Хиландар – Комисија за Хиландар Владе Републике Србије боравила је на Светој Гори у периоду од 7. до 9. јуна 2013. У манастиру Хиландар одржана je седница Комисије коју је предводио министар културе и информисања, Братислав Петковић. Као представник Српске православне цркве и члан комисије у раду је учествовао Његово Преосвештенство Епископ тимочки Г. Јустин. У саставу делегације је био и др Милета Радојевић, директор Канцеларијe за сарадњу с црквама и верским заједницама. Комисија је установила да је Влада Републике Србије до сада уложила око седам милиона евра за обнову манастирског комплекса настрадалог у пожару 2004. године. Урађено је преко 50 одсто предвиђених радова за обнову и у првобитно стање је враћено више од 3.000 м² корисног простора. Поред обнове која је извршена Комисија је констатовала да је доста урађено на изградњи инфраструктурних објеката и набавци опреме која у економском смислу треба да обезбеди лакше функционисање манастира. Посебно треба истаћи да је изграђена нова гостопримница која може да прими већи број поклоника. Поред тога проширена је манастирска башта и постављено више нових пластеника којима се обезбеђују потребе за поврћем. Интензивно се ради на изградњи објекта винарије с обзиром на то да је виноградарски комплекс знатно проширен. Манастир такође улаже напоре да поред обнове објеката страдалих у пожару обнови и цркву Светог Василија која се налази на обали, као и храм Свете Тројице који се налази у непосредној близини манастира Хиландар. Радови за изградњу противпожарног система са резервоаром великог капацитета такође се приводе крају. Ток и планови даљих активности на обнови конака страдалих у пожару могу се видети на приложеној скици: КОМИСИЈА ЗА ХИЛАНДАР: Задатак Комисије је да предлаже активности, програме и послове који...
Београд – Влада Републике Србије именовала је нову комисију за Хиландар. За председника комисије постављен је министар културе и информисања Братислав Петковић, а за заменика његов помоћник Миладин Лукић. За чланове су именовани: др Владета Јанковић, епископ тимочки Јустин, академици Димитрије Стефановић и Гојко Суботић, директор Канцеларије за сарадњу с црквама и верским заједницама Милета Радојевић, др Мирко Ковачевић, др Зоран Ракић, Зоран Вапа, Миливој Ранђић, мр Владимир Тријић, Слободан Баришић и мр Светислав Николић. Комисија за Хиландар је образована одлуком Владе Републике Србије 19. новембра 2004. године са задатком да предлаже активности, програме и послове који се односе на очување и неговање историјских, верских и културних традиција манастира Хиландара, прати радове и стање покретне и непокретне имовине Хиландара, обнову и реконструкцију постојећих објеката, као и изградњу нових објеката Хиландара, обнову и рекнструкцију историјских и културних споменика који су у склопу манастира (фреске, иконе, рукописи и др), организацију прослава значајних датума из историје Хиландара, разматрање извештаја и друге послове од значаја за очување традиције и културно-историјских споменика Хиландара. За потребе обављања свих ових задатака Комисија може образовати стручне тимове и ангажовати стручне институције или истакнуте...
Београд – Радио телевизија Србије је емитовала 16.09.2012. у свом првом дневнику, а затим и сутрадан у јутарњем програму, прилог о Обнови Хиландара. Изјаву за РТС дао је и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј:...
Хиландар – На празник Св. Јоаникија, првог патријарха српског, у недељу 16.септембра, освећен је и званично пуштен у употребу други обновљени део Великог конака (Конак из 1816-1821). Две године раније, завршен је први, средишњи сегмент овог највећег манастирског здања који се налази на северној страни хиландарског утврђења. Други сегмент Великог конака заузима северозападни део грађевине. Његова бруто површина је 1985,62м2 а нето површина износи 1261,44м2. У овом делу конака су смештени следећи садржаји: у подруму је предвиђена поставка манастирске етно збирке; у приземљу је амбуланта (хируршка, интернистичка, офтамолошка), учионица, свечани салон и канцеларија за потребе управе манастира; на првом спрату се налазе књиговезачка и радионица за рукодељу, просторије епитропије (манастирске управе), канцеларија економа и радионица за графику; на другом спрату се налази 7 келија, иконописачка радионица, чајна кухиња, простор за заједнички боравак (фандарик) и већи блок санитарних просторија. Након обнове Синодика (Конака из 1814) која је завршена 2007, радови на Великом конаку представљају главну активност на обнови изгорелог дела манастира. Када је реч о великој Обнови Хиландара од последица пожара из 2004. године, увек треба напоменути да се уз главне радове на ватром оштећеном делу, паралелно одвијају и многи други пројекти на заштити, рестаурацији, унапређењу инфраструктуре и целокупног манастирског имања. То има за последицу да се, уопштено посматрано, радови одвијају нешто спорије услед ограничења у виду расположивих средстава, броја радника и објективних услова извођења радова на самој Светој Гори. Површина целог Великог конака је 4378,59 м2 бруто или 2776,16 м2 нето. Са обновљених 1540,07м2 бруто или 1022,67м2 нето првог сегмента, и управо довршеним другим делом, до сада је завршена обнова више од 80% површине конака. Трећи сегмент који би...
