05.03.2021.
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија у парохијском дому храма Васкрсења Христовог при Хиландарском метоху у Нишу 4. марта 2021. године свечано је отворена библиотека Старац Никанор Хиландарац. Преосвећени Владика је освештао просторије библиотеке уз саслужење протојереја Миодрага Павловића, архијерејског намесника првог нишког, и ђакона Ђорђа Филиповића, уз појање протојереја Дејана Крстића, професора Богословије Светог Кирила и Методија. Владика нишки Арсеније се по освећењу обратио присутнима. -Верујемо да је ово само почетак и да ће библиотека коју овде видимо да се шири и да расте и да буде на корист свих грађана Ниша, истакао је Владика, а затим уручио и благодарнице које је братство храма наменило свим заслужним појединцима и институцијама, који су помогли да се оформи ова библиотека. -Библиотека носи назив Старац Никанор Хиландарац, који је обновио Хиландарски метох у Нишу, а за датум свечаног отварања изабран је управо датум његовог блаженог уснућа у Господу пре 31 године, рекао је за Радио Глас протојереј Бобан Стојковић. Са формирањем библиотеке братство храма је, под руководством старешине храма и управитеља Библиотеке протојереја Бобана Стојковића, започело током ванредне ситуације проглашене 2020. године услед пандемије вируса ковид 19. За једанаест месеци прикупљено је неколико хиљада књига од којих је селектовано преко три хиљаде наслова који својом тематиком приличе парохијској библиотеци. Велику помоћ у формирању ове библиотеке пружили су управа и библиотекари Народне библиотеке Стеван Сремац у Нишу, који су комплетну библиотечку грађу стручно средили. Формирање библиотеке помогли су донацијом значајног броја књига и Матица српска, Народна библиотека Србије, Библиотека Града Београда и Службени гласник, као и Центар за црквене студије, Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу и Међународни центар за православне студије. Извор: Епархија нишка,...
05.03.2021.
Умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије преминуо је 4. марта 2021. године у вечерњим часовима у Јавној здравственој установи Болница Требиње. Владиκο, бесмртног имена, вјечна ти успомена! Сахрана новопрестављеног умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Атанасија биће одржана у суботу, 6. марта 2021. године, на Задушнице, према сљедећем распореду: 8.30 часова – Јутрење са опијелом у Саборном храму у Требињу, 10.00 часова – Света Литургија испред Саборног храма у Требињу, 12.00 часова – Полазак погребне поворке, са одром нашег драгог владике, праћеног свештенством и вјерним народом, од Саборног храма у Требињу до манастира Тврдош (прошавши кроз главну капију порте, даље, улицом Десанке Максимовић, кроз Његошеву, скренувши затим у улицу Војводе Степе Степановића, до кружног тока, и даље Засад Пољем до манастира Тврдош), 13.30 часова – Укоп у параклису Васкрсења Господњег у гробљу манастира Тврдош. До дана сахране, тијело новопрестављеног епископа Атанасија биће изложено у требињском Саборном храму, у којем ће се, у петак, 5. марта 2021. године, од 9.00 часова служити света Литургија уз поклоњење вјерних. Епархија захумско-херцеговачка и приморска моли све, који буду присуствовали богослужењима и сахрани епископа Атанасија, да се строго придржавају противпандемијских мјера прописаних од стране надлежних институција. Представник Епархије захумско-херцеговачке за медије Бранислав Рајковић, ђакон Извор:...
19.02.2021.
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом заседању 18. фебруара 2021. године у Спомен храму Светог Саве у Београду изабрао је Његово Високопреосвештенство Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија за Патријарха српског. Одмах после избора служено је благодарење и произнесено многолетствије Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском господину Порфирију. Звона на храму Светог Саве на Врачару огласила су се неколико минута пре 16 часова означавајући да је изабран 46. Патријарх српски. Његову Светост Патријарха српског Порфирија даруј Господе Својој Светој Цркви у миру, здрава и читава, часна, дуговечна и да правилно управља речју Истине Твоје! Достојан, на многе године! ДОСТОЈАН! Фото: З....
21.11.2020.
