20.10.2014.
Света Гора – Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј стигао је 20. октобра 2014. године на Свету Гору. Будући да патријарх Павле у том својству првојерарха Српске Цркве није долазио на Свету Гору, а да је и патријарх Герман Атос посетио давне 1978. године, показује се да је ово прва посета Српског Патријарха Светој Гори после пуних 35 година. Устаљени светогорски поредак обавезује све поглаваре помесних Православних Цркава да по самом уласку на тло Свете Горе посете седиште Свете Горе, Свештену општину у Кареји. Патријарха је пред историјском протатском црквом, која чува чувену чудотворну икону Богородице „Достојно јест“ и коју је осликао најзнаменитији византијски иконописац Панселинос, дочекао Протос – Управитељ Свете Горе отац Симеон из свештеног манастира Дионисијата (мандат на годину дана добијају представници најстаријих пет светогорских манастира: Свете Лавре, Манастира Светог апостола Павла, Хиландара, Ватопеда и Дионисијата). Уследила је доксологија и посета Епистасији, Управи Свете Горе, која броји двадесет представника, по једног из сваког од манастира Свете Горе. Преподобни отац Симеон поздравио је Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја речима добродошлоце, на које је Патријарх узвратио, подсећајући на везаност породице Немањића, Саве и Симеона, као и других чланова светородне лозе, који су на мудрости Свете Горе, монашке философије живота и византијског законодавства, устројили Православну Цркву у Србији и српску државност, везујући је дугорочно за идеал Вечног Живота и Непролазног Царства Божјег. Незаобилазна станица у посети Кареји увек је испосница Светог Саве, место где је према предању настао Карејски типик Светог Саве и где се и данас чува светитељево завештање да је боље сунце да стане, него ли да престане читање Псалтира, који се овде прочита цео у току дана. То...
19.10.2014.
Солун – Данашња света Литургија, којом је на Неапољу, у Солуну, началствовао Патријарх српски г. Иринеј, била је круна његове посете западном Солуну, Митрополији неапољској. Саслуживали су Епископ лангадски г. Јован, изасланик Светог Синода Јеладске Цркве, Епископ зворничко тузлански г. Хризостом, Епископ жички г. Јустин и домаћин, Митрополит неапољски г. Варнава, свештеници и ђакони Српске и Јеладске Цркве, у препуном Саборном храму Светог Јована. Данашњи дан, заправо је више од саме круне и њене симболике, јер Литургија отвара и сама врата Царства Божјег, и сви присутни осетили су данас управу ту жељу да овај дан вечно траје, као незалазни дан Царства Божјег, као ученици Његови на Праображење када су пожелели да се настане у близини Његовој. И храм Светог Јована данас је блистао, преиспуњен том Божанском светлошћу, која све преображава, укидајући границе и нације, сијајући у срцима и на лицима присутних верника. Митрополит Варнава је на крају свете Литургије поздарвио Патријарха и његову пратњу и у њиховом лику сав српски народ, подсећајући на све што смо заједнички прошли задњих деценија. Потом је поклонио Патријарху икону на којој је изображена Света Ипомони (=трпљење, име које је у монаштву понела и српска принцеза Јелена Драгаш, мајка последњег византијског цара) и пожелео му благословен одлазак на Свету Гору, са молбом да и тамо, у врту Пресвете Богородице, принесе молитвено свећу воштаницу пред чудотворним иконама Мајке Божје “Достојно јест” у Протату и Тројеручице Хиландарске, за све верне његове Митрополије и све благоверне. Свјатјејши Патријарх је узвратио поклоном и бираним речима захвалио домаћину на Авраамовском гостопримству подсећајући на још даље и дубље, историјске и духовне везе које спајају Србе са градом Светог Димитрија и...
18.10.2014.
Солун – Ако је први дан посете Српског Патријарха Солуну био обележен дирљивим дочеком народа који сведочи о виталности савремене Јеладске Цркве, други дан посете, који је отпочео парастосом на Српском војничком гробљу, Зејтинлику, био је по свему заиста потресан. Место ћутања и завета, “место на коме сваки Србин налази свог деду, ујака, стрица, кума, пријатеља, брата”, који су као жртве живе уградили своје животе у темеље мира и слободе, како се слично зло не би никад поновило. То је истакао и Патријарах српски г. Иринеј описујући и објашњавајући значај вере, отаџбине и слободе. “Вјечнаја памјат”, брујало је јуче са усана многобројних Срба и Грка уз појање нишког хора “Бранко”. Нека је вечан помен српским херојима Великог рата и нека их Господ настани “у месту светлом, месту цветном, у месту одмора и покоја”, да почивају поносни, као хиландарски чемпреси који их окружују на гробљу увек беспрекорно уређеном. А за његово уређење и чување деценијама се бринуо добри чика Ђорђе Михајловић. Колико смо само пута из његових уста чули познате стихове “Незнани туђинче, кад случајно минеш поред овог светог, заједничког гроба“… И заиста, јуче су сви застали и одали почаст и човеку који се деценијама бринуо о гробовима оних чије је кости његов отац Саво брижно сакупљао и похрањивао у ово свето место. Ту се и родио, ту је провео сав радни век, и више од тога. Патријарх Српски му је јуче свечано уручио највише одликовање Српске Православне Цркве, којим га је одликовао Свети Архијерејски Синод, за несебичну љубав према ближњима, према Православној Цркви. Са једног стратишта пут нас је јуче одвео до другог. Одслужен је парастос и у селу Хортијатис,...
