19.02.2021.
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом заседању 18. фебруара 2021. године у Спомен храму Светог Саве у Београду изабрао је Његово Високопреосвештенство Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија за Патријарха српског. Одмах после избора служено је благодарење и произнесено многолетствије Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском господину Порфирију. Звона на храму Светог Саве на Врачару огласила су се неколико минута пре 16 часова означавајући да је изабран 46. Патријарх српски. Његову Светост Патријарха српског Порфирија даруј Господе Својој Светој Цркви у миру, здрава и читава, часна, дуговечна и да правилно управља речју Истине Твоје! Достојан, на многе године! ДОСТОЈАН! Фото: З....
21.11.2020.
Местобљуститељу патријарашког трона Његовом Високопреосвештенству Митрополиту дабробосанском Господину Господину Х Р И З О С Т О М У У Светом манастиру Хиландару, 7/20. новембра 2020. Ваше Високопреосвештенство, Свештена обитељ Пресвете Богородице Хиландарске изражава молитвено саосећање са пунотом Свете Српске Православне Цркве поводом уснућа у Господу Свјатејшег Патријарха Иринеја, љубљеног духовног оца и архипастира. Хиландарска обитељ кроз неколико поколења дубоко је духовно свезана са личношћу Свјатејшег Патријарха Иринеја, од времена његовог школовања у Јелади, па све до нашег времена и кончине његовог служења војнствујућој Цркви. Наше старе личне свезе и братска љубав дали су темељ за нове плодове заједништва и љубави отаџбинске светосавске Цркве и светогорске светосавске Лавре. Препознајући да је Промисао Божији кроз њега, на место Патријарха српског, уздигао човека по лику Првосвештеника Христа „светог, незлобивог, чистог“ (Јевр. 7, 26) у протеклој деценији смо увек пуног срца примали благослов Патријархових посета и бројних других сусрета. Богу је било угодно да се и последњи благослов и поздрав Свјатејшег Патријарха Иринеја са хиландарским игуманом догоди у ове дане његовог боловања. Тако је, у нашим очима, запечаћен и подвиг Патријарховог смерног и брижног старања о Свештеној лаври Богородице Хиландарске. Патријарх Српски Иринеј је својом делатном љубављу и пожртвовањем оснажио трајну свезу потеклу заветним подвигом тројице светих ктитора нашег манастира и отачаства, богоносним оцима Савом Српским, Симеоном Мироточивим и Стефаном Првовенчаним. Сада, када је Господ наш и Спаситељ изволео да пресели у Небески Јерусалим Свога верног слугу и Патријарха народа нашег, нека би благословио српски род да не тугујемо „као они који немају наде“ (1. Сол. 4, 13), него да се радујемо познајући блажено успење свог духовног оца међу свете архиепископе...
20.11.2020.
У петак, 20. новембра 2020. године у 7:07 часова у Војној ковид болници „Kарабурма“ у Београду упокојио се у Господу Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић). О свим другим детаљима у вези са сахраном Његове Светости Патријарха јавност ће бити ускоро обавештена. Вечан му спомен и Царство Небеско! Дана 27. августа 1930. године благочестиве родитеље Здравка и Милијану Гавриловић из села Видове код Чачка – и са њима сав род српски – Господ је благословио рођењем мушког детета које је на крштењу добило име Мирослав. У родном селу завршио је основну школу, а после Гимназије у Чачку и Богословију у Призрену. Затим дипломира на Богословском факултету у Београду. По завршетку војне службе постављен је за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра 1959. године у манастиру Раковици од стране Патријарха српског Германа прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј. На дан Свете Петке исте године у цркви Ружици на Калемегдану је рукоположен у чин јеромонаха. Док је као професор службовао у Призренској богословији упућен је на постдипломске студије у Атину. За управника Монашке школе у манастиру Острогу постављен је 1969. године, одакле се враћа у Призрен на место ректора славне Богословије. Са те дужности је 1974. изабран за викара Патријарха српског са титулом Епископа моравичког. За Епископа нишког изабран је 1975. године. На Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве 22. јануара 2010. године изабран је за Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског. Животопис Његове Светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског господина...
06.11.2020.