Местобљуститељу патријарашког трона Његовом Високопреосвештенству Митрополиту дабробосанском Господину Господину Х Р И З О С Т О М У У Светом манастиру Хиландару, 7/20. новембра 2020. Ваше Високопреосвештенство, Свештена обитељ Пресвете Богородице Хиландарске изражава молитвено саосећање са пунотом Свете Српске Православне Цркве поводом уснућа у Господу Свјатејшег Патријарха Иринеја, љубљеног духовног оца и архипастира. Хиландарска обитељ кроз неколико поколења дубоко је духовно свезана са личношћу Свјатејшег Патријарха Иринеја, од времена његовог школовања у Јелади, па све до нашег времена и кончине његовог служења војнствујућој Цркви. Наше старе личне свезе и братска љубав дали су темељ за нове плодове заједништва и љубави отаџбинске светосавске Цркве и светогорске светосавске Лавре. Препознајући да је Промисао Божији кроз њега, на место Патријарха српског, уздигао човека по лику Првосвештеника Христа „светог, незлобивог, чистог“ (Јевр. 7, 26) у протеклој деценији смо увек пуног срца примали благослов Патријархових посета и бројних других сусрета. Богу је било угодно да се и последњи благослов и поздрав Свјатејшег Патријарха Иринеја са хиландарским игуманом догоди у ове дане његовог боловања. Тако је, у нашим очима, запечаћен и подвиг Патријарховог смерног и брижног старања о Свештеној лаври Богородице Хиландарске. Патријарх Српски Иринеј је својом делатном љубављу и пожртвовањем оснажио трајну свезу потеклу заветним подвигом тројице светих ктитора нашег манастира и отачаства, богоносним оцима Савом Српским, Симеоном Мироточивим и Стефаном Првовенчаним. Сада, када је Господ наш и Спаситељ изволео да пресели у Небески Јерусалим Свога верног слугу и Патријарха народа нашег, нека би благословио српски род да не тугујемо „као они који немају наде“ (1. Сол. 4, 13), него да се радујемо познајући блажено успење свог духовног оца међу свете архиепископе...
20.11.2020.
У петак, 20. новембра 2020. године у 7:07 часова у Војној ковид болници „Kарабурма“ у Београду упокојио се у Господу Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић). О свим другим детаљима у вези са сахраном Његове Светости Патријарха јавност ће бити ускоро обавештена. Вечан му спомен и Царство Небеско! Дана 27. августа 1930. године благочестиве родитеље Здравка и Милијану Гавриловић из села Видове код Чачка – и са њима сав род српски – Господ је благословио рођењем мушког детета које је на крштењу добило име Мирослав. У родном селу завршио је основну школу, а после Гимназије у Чачку и Богословију у Призрену. Затим дипломира на Богословском факултету у Београду. По завршетку војне службе постављен је за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра 1959. године у манастиру Раковици од стране Патријарха српског Германа прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј. На дан Свете Петке исте године у цркви Ружици на Калемегдану је рукоположен у чин јеромонаха. Док је као професор службовао у Призренској богословији упућен је на постдипломске студије у Атину. За управника Монашке школе у манастиру Острогу постављен је 1969. године, одакле се враћа у Призрен на место ректора славне Богословије. Са те дужности је 1974. изабран за викара Патријарха српског са титулом Епископа моравичког. За Епископа нишког изабран је 1975. године. На Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве 22. јануара 2010. године изабран је за Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског. Животопис Његове Светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског господина...
06.11.2020.
Уводна реч Високопреподобног архимандрита Методија игумана Свете царске српске лавре Хиландара на Међународном монашком симпосиону у Манастиру Преподобног Прохора Пчињског, одржаног 30. и 31.10.2020. Када су престали прогони у Цркви Христовој појавио се један нови облик мучеништва, бескрвног – “мучеништва савести” – а то је монаштво. Многи синови и кћери сада слободне Цркве, нису били задовољни служењу Богу у свету и пожелели су да у свом животу остваре оне апостолске речи: покоравајући сваку помисао на послушност Христу (2. Кор. 10, 5) – ради тога монаштво и јесте “мучеништво савести” – то јест да достигну савршенство. То савршенство хришћанског живота се састоји у чистоти срца у које се усељује Дух Свети, а они који су то постигли, нису преузели тај подвиг из себичних разлога, већ поставши на овај начин изабрани сасуди Божији, они испуњавају две највеће заповести Христове: љубав према Господу и љубав према ближњима (Мк. 12, 30-31; Мт. 22, 40), којима због савршене љубави према њима, више не служе телесно, већ Духом. Али, треба још нагласити: ова служба, оних који су кроз монаштво достигли највиши степен духовног узраста, била је нешто без чега Црква у свету не би ни могла да одоли у борби са свим изазовима са којима се суочила кроз векове, јер су они били светиљка тела Цркве и њено здраво око (Лк. 11, 34) које је увек било способно да сагледа ствари на исправан начин и као светилници расуђивања давали су одговоре на најтежа питања, како се не би скренуло са спасоносног јеванђелског пута. Ради тога, веома је важно да Православна Црква, имајући увек на уму Спаситељеве речи: Ви сте со земљи; ако со обљутави, чиме...
