25.02.2023.
У Светом манастиру Хиландару свечано је прослављена ктиторска слава, празник Преподобног Симеона Мироточивог. Ове године празник је прослављен дан раније, 25. фебруара, јер пада непосредно пред почетак Великог поста, па је датум прославе померен у складу са Хиландарским типиком. Дан уочи славе у манастир су пристигли многобројни гости, међу којима и монаси из осталих светогорских манастира и келија и свештеници и монаси из епархија СПЦ. Главни гост био је Епископ ремезијански г. Стефан, као изасланик Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија. Присуствовао је и игуман Светог манастира Пантелејмона, Високопреподобни архимандрит Евлогије. На празничном богослужењу којим је началствовао владика Стефан, за десном певницом појали су монаси из хиландарске келије Светог Николаја „Буразери“. За левом су појали хиландарски монаси и хор „Свети Симеон Мироточиви“, који је уједно прославио свог небеског заштитника и славу хора. Беседећи на крају славске трпезе, која је уследила по завршетку Литургије, Епископ Стефан се захвалио хиландарском братству на гостопримству у име свих који су као гости и поклоници дошли на празник Преподобног Симеона. Пренео је и молитвене поздраве и благослове Његове Светости Патријарха Порфирија. Истакао је да није довољно само посећивати Хиландар и бројећи посете мислити да је само то довољно за духовно напредовање. Потребно је да се са сваком посетом потрудимо да исправљамо себе. Игуман Методије је подсетио да се ове године навршава 825. година од оснивања Хиландара. Док је Свети Сава ишао на двор код цара Алексија III да би добио дозволу да разрушени и запустели манастир Хиландар обнови за српске монахе, Преподобни Симеон га је, налазећи се у Ватопеду, крепио и подржавао својим молитвама. Оба ова наша света оца су подједнако важна за оснивање...
08.02.2023.
Ктиторска слава Свете царске српске лавре Хиландара, празник Преподобног Симеона Мироточивог, ове године прославиће се дан раније, 25. фебруара. Празник се по календару прославља 26. фебруара, али пошто ове године пада непосредно пред почетак Великог поста, на Беле покладе, датум прославе се помера у складу са Хиландарским типиком Светог Саве који у 35. глави налаже: „И ово треба да знате, јер много пута догађа се ова успомена у време Великог поста: ви појте (славите његов празник) пре поста…...
27.01.2023.
У Светом манастиру Хиландару свечано је прослављена ктиторска слава, празник Светог Саве, првог Архиепископа српског. Дан уочи празника, у манастир су пристигли су многобројни гости, међу којима и монаси из осталих светогорских манастира и епархија Српске цркве. Главни гост је био игуман манастира Григоријата, Високопреподобни архимандрит Христофор, који је началствовао празничним богослужењем, свеноћним бдењем и Светом литургијом. Лепоти богослужења допринели су појци из манастира Григоријата који су појали за десном певницом, као и хиландарски монаси и појци из хора Свети Симеон Мироточиви за левом певницом. Кититорске славе манастира Григоријата и Хиландара се однедавно заједнички прослављају. Ту праксу је установио блаженопочивши игуман Георгије (Капсанис). Игуман Хиландара на празник Преподобног Григорија Горњачког, григоријатског ктитора, посећује ову атонску светињу. Након тога је хиландарско братство, како би утврдило ову духовну везу, на своју ктиторску славу позвало игумана Григоријата. Претходне две године ова пракса је била прекинута због пандемије. Након Свете литургије, уприличена је славска трпеза у манастирској трпезарији. У беседи за трпезом игуман Методије изразио је духовну радост јер је ова пракса настављена. Поздравио је и монахе који су дошли и из других светогорских обитељи, као и све поклонике. Такође, рекао је да је овогодишњи празник Светог Саве, хиландарског ктитора, почетак целогодишњег обележавања „малог јубилеја“, 825 година од оснивања Хиландара. На крају је замолио игумана Христофора да он и монаси манастира Григоријата ових дана посебно узносе молитве за спас српског Косова и Метохије, јер су се повећали притисци великих светских сила да се Србија одрекне ове своје најважније територије, где се, поред Пећке Патријаршије налазе и многе друге светиње. Замолио је и друге монахе Светогорце за ово. И игуман Христофор је заблагодарио Богу...