Уводна реч Високопреподобног архимандрита Методија игумана Свете царске српске лавре Хиландара на Међународном монашком симпосиону у Манастиру Преподобног Прохора Пчињског, одржаног 30. и 31.10.2020. Када су престали прогони у Цркви Христовој појавио се један нови облик мучеништва, бескрвног – “мучеништва савести” – а то је монаштво. Многи синови и кћери сада слободне Цркве, нису били задовољни служењу Богу у свету и пожелели су да у свом животу остваре оне апостолске речи: покоравајући сваку помисао на послушност Христу (2. Кор. 10, 5) – ради тога монаштво и јесте “мучеништво савести” – то јест да достигну савршенство. То савршенство хришћанског живота се састоји у чистоти срца у које се усељује Дух Свети, а они који су то постигли, нису преузели тај подвиг из себичних разлога, већ поставши на овај начин изабрани сасуди Божији, они испуњавају две највеће заповести Христове: љубав према Господу и љубав према ближњима (Мк. 12, 30-31; Мт. 22, 40), којима због савршене љубави према њима, више не служе телесно, већ Духом. Али, треба још нагласити: ова служба, оних који су кроз монаштво достигли највиши степен духовног узраста, била је нешто без чега Црква у свету не би ни могла да одоли у борби са свим изазовима са којима се суочила кроз векове, јер су они били светиљка тела Цркве и њено здраво око (Лк. 11, 34) које је увек било способно да сагледа ствари на исправан начин и као светилници расуђивања давали су одговоре на најтежа питања, како се не би скренуло са спасоносног јеванђелског пута. Ради тога, веома је важно да Православна Црква, имајући увек на уму Спаситељеве речи: Ви сте со земљи; ако со обљутави, чиме...
05.11.2020.
Поводом прославе великог јубилеја, 950 година Манастира Преподобног Прохора Пчињског, у Епархији врањској одржан је 30. и 31. октобра 2020. године Међународни монашки симпосион под називом „950 година Преподобног Прохора Пчињског“. У раду скупа учествовао је и Игуман Свете царске српске лавре Хиландара архимандрит Методије. На дводневном симпосиону у Манастиру Преподобног Прохора узело је учешћа више митрополита, епископа, игумана и игуманија из десет земаља (Русије, Грчке, Кипра, Белорусије, Северне Македоније, Црне Горе, Републике Српске, Бугарске, Румуније и Србије) и прочитано укупно 13 радова на теме устројства општежића, монашког подвига, проблема савременог монаштва и историје монаштва. Рад симпосиона започет је благословом Његове Светости Патријарха српског г.г. Иринеја, упућеног писмом, које је прочитао Eпископ врањски г. Пахомије, као домаћин скупа. Пленарно заседање настављено је поздравним словом Епископа врањског г. Пахомија, а уводну реч је дао архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара (Цео текст уводне речи). Пошто је игуман Манастира Преподобног Прохора Пчињског, архимандрит Методије, упознао учеснике са животом Преподобног Прохора, настављен је рад у четири засебна заседања: Прво заседање: Општежиће – откривење славе Царства Божијег које долази Друго заседање: Монашки подвиг – делатно испуњење апостолских речи: „Мени се разапе свет и ја свету“ (Гал 6. 14) Треће заседање: Одговор данашњег монаштва на Господње речи: „Ви сте светлост свету“ (Мт 5.14) Четврто заседање: Монаштво као мерило духовне зрелости једног народа Појединим предавачима, који нису могли тих дана да дођу у Манастир Преподбног Прохора Пчињског, омогућено је да узму учешћа у раду симпосиона преко видео линка, као и да одговоре на различита питања учесника симпосиона. На крају рада симпосиона, учесници су усвојили Извештај о раду, закључке и предлоге, које вам у целости преносимо на крају текста (ПДФ документ извештаја) Планирано је...
03.11.2020.
Игуман Светог манастира Хиландара Високопреподобни архимандрит Методије учествовао је у недељу 1. новембра у прослави славе манастира Преподобног Прохора Пчињског. Претходно је 30. и 31. октобра био један од предавача на Међународном монашком симпосиону, одржаном у истом манастиру. Више о свечаности у манастиру преподобног Прохора Пчињског: Свети отац Прохор од ране младости, склони се од света и сујетљивости. У посту и зноју трудно се напреза, докле душу диже и с Богом је веза. Зверови му шумски другови бејаху, ангели га светли самотног чуваху. Светитељи Божји дивљаху се њему, јер их свети Прохор достиже у свему. А Господ му даде благодат обилну, власт над демонима, велику и силну. Моћ над болестима и разним мукама, да тужним помаже својим молитвама. Трудовима Прохор небеса присвоји, и небесног царства он се удостоји. Удостоји себе и другим помаже, да у царство дођу, који царство траже. Он пролазно баци и вечно прихвати, драгоцено благо – малом ценом плати. Чудотворац Прохор у небеском Рају, у небеском сада сав се блиста сјају. И помаже оне, који му се моле, Који Христа Бога верују и воле. Наш богомспасавани крај, Пчињски округ, изнедрио је многе учене и знамените људе и еминентне личности које су обележиле ток историје, како државе и Цркве, тако и самог нашег краја. Због многих од њих, Господу би требало захваљивати што нам их је дао и њихова нам дела оставио, нарочито због оних људи који су се својим животом просветлили и удостојили славе Божије, угодивши Њему и поставши наши посредници пред Престолом Господа Сведржитеља. Један од њих, због кога заиста можемо рећи да је Господ диван у светима Својим, је и – Преподобни Прохор Пчињски – један од најстаријих у диптиху Светих...
