15.09.2014.
Епархија западноамеричка, САД – На позив Његовог Преосвештенства епископа западноамеричког Г. Максима, игуман Свете царске српске лавре Хиландара Високопреподобни архимандрит Методије боравио је у Сједињеним Америчким Државама крајем августа и почетком септембра 2014. године Непосредан повод за посету хиландарског игумана, у чијој су пратњи били монах Дамаскин Хиландарац и директор Задужбине Светог манастира Хиландара из Београда, била је жеља Хиландараца да лично искажу захвалност епископу Максиму и верном народу Епархије западноамеричке на великој помоћи коју су пружили обнови манастиру након пожара 2004. године. Посета је уприличена током трајања „Епархијских дана 2014.“, духовно – културне манифестације чија је тема ове година била „Света Гора, Хиландар и ми“. Епархијски сусрети чији је домаћин био владика Максим, одржани су од 29. до 31. августа у граду Џексон, Калифорнија. Зa организацију су се побринуле парохије из северне Калифорније, на челу са протојерејем Стивеном Тумбасом. За својеврсно хиландарско ходочашће Епархијом западноамеричком су најзаслужнији сами верници. Наиме, као пример веома активног црквеног и друштвеног живота Епархије, 2011. године уз благослов и подршку владике Максима, Роналд Радаковић и његова супруга Мики, покренули су добротворни подухват прикупљања 300.000 долара за обнову Хиландара, с тим што би 100 појединаца донирало по 1000 долара током три године. Захваљујући том труду, настао је „Круг 100“ чији су дародавци већ након првих 6 месеци прикупили 100.000 долара. Милошћу Божијом, њихов племенити и несебични подухват довршен је 2014. када је целокупна помоћ предата Хиландару. Посета манастиру Светог Германа Аљаског у Платини У претпразништво Успења Богородичиног 27. августа владика Максим, заједно са својим гостима, игуманом Методијем, монахом Дамаскином и директором хиландарске Задужбине Миливојем Ранђићем, посетио је манастир Светог Германа Аљаског у Платини, који...
14.09.2014.
Београд – Под називом „Свети Василије на мору“ у Музеју Српске православне цркве отворена је изложба графика Вељка Михајловића. Циклус графика „Свети Василије на мору“ садржи 28 графика које дочаравају атмосферу и изглед старог манастира, унутрашњости, спољашњости и природе која га окружује. Утврђење, пирг Светог Василија, које се налази на морској обали са отворене источне стране светогорског полуострва, недалеко од Хиландара, вековима се одупире морским таласима али је и знатно оштећено том вековном борбом. Саградио га је краљ Милутин почетком 14. века, док је цркву Светог Василија саградио његов син Стефан Дечански. Боравећи много пута, још од студентских дана на Светој Гори, сликар Вељко Михајловић је пожелео да овековечи изглед и атмосферу Светог Василија и у исто време, да помогне његову заштиту и обнову. По благослову хиландарског игумана Методија и уз гостопримство монаха Данила, Вељко Михајловић је боравио 2013. године у Хиландару бележећи скицама и цртежима изглед и амбијент старог утврђења, стварајући предложак за будуће графике. Као први резултат уметничког рада организована је добротворна изложба цртежа „Свети Василије на мору“, у Галерији Атријум Библиотеке града Београда, 25. јануара 2014. Сав приход прикупљен продајом цртежа био је намењен обнови старог манастира. На основу цртежа и многобројних скица, током 2014. године настао је циклус „Свети Василије на мору“ који садржи 28 графика, формата 41 х 52 цм (плоча 30 х 40 цм) штампаних у дубокој штампи у тиражу од 5 отисака. На веома посећеном свечаном отварању изложбе графика, у тек отвореној галерији Музеја Српске православне цркве, уз аутора, говорили су проф. др Владета Јанковић, монах Данило Хиландарац и управник музеја Владимир Радовановић. Прилог Студија...
05.09.2014.
Хиландар – Наш сабрат Атанасије, најмлађи хиландарски монах, упокојио се јуче у Господу. Замонашен је пре непуна два месеца на празник Светог Петра и Павла са још једним искушеником. Добио је на монашењу за свог небеског заступника Светог Атанасија Атонског. Свима је био све. И да орасположи и да заштити и да послуша. А име је изабрао “сам”. Ту највећу монашку тајну коју игуман чува до самог чина монашења, Господ му је открио раније. И житије Светог му је прионуло за срце. Светогорац, обновитељ монаштва, земаљски страдалник и небески заступник свих атонских монаха. Изгарао је отац Атанасије на манастирским послушањима још као искушеник. Најпре у трпезарији, касније у пекари, на месту просфорара и појца. Учио је грчки и трудио се у ватрогасној екипи, као возач и у неретким пожарима. На послушању ватрогасца га је и смрт затекла. Положио је отац Атанасије живот за ближње. Похитао да спасе грчке колеге који су се ватрогасним возилом са пута сурвали у дубодолину код скита Свете Тројице. По чудесном промислу свом Господ га је призвао само једну кривину ниже. Његово ватрогасно возило је на сличан начин слетело у исту дубодолину. И као његовог небесног заступника, Господ га је узео у своје наручје ту недалеко од свога дома, цркве Свете Тројице. Господе, упокој душу слуге свога монаха Атанасија. Хиландарски...
