30.03.2023.
Председник Републике Српске Милорад Додик боравио је у Хиландару 25. и 26. марта 2023. године. На Свету Гору је дошао са унуком Стефаном. Председника Додика је дочекао игуман Хиландара архимандрит Методије са братијом. Током посете председник је присуствовао богослужењима, а на Светој литургији је прочитао „Символ вере“ и молитву „Оче наш“. За манастирском трпезом се, након беседе игумана, обратио братији и присутним поклоницима. На састанку са игуманом Методијем и директором Задужбине Светог манастира Хиландара била су разматрана питања о могућностима даље помоћи Републике Српске, која је и до сада подржавала обнову и одржање манастира. Посебно је разговарано о подршци у организацији подухвата „Хиландар као надахнуће“ у оквиру кога ће бити одржана два концерта здруженог Симфонијског оркестра РТС и професора и студената Академије умјетности Универзитета у Бања Луци. Том приликом ће као светска премијера бити изведено дело бањалучког композитора, етномузиколога и академика Владе С. Милошевића, “Хилендар – свечана поема за симфонијски оркестар“, које је настало након његовог повратка из Хиландара 1972. године. У програму ће бити и извођење „Концерта за клавир и симфонијски оркестар „Ноћ у Хиландару“, академика Светислава Божића. Предвиђено је учешће око 70 музичара. Концерти ће бити одржани 25.04. априла у Банском двору у Бања Луци и 27.04 у Коларчевој задужбини у Београду. Подухват се одвија са подршком Републике Србије и Републике Српске. Том приликом ће игуман Методије узвратити посету председнику...27.03.2023.
Старац Кирило, сабрат хиландарске келије Светог Николаја – Буразери на Светој Гори, упокојио се 22. марта 2023. године. Познавао је аву Јустина Ћелијског, а са блаженопочившим Патријархом српским Г. Павлом био је на постдипломским студијама на Богословском факултету у Атини. Келија Светог Николаја налази се у Кареји, иза скита Светог Андреја, на путу Кареја – Ивирон. Постојала је у доба Светог Саве, када је ушла у посед Хиландара. У 18. веку настанили су је руски монаси и обновили живот у њој. Након октобарске револуције број руских монаха на Светој Гори је опао. Од завршетка Другог светског рата у њој живе грчки монаси. Позната по својој изванредној иконописачкој радионици, као и по врхунским појцима....14.03.2023.
Прва седница Комисије за Хиландар у новом сазиву одржана је јуче у Влади Републике Србије, а председавала је потпредседница Владе и министарка културе Маја Гојковић. Комисија за Хиландар размотрила је и усвојила извештај о реализованим радовима и активностима у оквиру Програма обнове Светог манастира Хиландар у 2022. години, као и финансијски извештај о утрошеним средствима у оквиру реализације програма обнове у 2022. години, у износу од 194 милиона динара. На састанку је предочено да се током 2022. године одвијала реконструкција конака Дохије и Игуменарије са параклисима Светог Саве и Светог Димитрија, те да је на објекту Дохије завршен кров и настављенa статичка санација објекта и да су на објекту Игуменарије у току груби грађевински радови. Комисија је размотрила и усвојила програм радова у оквиру обнове Светог манастира Хиландара за 2023. годину, којим је планирано да се током ове године заврше сви архитектонско – грађевински радови на санацији и обнови Дохије, а следеће године и Игуменарије. Посебно је наглашено да се паралено са обновом страдалих објеката у пожару 2004. године, у сарадњи са стручњацима Републичког завода за заштиту споменика културе обављају конзерваторско – рестаураторски радови на зидном сликарству, композицији Богородице са Христом, као и други сликарско – конзерваторски и дубокорезачко – позлатарски радови на уређењу ентеријера Саборног храма и конзерваторско-рестаураторски радови на делима ликовне и примењене уметности. У сарадњи са Народном библиотеком Србије одвија се и конзервација и рестаурација старих и ретких књига у манастиру Хиландару. Поред радова на обнови делова манастирског комплекса страдалих у пожару 2004. године упоредо се радило и на изградњи нове инфраструктуре манастира Хиландара, посебно водоводне и канализационе мреже, тако да је завршен централни колектор за...09.03.2023.
