09.05.2010
Хиландар – Монах Михаило Хиландарац упокојио се у Господу у недељу 9.маја 2010. у 77. години живота. Од своје ране младости определио се за монашки живот. Своје прве монашке дане провео је у манастиру Тресија, а затим је подвизавање наставио у обитељи Немањића на Светој Гори, у Хиландару. Испуњавао је разна монашка послушања у манастиру, а посебно је остао упамћен као хиландарски пекар. По примању велике схиме, још усрдније се старао на украшавању своје душе врлинама. Блаженопочивши старац Михаило се посебно одликовао једноставношћу и незлобивошћу.Такође имао је велики дар суза и трпљења ради спасења и вечног живота. Његов молитвени и богоугодни живот наликовао је предивном миомирисном цвету у Врту Мајке... опширније18.04.2010
Хиландар – У недељу мироносица, 18. априла 2010. године, братство Свете царске лавре Хиландара са Свете Горе Атонске, изабрало је јеромонаха Методија (Марковића) за новог игумана и духовног оца ове древне обитељи Немањића. Савремена аутономија Свете Горе Атонске чува хиљадугодишња самоуправна права 20 манастира који чине ову „монашкурепублику“, па тако и право да манастирска братства самостално бирају игумане међу својим монасима. Избор игумана хиландарски монаси су извршили у складу са строгим прописима светогорског устава и унутрашњим правилима самог манастира која и данас чувају основна начела Хиландарског типика Светог Саве. Изборни сабор хиландарске обитељи у току овог процеса био је затворен у Саборној цркви Ваведења Пресвете Богородице. У Хиландарском типику први српски архиепископ одредио је да избор игумана врше најстарији монаси након што „уђу у цркву и промисле себи игумана, који ће им отворити не само телесне очи, него и духовне, кога зна сва братија да је у врлини и у правди и преподобију…“ У духу тог древног прописа, а према важећем Уставу Свете Горе из 1926. игуман се бира између монаха који су, поред исказане побожности, моралног живота и врлина, навршили 10 година од монашког пострига, 40 година живота, који су јеромонаси (свештеници) или, ако су само монаси, немају канонске препреке да буду рукоположени у свештенство. Право учешћа у избору игумана иначе имају монаси који су дуже од шест година чланови манастирског братства. Новоизабраном игуману символично су уручени жезло и рукописни примерак древног манастирског Типика које прима као символе своје духовне власти и правила по којима се влада и које је дужан да одржи.Јеромонах Методије примио је из руку архимандрита Стефана жезло које је Светом манастиру Хиландару као символ... опширније22.03.2010
Света царска лавра Хиландар, Света Гора Атонска – Високопреподобни архимандрит Мојсије, игуман Свете царске лавре Хиландара, упокојио се у Господу у недељу 21. марта 2010, у 87. години живота. Блаженопочивши отац Мојсије рођен је као Станислав Жарковић 10.02.1923. у Каменици крај Ваљева. Потекао је из побожне породице, од оца Светозара и мајке Зорке. На његово духовно усмерење утицао је богомољачки покрет и личност Светог владике Николаја Велимировића. У манастир Жичу дошао је пред рат и био искушеник који је стасавао и сазревао поред Светог владике. Замонашио се 1947. Рукоположен је у јеромонаха за Божић 1949. Сабрат манастира Хиландара постао је 1964. године дошавши на Свету Гору из манастира Каленић. Члан Свештеног сабора манстира Хиландара је од 1986. године. У периоду до избора за игумана Хиландара више година је извршавао послушање антипросопа – представника Светог манастира у Свештеној општини Свете Горе. Братство Светог манастира Хиландара изабрало га је за игумана 24. новембра 1992. године. Свечано је уведен у древни хиландарски игумански трон и преузео духовно руковођење братством, дан након манастирске славе Ваведења Пресвете Богородице, 5. децембра 1992. године. Блаженоупокојени отац Мојсије је био други игуман по обнављању општежића у Светом манастиру Хиландару. За време његовог игуманства, Хиландар је 1998. прославио 800 година од оснивања. Током деведесетих, као духовник је извео целу једну генерацију монаха, утврђујући својом кротком природом и личним примером општежиће. Познат по својој благој нарави и љубави према свима био је вољен и уважаван од стране братства али и целе Свете Горе. За своје 63 године проведене у монаштву, био је познат као тих и повучен монах, посвећен молитви и изванредан познавалац богослужења и типика. Светогорски старци су често... опширније11.02.2010