Хиландар – Манастир Хиландар је добио још један важан објекат. Изграђен је нови противпожарни резервоар капацитета 440m³. Радови су изведени у склопу обнове Хиландара од последица пожара и оспособљавања и унапређења постојеће инфраструктуре. Када је реч о инфраструктури, посебна пажња посвећена је свеобухватној противпожарној заштити ширег манастирског комплекса. Један од најважнијих елемената система је противпожарни резервоар за напајање хидрантне и сплинкерске мреже. Стари резервоар на брду изнад манастира имао је функцију резервоара за санитарну воду и за противпожарну заштиту објеката. Он није у потпуности задовољавао потребе система због свог лошег положаја, односно недовољне висинске разлике резервоара и објеката које је штитио. Уз то, ни капацитет старог резервоара није био довољан за потребе манастира. Ради решавања тог проблема, а на захтев Грчке службе заштите, изведени су пројекти снимања стања у свим светогорским манастирима и извршено је пројектовање нових пожарних резервоара где год је то било неопходно. Реализација одобреног пројекта започета је 29. августа 2011. године. Величина објекта у основи износи 21,5 х 7,5 m, висина објеката са темељом је 4,60 m. Капацитет воде је 440 m³. До сада су реализовани земљани, армирачки и бетонски радови на изради конструкције самог објекта. До краја 2013. године планирани су радови на завршетку изолације објекта, изради инсталација и изради развода хидрантске мреже у манастирском комплексу и око...
Хиландар – Његово Преосвештенство Епископ Западноамерички г. Максим посетио је манастир Хиландар на велики празник – Видовдан. Том приликом је пренео поздраве верника из своје епархије који су са великом љубављу и пожртвовањем учествовали у добротворном подухвату „Круг 100“ и прикупили, у првој од три годишње акције, 100.000 долара за помоћ обнови Хиландара. Подстакнути дивним искуством незаборавног поклоничког путовања на Свету Гору Атонску, прошле године (2011) о Видовдану, а које је донело велику духовну корист свима, западноамерички ходочасници су на овом Светом месту вишевековног српског Православног наслеђа, Mанастиру Хиландару, дошли на једну идеју. Гледано из данашњег угла, она није била ништа друго него синергијски сусрет Божије благодати и човековог одговора на позив Свише. С благословом Епископа Западноеамеричког Максима, који је предводио поклонике из своје Епархије на ово путовање, одлучено је да се спроведе у дело план-апел за прикупљање финансијске помоћи за oбнову Манастира Хиландара. Жеља је била да се скупа са молитвеном подршком и на овај начин помогне настојању Игумана Методија и целог Братства ове Свете обитељи да радови у чудесном манастирском комплексу који је оштећен пожаром из 2004. године буду настављени и довршени. Ова жива монашка заједница Свете Српске царске Лавре на Атосу својим крсноваскрсним подвигом непрекинуто гаји и негује духовно и културно наслеђе светогорског Предања. Једино захваљујући својој укорењености у том Предању, Хиландар је могао бити и остати најснажнији духовни источник Српског народа, уткан у васцелу Српску историју и културу, можда као ниједна друга српска вредност. Одмах по доласку сасвим je јасно било да се овде не ради о краткорочним грађевинским радовима, будући да реконструкција оштећених површина Манастира Хиландара захтева врло специфичан рад и знање-вештину у обнови...
