-ставрупољској, која је поводом стогодишњице почетка Првог светског рата, уприличила посету Српског Патријарха, будући да се на њеној територији у оквиру Савезничког гробља налази део на коме почива преко 7.500 српских жртава Великог рата. Игуман Свете царске српске лавре Хиландара архимандрит Методије је присуствовао је тродневним свечаностима у Солуну. Након Солуна, Патријарх ће посетити Свету Гору и манастир Хиландар. У пратњи Његове Светости су Преосвећена господа Епископи зворничко-тузлански Хризостом и жички Јустин, протојереј Гајо Гајић и ђакон Игор Давидовић. Домаћин, Митрополит неапољски г. Варнава, дочекао је првојерарха Српске Првославне Цркве на аеродрому и отпратио до Саборног храма Светог Јована на Неапољу, где је приређен величанствен дочек. У присуству многобројног верног народа, представника Владе Републике Грчке, локалних и политичких власти, Војске, омладине и ученика оближњих школа служено је славословље. Патријарха српског Иринеја су поздравили министар Македоније и Тракије г. Орфанос, градоначелник Неапоља, генерални конзул Републике Србије у Солуну г. Синиша Павић, као и Митрополит неапољски г. Варнава, који је истакао историјску везу српског и јелинског народа, посведочену нарочито у последњим искушењима кроз која смо пролазили. Он је подсетио на речи чувеног јелинског сликара и иконописца: “Љубав која не прође страдање, није љубав”. Подсетио је, потом, да је српска принцеза Јелена Драгаш била мајка последњег византијског цара, позваши све да чувају историјске и братске свезе љубави и пријатељства. Свечаној доксологији присуствовао је и архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара. Српски Патријарх је благословио присутни народ и отпоздравио речима захвалности у име свег српског народа и пуноће Српске Православне Цркве, на чијем се челу налази. Данашњи програм...
06.10.2014.
Јекатеринбург – Игуман Свете царске српске лавре Хиландара архимандрит Методије учествовао је 3. октобра на скупу монаштва Митрополије јекатеринбуршке поводом 700-годишњице од рођења Преподобног Сергија Радоњешког, који је одржан у манастиру Светих царских мученика на Ганиној јами. Више о самом скупу можете прочитати овде. Током боравка у Јекатеринбургу игуман Методије је гостовао на православној телевизији...
05.10.2014.
Јекатеринбург – Игумана Свете царске српске лавре Хиландара архимандрит Методије учествовао је 3. октобра на скупу монаштва Митрополије јекатеринбуршке поводом 700-годишњице од рођења Преподобног Сергија Радоњешког, који је одржан у манастиру Светих царских мученика на Ганиној јами. У пратњи игумана Методије били су архимандрит Нектарије и монах Никанор Хиландарац. Сабрање монаштва започело је Светом литургијом којом је началствовао Митрополит месогијски и лавреотикијски Николај из Грчке православне цркве. Председавајући скупа је био Митрополит јекатеринбуршки и верхотурски Кирил. У раду су учествовали архијереји: Митрополит керкирски, пакских и диапонтијских острва Нектарије (Грчка православна црква), Епископ нижњетагиљски и серовски Инокентије, Епископ каменски и алапајевски Методије (Митрополија јекатеринбуршка). У сали Поклоничког центра Ганина јама, где се одвијао радни део скупа, сабрало се око 150 монаха и монахиња – игумана и игуманија, монаха и монахиња из 18 манастира из Грчке, са Свете Горе, Србије, Подмосковља и Јекатеринбуршке митрополије. На скупу су разматрана питања савременог монашког живота: проблеми савременог монаштва и путеви ка спасењу, засновани на искуству светих отаца и савремених подвижника. Пажњи учесника представљени су текстови следећих предавача: Саопштење, достављено путем писма, архимандрите Јефрема, игумана манастира Ватопеда са Свете Горе Поздравно слово архимандрита Јелисеја, игумана манастира Симонопетра са Свете Горе, такође достављено писмом Митрополит месогијски и лавреотикијски Николај, „Особености савременог монаштва, проблеми и њихово превазилажење“ Игуманија Јефрема, манастир Пантократор, Крф (Грчка православна црква), „Монаштво: крстоваскрсни живот и смрт“ Архимандрит Методије игуман манастира Хиландара, „Духовне основе општежитељног манастира“ Архимандрит Илија (Раго) духовник женског манастира Преображења Господњег, Терасон, Француска, „Монашки подвиг и проблем губљења духовне ревности. Светоотачке препоруке и опит савремених подвижника“ Архимандрит Пимен (Адарченко), намесник манастира Светих царских мученика на Ганиној јами, „Прелазак монаха из манастира...
28.06.2014.