Хиландарски метох Мило Арсеница – Велико невреме са обилном кишом изазвало је поплаву на хиландарском метоху Мило Арсеница. Киша која је падала 9. и 10. фебруара проузроковала је велике одроне и бујице воде са муљем који су погодили читав предео око места Јерисос, где се налази и метох. Ниво воде у дрвопрерађивачком погону достигао је 41 цм. Машине, део дрвне грађе, готових иполуготових елемената из столарске радионице, нашли су се у води. Цело околно имање, а нарочито маслињак, потпуно је поплављено. Услед невремена, метох је остао без струје и воде. Највећа штета је причињена шуми на метоху где су скоро сви шумски путеви потпуно уништени одронима које је проузроковала бујица. То значи да је зимска сеча за ову сезону потпуно немогућа. Биће потребно најмање две недеље да се шумски путеви делимично прокрче. 11. фебруара, вода је почела да се повлачи у канале који служе за регулацију водотокова. Из Хиландара је послата помоћ у виду механизације и материјала како би се живот и рад на метоху што пре нормализовао. Проблеми на метоху, који је са својим капацитетима веома важан за обнову Хиландара, одразиће се негативно и на темпо производње елемената који се уграђују у обновљене... опширније24.01.2010
Хиландар – У недељу 24. јануара 2010. у Светом манастиру Хиландару на Светој Гори Атонској у Грчкој, сабор хиландарских јеромонаха и ђакона под начелством заменика хиландарског игумана јеромонаха Методија, служио је посебно благодарење поводом избора и устоличења новог Патријарха српског. У току Свете Литургије и саме службе благодарења, по први пут је у древној хиландарској цркви молитвено произнешено име Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја. Свети манастир Хиландар је, од свог оснивања 1198. године, саставни део Васељенске Патријаршије у Цариграду. Отуда се, према црквеном поретку, на светогорским богослужењима увек произноси име Патријарха цариградског. Међутим, негујући свезу љубави са отаџбином и Српском православном црквом, у хиландарским богослужењима монаси поред помињања свог првојерарха, цариградског Патријарха, увек чине и молитвени спомен за Патријарха српског и цео српски народ. Свети манастир Хиландар је Његовој Светости Патријарху српском господину Иринеју упутио честитку поводом избора на светосавски трон, изражавајући у њој радост што је „Промисао Божији на место Патријарха српског уздигао човека по лику Првосвештеника Христа „светог, незлобивог, чистог“ (Јевр. 7, 26)“, уз молитвене жеље да његово служење укрепе свети српски архиепископи и патријарси међу којима су многи били „изданци хиландарске свештене... опширније11.01.2010
Тим Сектора за ванредне ситуације Србије боравио на Светој гори Хиландарски монаси уче за ватрогасце Сремска Митровица – Последице великог пожара који је на Хиландару у марту 2004. године уништио чак половину манастирског комплекса још се отклањају, а у обнови манастира значајна пажња посвећује се и противпожарној заштити. Тако је братство манастира крајем прошле године од Министарства унутрашњих послова затражило стручну помоћ, па је крајем децембра тим Сектора за ванредне ситуације боравио у Хиландару и обучавао групу од пет монаха за деловање у случају пожара, који и чине малу монашку ватрогасну јединицу. У српском тиму су били ватрогасац спасилац из београдске бригаде Ненад Караџић, координатор групе, припадник новосадске бригаде Жарко Ђокић и начелник Одељења за ванредне ситуације у Сремској Митровици Стеван Пејић.Они су боравили у Хиландару од 22. до 26. децембра и обучавали одабране монахе основама противпожарне заштите. Према речима Стевана Пејића, братство манастира је одлучило да се озбиљно посвети овом питању, па је набављена опрема која је последња реч технике, а и у обнови манастирских здања примењују се најсавременија техничка и технолошка достигнућа. Посебним противпожарним премазима мажу се металне и дрвене конструкције, стављају се облоге од гипсаних плоча, а у деловима таванских просторија стављају се аеросолне бомбе, које експлодирају у пожару и аутоматски гасе пламен у кругу од десетак квадрата. – Ово што се сада ради на заштити од пожара у манастиру је за наредни миленијум, јер је набављена и најсавременија пумпа за гашење пожара, а у плану је и набавка возила за гашење шумских пожара које ће се водом снабдевати из већ направљеног вештачког језера – каже Пејић. Он додаје да су монаси били захвални ученици, јер... опширније18.11.2009
Света Гора – Свештена општина Свете Горе Атонске је на свом Дуплом Сабору одредила да званичну делегацију која ће присуствовати сахрани блаженопочившег Патријарха српског Павла чине: високопреподобни архимандрит Гаврило, игуман Светог манастира Пантократора, високопреподобни архимандрит Никодим, игуман Светог манастира Филотеја и преподобни јеромонах Серафим Хиландарац. По благослову Високопреподобног архимандрита Мојсија, игумана Светог манастира Хиландара, хиландарску делегацију сачињаваће преподобни јерођакон Доситеј и преподобни монах... опширније15.11.2009
