01.08.2017.
Хиландар – У Светој царској српској лаври Хиландару, свечано је прослављен празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице. Икона Тројеручице се поштује као заштитница свештене хиландарске обитељи и представља једну од најпоштованијих светиња у православном свету. Налази се у хиландарском саборном храму Ваведења Пресвете Богородице где је смештена у игуманском трону. Овогодишња прослава пада на тачно 800 година од када је Свети Сава из Палестине донео икону у Хиландар. Богослужењем, које је започело свеноћним бдењем у понедељак 24.07. увече и завршило се Светом Литургијом у уторак ујутру, началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит каламаријски г. Јустин, За певницама су појали старац Дамаскин из светогорског Новог скита, старац Данило са братством из Данилејске келије и монаси из хиландарске келије Светог Николаја – Буразери. Икона Пресвете Богородице Тројеручица (грч: Παναγία Τριχερούσα) беше породична драгоценост Светог Јована Дамаскина. Он ју је чувао у личном параклису, у својој кући у Дамаску, почетком VIII века. Тада се целокупна Сирија налазила под влашћу Арапа – муслимана. Тадашњи калиф Дамаска, престонице Сирије, Валид (705-715), као муслиман, није знао да уређује верске послове хришћана Сирије. Стога је у својој палати као првог саветника, за питања потчињеног хришћанског становништва Сирије, запослио, тада још увек, световњака Јована Дамаскина, поштујући га због великог образовања и врлине. Управо у то време, дакле почетком VIII века, појавила се јерес иконоборства, са средиштем у Константинопољу. Њен покретач је био византијски самодржац Лав III Исавријанац. Још увек световњак, Јован Дамаскин је, покретан божанском ревношћу, из Дамаска прогонио иконоборну јерес, како разним писмима тако и речима. Он се на тај начин показао поборник и ватрени подржавалац поштовања светих икона. Обавестивши се довољно о њему и омрзнувши га, иконоборац Лав Исавријанац...
15.06.2017.
Манастир Ћелије, Ваљево – На позив Епископа ваљевског Милутина игуман манастира Хиландара архимандрит Методије приспео је у манастир Ћелије, на празник Преподобног Јустина, 14. јуна 2017. Ава Јустин никада није походио Свету гору. Био је у својеврсном затвору ради исповедања вере и није могао да оде и поклони се многим светињама. Али, духом је био са светогорским монасима и за време телесног живота, а откако се Господу преселио још више је с њима. Прву службу Оцу Јустину написао је један светогорски химнограф, а његове беседе и одломци из књига свакодневно се читају у Врту Мајке Божје, беседио је по благослову Епископа Милутина, за трпезом љубави игуман Хиландара архимандрит Методије. Такође, у тексту Сабора светогорских игумана и представника о предсаборским документима Васељенског сабора, који је недавно одржан на Криту, на више места навођени су изводи из дела Оца Јустина. Кад је као студент пожелео да постане монах, архимандрит Методије често се молио управо њему и Светом Владики Николају и долазио у Ћелије на Благовести. „Данас, више од двадесет година касније, долазим као монах и свештенослужитељ на ово свето место. И на мени је једно чудо Аве Јустина. Он ме укрепио да начиним тај корак – оставим свет и да се замонашим. Зато, моја молитва Оцу Јустину је да се моли Господу за спасење душа свих нас и наших ближњих, за које смо се овде молили“ – рекао је архимандрит Методије, преносећи благослов Хиландара, немањићке задужбине на Светој гори, месту које вековима наткриљују молитве Пресвете Богородице. Светој гори, на коју Ава Јустин никада није дошао кораком, али чији је део био и остао у молитвеној љубави црноризаца васцелог Православља. Данас је...
21.04.2017.
Хиландар – Радосну и величанствену прославу Васкрсења Христовог у Светој царској српској лаври Хиландару можете погледати у галерији фотографија монаха Милутина Хиландарца. Такође, по светогороском обичају уприличена је и Пасхална литија која у Хиландару, као и у Протату, бива на други дан Пасхе. Литија полази одмах након Свете литургије. Прво заустављање и читање Еванђеља је одмах по изласку из манастира, пред крстом који је на порти. Друго стајање је код крста Светога Симеона и последње код параклиса Тројеручици. На хиландарску литију традиционално долази игуман братског Ватопеда са делом своје братије, а исто тако на ватопедску Пасхалну литију одлази игуман Хиландара са својом братијом....
12.04.2017.
