Игуман Методије служио помен на врху Кајмакчалана

01.09.2025.

У недељу, 31. августа 2025. године, у сусрет великом јубилеју – 110. годишњици од доласка српске војске на Крф и битке на Кајмакчалану, Високопреподобни архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара, служио је помен страдалим српским војницима у спомен-капели на врху Кајмакчалана. Данас се на Кајмакчалану, попришту најтежих борби на Солунском фронту током Првог светског рата, поново чуо васкршњи тропар, химна која страдање преображава у победу и смрт у живот. Спомен-капела налази се на 2 521 метара надморске висине, а јужно од капеле се налази и велика костурница, место покоја мноштва страдалих српских војника, освећена пре тачно 90 година. Битка за Кајмакчалан била је прва велика победа реорганизоване српске војске, са око 4 800 погинулих и око 2 000 несталих војника. Битка са Бугарима вођена је на највећој надморској висини у Великом рату. На врху Кајмакчалана је било похрањено и срце др Арчибалда Рајса, великог пријатеља српског народа у најтежим тренуцима борбе за ослобођење....

Видовдан у Хиландару

28.06.2025.

У Светом манастиру Хиландару је свечано и молитвено прослављена ктиторска слава, празник Светог великомученика кнеза Лазара и свих Светих косовских мученика – Видовдан. Свеноћним бденијем и Светом Литургијом началствовао је Високопреподобни архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара. При крају Литургије освећено је кољиво, а у наставку богослужења уследила је празнична трпеза. И ове године, као и претходних дванаест, Видовдан у Хиландару је, поред торжества и посебне духовности која прати светогорска свеноћна богослужења, имао и додатну емотивну и свечану атмосферу, захваљујући члановима друштва „Чувари Христовог гроба” из Батајнице. Реч је о традицији која се неговала у месту Врлика, 30 километара јужно од Книна. Чување Христовог гроба је древни обичај који је у хришћанском свету забележен само у Јерусалиму и у Врлици, малом месту у Северној Далмацији, између планина Динаре и Свилаје. Тачни подаци о почецима обичаја нису забележени у историјским изворима, али према усменим предањима, обичај постоји најмање 400 година. Несумњиво дуга традиција уткана је у тај православни обичај, који је највероватније и донет у Врлику из самог Јерусалима. Чувари ступају у цркву одевени у народну ношњу поменутог краја и предвођени харамбашом, где двојица чувара заузимају место северно и јужно од Христовог гроба. Смене страже су честе, чувари дефилују кроз цркву ненаметљиво, у чврстој побожности, заузимају своја места и нетремице гледају у Свету Плаштаницу. Њихово кретање није везано за кретање свештеника. Овај обичај је проистекао из срдачне народне побожности и не ремети склад црквене молитве, него улепшава Литургију елементима ратничког достојанства. Непосредно пре почетка вечерње службе, у Хиландару је служен помен свим косовским јунацима од 1389. год. до данас. Гост манастирског братства био је и прослављени глумац, режисер и продуцент Мел...

Игуману Методију одликовање Митрополије дабробосанске

01.06.2025.

Са благословом Његовог Високопреосвештенства, Архиепископа сарајевског и Митрополита дабробосанског г. Хризостома, у општинама Источна Илиџа и Пале, у току је манифестација Дани Хиландара у Источном Сарајеву. Манифестација се одржава у периоду од 1. до 5. јуна. Дан раније, 31. маја, на Међународном аеродрому Сарајево свечано је дочекан Високопреподобни архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара. У пратњи игумана је и хиландарски монах Тома. Истог дана, игуман Методије посетио је катедрални храм Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву, након чега се сусрео са Митрополитом Хризостомом у владичанском двору. Том приликом, у знак захвалности за посету Митрополији дабробосанској, Високопреосвећени Митрополит одликовао је игумана Методија највишим одликовањем Митрополије дабробосанске – Златним орденом Св. свештеномученика Петра (Зимоњића). Фото: Центар за културу и информисање Источна...