ПИСМО СВЕТОГ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА ПОВОДОМ УПОКОЈЕЊА ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ Г.Г. ПАВЛА У Хиландару 2./15. новембра 2009. Бр. 83 Мјестобљуститељу патријарашког трона Његовом Високопреосвештенству Митрополиту црногорско-приморском г. г. АмфилохијуВаше Високопреосвештенство, Свештена обитељ Пресвете Богородице Хиландарске изражава своје молитвено саосећање са пунотом Свете Српске православне цркве поводом уснућа у Господу њеног Свјатејшег Патријарха Павла, свима нам љубљеног духовног оца и архипастира. Тешко је говорити достојним речима у похвалу овога мужа, љубитеља врлине, којег по скромности препознаје читав свет, који је био утеха и подстрек свом страдалом роду, који је био образац свима који се одричу од тражења овоземаљских почасти да би нашли Христа. Ми у ствари и не знамо у чему је био више достојан дивљења и подражавања, да ли у доследном подучавању отачкој вери или у стварном оваплоћењу живота по науци јеванђељској којој нас је учио или у богомудром кормиларењу Црквом Христовом у смутно време страдања његовог словесног стада. Сада, када је Господ наш и Спаситељ изволео да пресели у Небески Јерусалим Свога верног слугу, нека би благословио нас, српски народ, да не тугујемо „као они који немају наде“ (1. Сол. 4, 13), него да се радујемо познајући блажено успење свог духовног оца међу свете архиепископе и епископе српске, међу наше преподобне оце. Као што су последњи дани Свјатејшег Патријарха били по речи његовог небеског покровитеља и богоносног апостола Павла: „Имам жељу умријети и са Христом бити, што је много боље; Али остати у тијелу потребније је вас ради.“ (Филип. 1, 23-24), тако да нас утеши и охрабри уснуће Свјатејшег, јер је њему „живот Христос, а смрт добитак“ (Филип. 1, 21). „Вријеме мојега одласка настаде. Добар рат ратовах, трку... опширније08.11.2009
Крушевац – Питање “ Шта сам спреман да учиним за Христа“ и одговор на њега били су окосница разговора између јерођакона Доситеја ( Радивојевића ) хиландарског монаха и Крушевљана, у амфитеатру парохијског дома цркве Лазарице. У навечерје празника Светог великомученика Димитрија, који посебно прославља град Солун, чији је он заштитник, после бденија у цркви, отац Доситеј је молитве смислено наставио духовним разговором са верницима. Указујући да су ретке и свечане прилике да хиландарски монаси држе предавања у Крушевцу, протојереј- ставрофор Драги Вешковац старешина Лазарице је у поздравном говору рекао: “… Ми смо благодарни што је дошао, а пре свега Савету стараца Светог манастира Хиландара, који су дали благослов, да отац Доситеј буде са нама. Сви ми православни Срби, ма где да живимо на овоме свету, треба да будемо повезани са манастиром Хиландаром. Ми крушевљани, мислим, још мало више, јер нас је задужио Свети кнез Лазар, јер је он ктитор припрате главне цркве у манастиру Хиландар…“ …“Овакав разговор треба да буде подстицај свима нама за један усрднији духовни живот. Ми сад живимо у доста тешком времену где су хришћани доста раслабљени, доста тешко где немамо светих примера, где је оскудица светих људи, где је оскудица живе речи Господње. У старо време, наши Немањићи и њихови настављачи, па и кнез Лазар који је овде столовао, сматрали су за највеће богатство за своју државу, ако имају свете људе, и посебно су се старали да зидају цркве, манастире, и то је је било гарант духовног и националног јединства. Данас су хришћани доста раслабљени, иду за угодностима. Тај комформизам је поприлично штетан за духовни живот. Просто се заборавља оно основно што је у нашој... опширније31.08.2009
Хиландар – Министар Небоjша Брадић и специjални саветници Зоран Хамовић и Горан Марковић посетили манастир Хиландар. Србиjа и даље води рачуна о обнови манастира Хиландар, и задовољство ми jе да видим да jе, постављањем кровне конструкциjе и обављеним радовима на Великом конаку, остварен значаjан напредак. Међу активностима коjе предстоjе су и радови на унутрашњем уређењу грађевине. Финасирање у наредном периоду ће бити настављено према усвоjеном плану, а захваљуjући рационалном приступу у коришћењу опредељених средстава, обезбеђен jе наставак квалитетне обнове. Министарство културе ће истражити могућности прибављања ванбуџетских средстава како би се убрзао процес реконструкциjе – рекао jе министар Небоjша Брадић приликом данашње посете манастиру Хиландар. Министар Брадић jе манастир Хиландар обишао у друштву са специjалним саветницима Зораном Хамовићем и Гораном Марковићем, и амбасадором Републике Србиjе у Атини, Драганом Жупањевцем. Том приликом, делегациjа се упознала са досадашњим резултатима реконструкциjе Манастира, за коjу jе Министарство културе у 2009. години издвоjило 50 милиона динара, као и са планираним активностима. Констатовано jе да се средства троше према усвоjеним плановима реконструкциjе. У разговору са братством Манастира и стручњацима коjи су ангажовани на обнови, договорено jе да ће наjважниjе активности у наредном периоду бити завршетак грађевинских радова на реконструкциjи и санациjи конака, коjи у овом тренутку представљаjу приоретет. Главни радови на обнови Хиландара се у овоj грађевинскоj сезони обављаjу на реконструкциjи Великог конака из 1821. године, коjи представља скоро половину изгореле корисне површине (Велики конак jе површине 2724 м2, а укупно jе изгорело 5897 м2 манастирских конака). Његовом обновом решава се у великоj мери проблем недостатка простора у манастиру, будући да су у овом обjекту смештени гостоприjемница, канцелариjе манастирске управе и значаjни смештаjни капацитети, коjе чине... опширније