Солун – На Зејтинлику, светом и страшном месту Српског војничког некропоља у Солуну, ове године је веома торжествено прослављен Видовдан, са посебним усхићењем и сетним успоменама. Управо овај дан у историји је назначен као дан када је сарајевским атентатом пре сто година почео Велики рат, који је многе Србе, повлачењем преко Албаније одвео у братску Грчку и тамо заувек оставио. Тада су Срби учинили оно што је остало до данашњег дана потпуно јединствено, аутентично и непоновљиво – повлачење читаве војске, Владе и миропомазаног Краља са територије своје државе, да би уточиште нашли у другој. Једноверна браћа Грци су Србима тада пружили толико гостопримства, пажње и љубави, која се са благодарношћу никада неће заборавити. Живима су пружили опоравак, парче хлеба, зацељење рана, а упокојенима блажен мир и спокој у плавим дубинама Јонског мора, а само на Зејтинлику лежи више од 8000 Српских војника, који су часно живот свој положили за веру и отачаство, ”крст часни и слободу златну”. Великим трудом и вишегодишњим настојањем високопреподобног свештеноархимандрита Методија, настојатеља царске лавре манастира Хиландара, младог свештеника оца Александра Павловића, клирика Васељенске патријаршије, који служи у Грчкој и протојереја Елефтериоса Куцафтакиса, споразумом Српске православне цркве и Јеладске архиепископије, а благословом Његовог Високопреосвештенства митрополита неапољско-ставропољског г. Варнаве, коначно је ове године на Видовдан служена Света литургија на Зејтинлику у капели Светог Георгија. На Светој литургији којом је началствовао игуман Хиландарски, отац Методије, саслуживали су протојереј Небојша Тополић, парох храма Светог Марка у Београду, јереј Александар Павловић, парох у Мелисургосу и ђакон Владимир Руменић. Лепоти, торжеству и молитвености Празничне литургије допринели су чланови Београдског мушког хора под вођством Ђорђа Томића. Светој литургији је поред педесетак верних...
06.06.2014.
Русија – Игуман манастира Хиландара архимандрит Методије боравио је од 28. маја до 5, јуна у Русији, носећи заједно са својом братијом, хиландарске светиње на поклоњење верном руском народу. Посета је уприличена са благословом Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила и на позив Његовог Високопреосвештенства Митрополита владимирског и суздаљског г. Евлогија, поводом прославе 800-годишњице Владимирске епархије, заједно са обележавањем 100 година од почетка Првог светског рата. Хиландарска делегација је са собом донела честицу Часног Крста Господњег, мошти српских светитеља: Св. цара Уроша, Св. кнеза Лазара, Св. Стефана Штиљановића, Св. Ђорђа Кратовца, Св. превлачких мученика и Св. Анастасије. На дар Свето-успенском саборном храму у граду Владимиру предата је копија иконе Пресвете Богородице Млекопитатељнице, чији се оригинал налази у келији Светог Саве Освећеног у Кареји. Иницијатори и организатори прославе и доношења светиња са Свете Горе су били Владимирска митрополија, Добротворни фонд „Афонское Приношение“, Братство „Синови Атоса“, и Поклонички центар „Благословени Атос“. Званични програм посете је започео 29. маја, дочеком светиња на главном градску тргу у граду Владимиру, где је служен молебан и организована литија ка Свето-Успенском храму у коме је служена Света литургија. У храму је предата копија иконе Пресвете Богородице Млекопитатељнице, док су честица Часног Крста и мошти српских светитеља били изложени на поклоњење до вечерњих часова. У свом поздравном слову, хиландарски игуман је посебно нагласио смисао доношења светиња у Владимир: „Донели смо Часни Крст Господњи, мошти српских светитеља и њихову заједничку икону и икону Богородице Млекопитатељнице, на освећење вашем верном народу у сусрет наступајућих прослава и ради ојачања веза између руског и српског народа. Ми осећамо ваше молитве које нас прате и увек су са нама....
27.05.2014.
Хиландар – Са благословом Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила и на позив Његовог Високопреосвештенства Митрополита владимирског и суздаљског г. Евлогија, у руском граду Владимиру, на празник Вазнесења Господњег 29. маја, одржаће се прослава 800-годишњице Владимирске епархије. У оквиру прославе братство манастира Хиландара ће донети честицу Часног Крста, мошти српских светитеља и копију иконе Пресвете Богородице Млекопитатељнице на поклоњење верном руском народу. Иницијатори и организатори прославе и доношења светиња са Свете Горе су Владимирска митрополија, Добротворни фонд „Афонское Приношение“, Братство „Синови Атоса“, и Поклонички центар „Благословени Атос“. Делегација манастира Хиландара, на челу са игуманом архимандритом Методијем, боравиће у Русији са следећим програмом: – 29. мај, Владимир, Празник Вазнесења Господњег, дочек светиња на главном градском тргу, литија и молебан, предаја копије иконе „Млекопитатељнице“, Света литургија у Свето-Успенском саборном храму, поклоњење светињама до вечерњих часова. Након тога, хиландарске светиње ће бити представљење на поклоњење и у следећим градовима: – 30. мај, Муром, Свето-Вазнесењски храм – 31. мај, Јурјев-Пољски, храм Светог Архангела Михаила – 31. мај, Александров, Свето-Успенски манастир – 1. јун, Москва, Храм Светог Јована Крститеља, метох Свето-Тројицке Сергијеве лавре – 2 – 4. јун, Санкт Петербург, Васкресењски Новодевички манастир Светиње Хиландара које се по благослову игумана и одобрењу Свете Горе доносе у Русију су: честица Часног Крста Господњег, мошти Св. цара Уроша, Св. кнеза Лазара, Св. Стефана Штиљановића, Св. Ђорђа Кратовца, Св. превлачких мученика и Св. Анастасије. Посета хиландарских монаха и сусрет верног народа Руске цркве са Атонским и српским светињама, уприличени су у оквиру обележавања два велика јубилеја, 800 година од оснивања Владимирске епархије и 100 година од почетка Првог светског рата. Организатори сусрета су посебно...