Хиландар – Монах Василије Хиландарац се упокојио на Велики уторак, 11.04.2017. у Хиландару, након вишегодишње болести. Рођен је 3. новембра 1949 у Брђанима (Краљево), од оца Величка и мајке Милене. На Свету Гору је дошао 15. марта 1975. Замонашио се 18. априла 1976. Примио је велику схиму 6. августа 2009. Од 1982. године је члан Сабора стараца (проистаменос). На послушању епитропа Хиландара провео је дуги низ година, неуморно се старајући о манастирским пословима као и ширењу Речи Божије међу српским народом, доносећи утеху и наду многима који су му се обраћали за духовни савет. Последње године је, услед тешке болести, провео у келији, окружен бригом и негом млађе хиландарске братије. Монашка сахрана на гробљу манастира Хиландара обављена је дан након упокојења, на Велику среду, 12. априла 2017. године. Господе, упокој душу слуге свога, монаха...
23.02.2017.
Хиландар – У Светој лаври Немањића, манастиру Хиландару, 21. фебруара по новом календару, прослављена је ктиторска слава, Преподобни Симеон Мироточиви. Празник се по календару прославља 26. фебруара, али пошто ове године он пада на Недељу праштања, датум прославе је померен у складу са Хиландарским типиком Светог Саве који у 35. глави налаже: „И ово треба да знате, јер много пута догађа се ова успомена у време Великог поста: ви појте (славите његов празник) пре поста…“ Гост хиландарског братства је био Његово Преосвештенство Епископ фракфуртски и све Немачке г. Сергије. Током службе за десном певницом су појали монах Јаков, протопсалт Протатског храма у Кареји и братија хиландарске келије Светог Николаја, Буразери. За левом певницом су под руковођењем јереја Александра Павловића, свештеника Неапољско – ставропољске митрополије, појали хиландарски монаси и чланови хора „Свети Симеон Мироточиви“ из Београда. За манастирском трпезом, након поздрава и увода игумана Методија, владика Сергије је одржао беседу коју можете прочитати у наставку: ХИЛАНДАРСКА БЕСЈЕДА Епископ франкфуртски и све Њемачке Сергије У Светој царској српској лаври Хиландару, 8/21. фебруара л.Г.2017. Преподобни оче игумане, драга браћо монаси најсветије Хиландарске Лавре, драги пријатељи Свете Горе Атонске, драга браћо у Христу Господу нашему, велика нам је част што смо данас овдје са Вама, на овом светом мјесту одакле је почело све. Јер овдје се ми, наши свети преци и наша будућа покољења, уписујемо, уписивали смо се и уписиваћемо се надаље ако милостиви Бог да у Књигу живота, а потом и у књигу великих народа свијета. А све то благодарећи нашем оцу св. Симеону Мироточивом монаху. Мало је народа у историји људске цивилизације који би могли да изваде на стол једно овако...
16.02.2017.
Хиландар – Празничним бдењем Света царска српска лавра Хиландар прославила је празник Сретења Господњег. Након Свете Литургије служено је Благодарење у спомен на 25 година од „Литургије помирења“ којом је окончан дугогодишњи раскол у СПЦ. Свештена обитељ хиландарска вековима представља место служења Богу и свом роду. У њој се огледала судбина српског народа, хиландарски монаси су преузимали значајне улоге у доба оснивања српске цркве и државе, хиландарске зидине и непрекидно богослужење постајале су уточиште и последња одбрана српског националног бића и чувар вековног наслеђа. На Сретење Господње служено је празнично бдење са Светом литургијом. Празник је био и прилика да се подсети на важан догађај од пре 25 година, када је благодаћу Божијом и трудом архијереја и отаца наше цркве али и верног народа, зацељен раскол у Српској православној цркви који је трајао од 1963. до 1992. године. Тим поводом, након Свете литургије служен је чин Благодарења а након њега прешло се за трпезу на којој је беседио Високопреподобни архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара. Призивајући благослов објављеног Богомладенца у јерусалимском храму и честитајући празник свима присутнима, игуман Методије је беседу посветио догађају од пре 25 године којим је зацељена велика рана на телу Српске цркве, у коме је велику улогу одиграо и блаженопочивши старац Никанор, тадашњи проигуман манастира Хиландара. До раскола је дошло на тлу Америке када је напетост између Патријарха Германа са Светим архијерејским сабором у Београду са једне стране и Епископа америчко – канадског Дионисија са друге, довела до одлуке о његовом рашчињењу, коју је он одбио. Из Београда су дошле оптужбе о његовом непримереном понашању, док су у дијаспори тврдили да црквене власти у матици нису...
