08.01.2020.
Беседе Високопреподобног архимандрита Методија, игумана Свете царске српске лавре Хиландара, за манастирском трпезом на ручку и вечери уз појање катавасија „Христос во градје Витлејемске“....15.10.2019.
Беседа Високопреподобног архимандрита Методија, игумана Манастира Хиландара, на празник Покрова Пресвете Богородице, 14.10.2019, у хиландарској...29.09.2019.
Звучни запис беседе игумана Манастира Хиландара архимандрита Методија на Крстовдан, за празничном трпезом у манастирској трпезарији, 27. септембра...29.05.2019.
Поводом великог јубилеја, 100 година од оснивања Пољопривредног факултета у Земуну, Светој царској српској лаври Хиландару додељена је Јубиларна плакета факултета, коју је лично примио Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Хиландара. У свечаној сали факултета, пред око 250 запослених и студената, уваженом и драгом госту и свима присутнима се обратио проф. др Душан Живковић, рекавши да у години у којој факултет прославља тако значајан јубилеј, изузетну част представља што ова високошколска установа може да угости тако високог и посебно поштованог госта, игумана Хиландара, архимандрита Методија. Он је додао да су професори и студенти факултета много пута боравили у Хиландару, а да се сада пружила прилика да сам игуман посети њихов факултет и тако учини велику част и посведочи приврженост и повезаност ове две институције, једне старе 820, а друге 100 година и то све на корист духовности, науке и културе српског народа. Професор Живковић је потом уручио Јубиларну плакету повом 100 година од оснивања Пољопривредног факултета Универзитета у Београду игуману Методију. Након тога, присутнима се обратио проф. др Небојша Марковић, директор Института за хортикултуру Пољопривредног факултета и редовни професор на катедри за виноградарство. Он је, најављујућу беседу архимандрита Методија, нагласио да је ово изузетно свечан тренутак, јер се први пут у протеклих 100 година, један хиландарски игуман налази у здању Пољопривредног факултета. У научном смислу, Хиландар представља, као први српски универзитет, извор историјског научног знања нашег народа, из кога су научни посленици могли да се користе вековним искуством које се тамо сабирало, а посебно из области пољопривреде којим се манастирско братство бави у континуитету већ 820 година. У периоду после великог пожара 2004. године, стручњаци Пољопривредног факултета, на челу са проф. др Небојшом...21.04.2019.
Беседа Високопреподобног архимандрита Методија, игумана Манастира Хиландара за манастирском трпезом на празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим (Цвети). Гост манастирског братства је био Њ.К.В. принц Михаило Карађорђевић. На светлопису хиландарска икона уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим, дело најпознатијег хиландарског зографа Георгија Митрофановића, 1615/6. Дело од великог историјског, религиозног и уметничког значаја. Чува се у ризници Манастира...20.04.2019.
Хиландарски игуман Методије, за гласило Синодалног одељења за манастире и монаштво РПЦ, „Манастирски весник“, говори о живој светогороској традицији, духовном животу у Хиландару и особеностима српског монаштва. У наставку преносимо интервју у целости: Архимандрит Методије (Марковић), игуман једног од најстаријих атонских манастира, српске обитељи Хиландар, говорио је за портал „Манастирски весник“ о наслеђу живе светогорске традиције, о добром такмичарском духу атонских манастира, о правилима устава у животу Хиландара и о томе чиме се одликује српско монаштво. Оче Методије, Ви сте данас најмлађи игуман на Атону. Какав је био Ваш пут на Светој Гори, који Вас је довео до овог одговорног послушања? На Атон сам дошао 1994. године, тада сам имао 24 године. Обављао сам нека послушања и већ 1995. године сам примио постриг у расофор. Идуће године – у малу схиму (мантију – како се каже у Русији), а 2005. године – у велику. Постриг је извршио архимандрит Мојсије (Жарковић), мој претходник на послушању игумана у Хиландару. Он се 2010. године преставио у Господу. То се десило за време Великог поста. А после прославе Васкршњих дана братија се окупила на изборе који су се одвијали у две фазе. „Кад манастирска братија не налази међу собом врлог монаха, она бира неког болесног брата, јер ће он бити свеснији својих слабих страна и носити немоћи других,“ – то сам рекао прихватајући игуманско жезло. Која послушања сте обављали пре него што су Вам браћа поверила најтеже – руковођење манастиром? Свако послушање има своје тешкоће. На пример, мени је својевремено било тешко послушање еклисијарха (црквењака). Касније сам водио рачуна о пчелињаку. А убрзо после тога сам добио благослов за канцеларијску службу, постао сам епитроп...