20.08.2014.
Келија Патерица, Кареја – У хиландарској келији Патерица поред Кареје, свечано је прослављена слава, празник Преображења Господњег. Након што се потрудио на подизању Манастира Богородице Хиландарске, Свети Сава се усрдно постарао да у седишту Свете Горе постави темеље пустињачког (еримитског) начина живота. Основао је четири келије: Келију Преображења Господњег звану Патерица, Посницу Светога Саве, келију Светог Јована Претече и келију Светог Јована Златоустога. А од прота Свете Горе на поклон је добио Буразерску келију Светог Николе. Реч келија има два значења: прво, монашка келија означава монашку собу у манастиру, а друго значење је издвојена зграда са неколико монаха у њој (На Светој Гори келија има до седам монаха са старцем келије на челу) и у оквиру келије је и црква. Келија је као мали манастир, али је у саставу неког већег манастира. Монах који духовно управља монасима једне келије се зове „старац келије“. По предању, Свети Сава је по оснивању манастира Хиландара, прво купио келију Преображења Господњег, која је од времена Светога Саве познатија по називу Патерица. По том истом предању, из келије Патерица је градио и Посницу Светога Саве у Кареји у којој се и подвизавао и у њој саставио Карејски типик који је постао образац пустињачког живота код српских монаха. Патерица је у то време имала статус малог манастира, (монидрио грч. μονύδριον), али је била у саставу Хиландара.У келији Патерица свети Сава је оставио игумански штап Светог Саве Освећеног по којем је и добио име, а по том игуманском штапу се келија највероватније и зове Патерица (од грчке речи патер што значи отац). Патерица има сугуби (двоструки) благослов двојице великих светаца, светог Саве Освећеног и Светог Саве I...
17.08.2014.
Хиландар – У саборном храму манастира Хиландара јуче је служен парастос погинулима у Церској бици. Парастос је одржан на стогодишњицу ове велике битке и победе српске војске над војно надмоћном Аустроугарском. Иако ван матице, хиландарско братство је увек у својим молитвама уз српски народ, у временима страдања и временима када се на њих сећа, чувајући као део свог непроценљивог наслеђа, молитвену успомену на пострадале сународнике, пострадале за веру и отаџбину. Слава им и вјечнаја памјат! Више о Церској бици, великој победи српске војске и првој победи савезника Антанте у Првом светском...
26.07.2014.
Хиландар – У Светој царској српској лаври манастиру Хиландару свечано је прослављен празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице (12/25 јул), заштитнице и Небеске Игуманије ове свештене обитељи. На позив хиландарског игумана високопреподобног архимандрита Методија, а по благослову Његове Свесветости Васељенског патријарха Г.Г. Вартоломеја, у манастиру је боравио Његово Преосвештенство епископ стобијски и местобљуститељ струмички Г. Давид, који је први пут посетио Свету Гору у својству архијереја. На доласку, владику је, уз доксологију, дочекао хиландарски игуман са братијом. Том приликом игуман се захвалио драгом и уваженом госту на одзиву и посети манастиру Хиландару, са жељом да му Пресвета Богородица благослови боравак на Светој Гори, као и да стане у заштиту његове многострадалне пастве у Архиепископији охридској. Епископ Давид је пренео благослов и поздраве утамниченог Архиепископа охридског и Митрополита скопског Г.Г. Јована. Владика је додао и да је живот светогорских монаха најбољи пример за њега лично и за сваког православног хришћанина, како задобити обожење и Царство Небеско. У манастир је за празник приспео и велики број гостију, монаха из других светогороских манастира, свештеника и верног народа из разних земаља, као и поклоника из Србије. У четвртак, 24. јула увече, молитвена и литургијска прослава Пресвете Богородице Тројеручице започела је свеноћним бдењем у саборном хиландарском храму. На Светој Литургији началствовао је епископ Давид уз саслужење игумана Методија и више свештенослужитеља са Свете Горе и из Србије. Увеличавајући благолепије светогорске свеноћне службе, за певницама су појали светогорци, „Данилеји“ са Катунакије и монаси хиландарске келије Светог Николе „Буразери“. Током Свете Литургије, владика Давид је рукоположио у чин јеромонаха, јерођакона Арсенија, хиландарског сабрата и члана Свештеног сабора стараца манастира Хиландара. Дан након празника Пресвете Богородице Тројеручице, хиландарско...