Игуману Методију уручен Крст вожда Ђорђа Стратимировића

25.05.2025.

На празник Св. Кирила и Методија, у Светом манастиру Хиландару, Високопреподобном архимандриту Методију уручено је високо одликовање – Крст вожда Ђорђа Стратимировића. Додељено је са архијерејским благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа сирмијског и Митрополита сремског г. Василија, поводом преноса и сахране посмртних остатака генерала и вожда Ђорђа Стратимировића, у порти манастира Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима. Овај манастир је историјски метох Хиландара. Најстарије сведочанство о томе имамо из 1559. године. У њему се братство припремало за одлазак у Свети манастир Хиландар. Одликовање су уручили представници Одбора за повратак посмртних остатака вожда Ђорђа Стратимировића у Отаџбину, предвођени председником Одбора г. Александром Ђурђевим. Истакли су да се одликовање игуману Методију додељује из благодарности за самопрегорно служење Богу, Српској православној цркви и нашем народу широм српских земаља и расејања, као и за пожртвовано истрајавање на вредностима светосавске духовности и идејама свесрпског јединства, а особито за допринос на делу сведочења вредности и очувања традиција Српске Војводине. Генерал Ђорђе Стратимировић био је командант српских добровољаца из Шајкашке. Заједно су извојевали најважнију српску победу над мађарском војском 12. јуна 1848. године у овој вароши, чиме је сачувана Српска Војводина, коју су прогласили на Мајској скупштини 2. маја исте године. По завршетку војне службе, 1859. године, генерал Стратимировић учествовао је у дипломатским мисијама за Аустрију у Црној Гори, на Крфу, у Епиру, у Србији и у Италији. Из Новог Сада преселио се у Беч 1877. године, где је провео остатак живота. Преминуо је 1908. У својим мемоарима „Успомене” је као последњу жељу навео да почива у Сремским Карловцима. Фото: монах Милутин...

Игуман Методије одржао предавање у Новом Саду

15.05.2025.

Са благословом Високопреосвећеног Митрополита бачког г. Иринеја, Високопреподобни архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара, узео је учешће у програму манифестације „Светосавски дани” у Новом Саду. Игуман Методије је у среду, 14. маја, након вечерњег богослужења, у препуном новосадском храму Преноса моштију Св. Саве, одржао предавање на тему „Свети Сава као светогорски монах”. Повод сабрања био је овогодишњи велики јубилеј – 850 година од рођења Св. Саве. Фото: Епархија бачка Предавање можете послушати путем...

Св. Василије Острошки – ктитор хиландарског параклиса 

11.05.2025.

Уочи празника острошког чудотворца, у Хиландару је служено свечано бденије поводом празника Св. Василија Острошког – ктитора параклиса Св. великомученика Георгија на врху истоименог хиландарског пирга. Преносимо Вам део из Житија који говори о томе како је Св. Василије дошао на Атос. Свети Василије Острошки допутовао је на Свету Гору са својих 26 година, у време када је био архимандрит у манастиру Тврдошу. Тада је из Тврдоша преко Никшића и Мораче стигао у Пећку Патријаршију, где се сусрео са Патријархом Пајсијем. Патријарх је Василија задржао у манастиру неколико дана и распитивао се о приликама и положају Цркве у Херцеговини и околини. Благословио је његов пут, уз молбу да на Атосу не остане дуже од годину дана. Схватио је да је Василијево присуство и деловање веома значајно за Херцеговину. Издао му је и писмену потврду да може да свештенослужи на Светој Гори. По доласку на Атос, Василије је обилазио манастире, скитове, пештере и келије. Посећивао је изразито строге атонске подвижнике и поучавао се њиховим речима и делима, а највише времена проводио је у Хиландару. У Светој царској српској лаври Хиландару, обновио је стари параклис Св. великомученика Георгија на врху истоименог пирга. Атос је напустио годину дана касније, 1637. године, након чега је отпутовао у Русију, највероватније у тадашње подворје Хиландара, и прикупљао помоћ за Цркву у...