17.10.2014.
Солун – Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј допутовао је 17. октобра у Солун, у тродневну посету Митрополији неапољско-ставрупољској, која је поводом стогодишњице почетка Првог светског рата, уприличила посету Српског Патријарха, будући да се на њеној територији у оквиру Савезничког гробља налази део на коме почива преко 7.500 српских жртава Великог рата. Игуман Свете царске српске лавре Хиландара архимандрит Методије је присуствовао је тродневним свечаностима у Солуну. Након Солуна, Патријарх ће посетити Свету Гору и манастир Хиландар. У пратњи Његове Светости су Преосвећена господа Епископи зворничко-тузлански Хризостом и жички Јустин, протојереј Гајо Гајић и ђакон Игор Давидовић. Домаћин, Митрополит неапољски г. Варнава, дочекао је првојерарха Српске Првославне Цркве на аеродрому и отпратио до Саборног храма Светог Јована на Неапољу, где је приређен величанствен дочек. У присуству многобројног верног народа, представника Владе Републике Грчке, локалних и политичких власти, Војске, омладине и ученика оближњих школа служено је славословље. Патријарха српског Иринеја су поздравили министар Македоније и Тракије г. Орфанос, градоначелник Неапоља, генерални конзул Републике Србије у Солуну г. Синиша Павић, као и Митрополит неапољски г. Варнава, који је истакао историјску везу српског и јелинског народа, посведочену нарочито у последњим искушењима кроз која смо пролазили. Он је подсетио на речи чувеног јелинског сликара и иконописца: “Љубав која не прође страдање, није љубав”. Подсетио је, потом, да је српска принцеза Јелена Драгаш била мајка последњег византијског цара, позваши све да чувају историјске и братске свезе љубави и пријатељства. Свечаној доксологији присуствовао је и архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара. Српски Патријарх је благословио присутни народ и отпоздравио речима захвалности у име свег српског народа и пуноће Српске Православне Цркве, на чијем се челу налази. Данашњи програм...
06.10.2014.
Јекатеринбург – Игуман Свете царске српске лавре Хиландара архимандрит Методије учествовао је 3. октобра на скупу монаштва Митрополије јекатеринбуршке поводом 700-годишњице од рођења Преподобног Сергија Радоњешког, који је одржан у манастиру Светих царских мученика на Ганиној јами. Више о самом скупу можете прочитати овде. Током боравка у Јекатеринбургу игуман Методије је гостовао на православној телевизији...
05.10.2014.
Јекатеринбург – Игумана Свете царске српске лавре Хиландара архимандрит Методије учествовао је 3. октобра на скупу монаштва Митрополије јекатеринбуршке поводом 700-годишњице од рођења Преподобног Сергија Радоњешког, који је одржан у манастиру Светих царских мученика на Ганиној јами. У пратњи игумана Методије били су архимандрит Нектарије и монах Никанор Хиландарац. Сабрање монаштва започело је Светом литургијом којом је началствовао Митрополит месогијски и лавреотикијски Николај из Грчке православне цркве. Председавајући скупа је био Митрополит јекатеринбуршки и верхотурски Кирил. У раду су учествовали архијереји: Митрополит керкирски, пакских и диапонтијских острва Нектарије (Грчка православна црква), Епископ нижњетагиљски и серовски Инокентије, Епископ каменски и алапајевски Методије (Митрополија јекатеринбуршка). У сали Поклоничког центра Ганина јама, где се одвијао радни део скупа, сабрало се око 150 монаха и монахиња – игумана и игуманија, монаха и монахиња из 18 манастира из Грчке, са Свете Горе, Србије, Подмосковља и Јекатеринбуршке митрополије. На скупу су разматрана питања савременог монашког живота: проблеми савременог монаштва и путеви ка спасењу, засновани на искуству светих отаца и савремених подвижника. Пажњи учесника представљени су текстови следећих предавача: Саопштење, достављено путем писма, архимандрите Јефрема, игумана манастира Ватопеда са Свете Горе Поздравно слово архимандрита Јелисеја, игумана манастира Симонопетра са Свете Горе, такође достављено писмом Митрополит месогијски и лавреотикијски Николај, „Особености савременог монаштва, проблеми и њихово превазилажење“ Игуманија Јефрема, манастир Пантократор, Крф (Грчка православна црква), „Монаштво: крстоваскрсни живот и смрт“ Архимандрит Методије игуман манастира Хиландара, „Духовне основе општежитељног манастира“ Архимандрит Илија (Раго) духовник женског манастира Преображења Господњег, Терасон, Француска, „Монашки подвиг и проблем губљења духовне ревности. Светоотачке препоруке и опит савремених подвижника“ Архимандрит Пимен (Адарченко), намесник манастира Светих царских мученика на Ганиној јами, „Прелазак монаха из манастира...