19.01.2023.
У Светој царској српској лаври Хиландару свечано и литургијски прослављени су празници Крстовдан и Богојављење. На Крстовдан, након свете литургије, у манастирској порти вршено је водоосвећење. У складу са древном хиландарском традицијом, на Богојављење се, након литургије, са иконом Богородице Тројеручице и Часним Крстом пошло у литију до крста на југоисточној страни манастира, где се врши водоосвећење. Део овогодишње атмосфере преносимо фотографијама монаха Милутина Хиландарца....
10.01.2023.
Председник Републике Србије г. Александар Вучић посетио је Свети манастир Хиландар током божићних празника. Ово је друга посета Александра Вучића Светој царској српској лаври Хиландару као шефа државе. У званичној посети манастиру био је током божићних празника 2021. године. Председник Вучић је на Свету Гору стигао на Бадњи дан, у пратњи сина Данила и народног посланика Ненада Поповића. У својој поруци, одмах након што је крочио на хиландарску земљу, председник је нагласио да је поносан на српски народ и на то што је обезбеђена подршка манастиру на годишњем нивоу кроз одлуке Скупштине Србије. „Поносан сам на чињеницу да смо сачували нешто што је биће и суштина нашег народа и хвала дивним монасима и искушеницима што чувају све оно што припада нашем роду“, поручио је Вучић. Председника је на манастирској капији дочекао игуман Светог манастира Хиландара архимандрит Методије, са братством. У вечерњим часовима, у хиландарском синодику, уприличен је састанак председника Александра Вучића и управе манастира на челу са игуманом Методијем. Током састанка је закључено да је држава Србија обезбедила сва потребна средства за завршетак обнове изгорелог дела манастира, чији се завршетак очекује средином 2024. године. Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландара, упознао је председника Вучића са свим што је урађено у последње две године. Поред пројеката обнове изгорелог дела и завршетка хибридног енергетског система за производњу електричне енергије, председник је потврдио да ће Србија помоћи и наредне значајне пројекте, потпуну реконструкцију ризнице са изградњом депоа, обнову источног конака у коме се некада налазила болница и објекта еклисијарнице. Било је речи и о подршци развоју манастирске економије која је важна за самоодржање манастира. Посебна пажња је посвећена пројекту изградње нове...
23.12.2022.
У Светој царској српској лаври Хиландару је у петак 23.12.2022., у наставку вечерње службе, служен помен хиландарском монаху, ктитору и зографу Георгију Митрофановићу. Ове године се навршава четири стотине година од како је осликао унутрашњост трпезарије Светог манастира Хиландара. У хиландарској трпезарији затекао је остатке зидног сликарства насталог у трећој деценији 14. века. Трпезарију је изнова, о свом трошку, живописао у новембру 1622. Сведочанство о Митрофановићевом извођачком и ктиторском делу налазимо у натпису на унутрашњој страни источног зида, изнад северних врата: „† Благовољењем Оца и поспешењем Сина и довршењем Пресветог Духа обнови се и ислика се ова трпезарија, заповешћу отаца и браће и целога сабора хиландарског, при оцу игуману кир Илариону јеромонаху. Трудом и издатком најмањег и најпонизнијег међу монасима, сиромашног у доброчинству, богатог у гресима, званог Георгија зографа Митрофановића, који се старао о овом делу. Година 7130/31. и сврши се месеца новембра 16. дан. Тада је престо српских земаља држао архиепископ кир Пајсеј, а грчки је скиптар држао велики султан Мустафа. Реци, о љубимче, вечна памет смерноме старцу Митрофану, који се упокојио године 7129.“ Његово сликарско дело у трпезарији Хиландара једна је од најзначајнијих фреско целина на читавом Атосу. Ово је и јединствен пример да је сликар уједно био и ктитор тако великог фрескописа. О животу Георгија Митрофановића немамо много података. Историчари сматрају да се убрзо након осликавања трпезарије упокојио. Хиландарска трпезарија је данас једина у целини, из древности сачувана трпезарија неког српског манастира. Њен фрескопис открива нам вештине изванредног фрескописца кадрог да са пуно осећаја за боје наслика комплексне монументалне композиције. Централном место у зидном сликарству трпезарије припада циклусу од 27 композиција посвећених Светом Сави. Бирао је...