Сви термини за посете манастиру Хиландару су попуњени до краја 2023. године. Услед ограничења за посете Светој Гори – до 10 поклоника дневно по манастиру, које је прописала Свештена општина Свете Горе, знатно је умањена могућност Хиландара да прими...03.03.2023.
У Светом манастиру Хиландару 2004. године букнуо је пожар који је разорио више од половине манастирских здања. За једно вече, у ноћи између 3. и 4. марта, уништена је и оштећена читава северна половина манастирског комплекса. Пожар је избио из димњака конака Игуменарија на југозападној страни и кроз пукотине које су настале услед слегања темеља, захватио је кровну конструкцију. Преко тавана и повезаних објеката проширио се све док се није зауставио на празном простору између Белог конака и Пирга Светог Саве. Од почетка обнове изгорелих конака манастира Хиландара, 2006. године, па до данас, када Хиландар обележава 825 година од свог оснивања, завршена је комплетна реконструкција и грађевинска санација објеката конака Синодика, троделног комплекса Великог конака са параклисом Св. Николе, јединствене градитељске целине коју чини улазни део манастира са Старим конаком, као и Белог конака, који је сажегао готово до темеља. На тај начин северозападно, северно и североисточно крило изгореле половине манастира су оживели. Потпуно опремљени намештајем и свим другим потребама и опремом, ови објекти су предати на располагање манастирском братству. Да би Свети манастир Хиландар заблистао својим некадашњим сјајем царске лавре преостало је да се заврше већ одмакли радови на конацима Дохија и Игуменарија са параклисима Св. Саве и Димитрија. Конак Дохија ће у највећој мери бити усељен до краја ове године, а на конаку Игуменарија завршен је кров, радови на ојачању конструкција и већина грубих грађевинских радова, тако да се његов завршетак предвиђа за наредну годину. До краја ове године очекује се и реализација радова на консолидацији спољњег бедемског зида који повезује ова два објекта и манастирску трпезарију. Ојачавање темеља, заједно са мерама предузетим на учвршћивању објеката који...25.02.2023.
У Светом манастиру Хиландару свечано је прослављена ктиторска слава, празник Преподобног Симеона Мироточивог. Ове године празник је прослављен дан раније, 25. фебруара, јер пада непосредно пред почетак Великог поста, па је датум прославе померен у складу са Хиландарским типиком. Дан уочи славе у манастир су пристигли многобројни гости, међу којима и монаси из осталих светогорских манастира и келија и свештеници и монаси из епархија СПЦ. Главни гост био је Епископ ремезијански г. Стефан, као изасланик Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија. Присуствовао је и игуман Светог манастира Пантелејмона, Високопреподобни архимандрит Евлогије. На празничном богослужењу којим је началствовао владика Стефан, за десном певницом појали су монаси из хиландарске келије Светог Николаја „Буразери“. За левом су појали хиландарски монаси и хор „Свети Симеон Мироточиви“, који је уједно прославио свог небеског заштитника и славу хора. Беседећи на крају славске трпезе, која је уследила по завршетку Литургије, Епископ Стефан се захвалио хиландарском братству на гостопримству у име свих који су као гости и поклоници дошли на празник Преподобног Симеона. Пренео је и молитвене поздраве и благослове Његове Светости Патријарха Порфирија. Истакао је да није довољно само посећивати Хиландар и бројећи посете мислити да је само то довољно за духовно напредовање. Потребно је да се са сваком посетом потрудимо да исправљамо себе. Игуман Методије је подсетио да се ове године навршава 825. година од оснивања Хиландара. Док је Свети Сава ишао на двор код цара Алексија III да би добио дозволу да разрушени и запустели манастир Хиландар обнови за српске монахе, Преподобни Симеон га је, налазећи се у Ватопеду, крепио и подржавао својим молитвама. Оба ова наша света оца су подједнако важна за оснивање...