03.11.2008
Београд – Поводом обележавања Дана Музеја примењене уметности, 6. новембра, отвара се репрезентативна изложба Ризнице манастира Хиландара, аутора Душана Миловановића, музејског саветника. Изложба и двотомни (двојезични, колор) каталог настали су као резултат три деценије дугог истраживачког рада екипе Музеја примењене уметности, предвођене Душаном Миловановићем, у манастиру Хиландару и на Светој Гори. Изложба ће бити отворена од 6. новембра 2008. до 15. јануара 2009. на три нивоа Музеја примењених уметности у Београду. После дугогодишњих истраживања и систематског пописивања најразнороднијег материјала из области примењене уметности, на који су чланови екипе наилазили, уследила је музеолошка обрада овог материјала који ће систематизован сукцесивно излазити у више свезака у наредним годинама. Овогодишњи објављени I том, може се разматрати као врста уводне свеске у којој је, ради бољег увида у свеукупни материјал у Хиландару, представљен пресек разнородних предмета на које су истраживачи наилазили, било да је реч о драгоценим примерцима или једноставним предметима за свакодневну употребу. Изложба Ризнице манастира Хиландара се састоји из више сегмената: документарне изложбе о хиландарским ризницама уз пратећи материјал из музејских колекција који се стилски, временски или по другим основама везује за хиландарске ризнице; сегменти који су посвећени различитим видовима фактографије везане за манастир; посебни део посвећен обнови Хиландара; оригинални материјал пореклом са Свете Горе и из Хиландара. На изложби ће бити представљени сакрални предмети, пореклом из Хиландара или са Свете Горе који су се стицајем различитих, историјских околности затекли у институцијама културе Србије. Међу њима ће бити представљено десетак рукописних књига (јеванђеља, минеји, зборници) пореклом из Хиландара, које се данас чувају у Српској академији наука и уметности, Народној библиотеци Србије, Историјском музеју Србије. Биће приказани и драгоцени предмети из колекција... опширније09.08.2008
Хиландар – Председник Владе Републике Српске Милорад Додик посетио је данас Свету српску царску лавру Хиландар. Током једнодневног боравка премијер Додик је посетио ризницу и упознао се са богатим наслеђем које се у њој чува вековима. Након тога је у пратњи првог епитропа и заменика игумана јеромонаха Методија и чланова стручног тима који воде обнову манастира, обишао радове који се тренутно изводе. Посебна пажња је посвећена обнови конака из 1816 – 1821 која представља по обиму највећи пројекат обнове од последица пожара 2004. Поред самог градилишта, председник Владе је обишао подручје око манастира где се налазе нова башта за гајење воћа и поврћа, маслињаци и нови виноград на површини од 12 хектара са којег ће у наредним годинама почети производња врхунског вина. Премијер Додик је у разговору са хиландарским братством рекао да је Влада Републике Српске већ помагала обнову Хиландара и да ће то наставити да чини и даље у складу са својим могућностима.... опширније25.07.2008
Хиландар – У Светом манастиру Хиландару данас се свечано и молитвено прославља празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице. Ноћас је празник започео торжественом службом свеноћног бдења у саборној цркви и наставио се свечаним славским ручком у трпезарији Светог Краља Милутина. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски Г. Јован уз саслужење хиландарског братства и гостију из свих светогорских манастира. Икона Тројеручица је, према предању, исцелила руку Светог Јована Дамаскина када му је она одсечена по заповести дамаског калифа. Свети Јован Дамаскин се наиме како писмима тако и речима борио против иконобораца, али је међутим био оклеветан и неправедно кажњен. Исцелила га је Пресвета Богородица, док се пред овом њеном иконом ожалошћен молио. Он је из благодарности за учињену милост придодао њеном лику трећу руку, по чему је она добила име Тројеручица. По свом чудесном исцељењу, Свети Јован Дамаскин постаје монах у лаври светог Саве Освећеног, а Света икона Тројеручица остаје непрестано уз њега. Пре свог блаженог упокојења он братији оставља завештање да се ова света икона дарује царском сину који ће, према пророчанству Светог Саве Освећеног једног дана доћи на поклоњење у лавру. Тако Тројеручица пет векова касније доспева у руке царског сина, тада Архиепископа све српске земље Саве, заједно са иконом Млекопитатељнице и штапом-патерицом Светог Саве Освећеног. Током векова насликано је више копија иконе Богородице Тројеручице да би се њен пресветли лик приближио онима који не могу походити Свету Гору. Најпознатија копија налази се у манастиру Светог Стефана у Сланцима. Пре неколико дана, верни народ Епархије бихаћко-петровачке имао је благослов да дочека пресветли лик Владичице наше Богородице. Кондак 8 Необично је видети хиландарске монахе како... опширније29.06.2008
Хиландар – У Српској Царској Лаври Манастиру Хиландару на Светој Гори у другу недељу по духовима, на празник Преподобних Атонских Отаца који су просијали у вери православној, хиландарски игуман Мојсије је замонашио по чину Велике Схиме хиландарског монаха Саву. Отац Сава Хиландарац обављао је разна послушања у манастиру Хиландару, а најдуже је обављао послушање манастирског економа. Сада се налази у катизми Св. првомученика и архиђакона Стефана у близини манастира у смиреним монашким подвизима. Отац Сава Хиландарац је шести монах по реду који је у последњих годину дана у Царској Лаври Немањића примио велику схиму. монах Доситеј... опширније14.06.2008
Кареја – У складу са Статутом Свете Горе, 1. јуна 2008. по јулијанском календару а 14. по григоријанском, постављена је нова Свештена епистасија Свете Горе. Епистасију чине представници четврте групе манастира на челу са Светим манастиром Хиландаром, чији је сабрат архимандрит Стефан постављен за протоепистата. Свештена епистасија је управно тело (“влада“) Свете Горе коју чине представници четири манастира од којих је један Протоепистат (Прот) и који се смењују једном годишње. На Светој Гори постоји 20 самосталних манастира и тај број не може бити нити мањи нити већи. Они су подељени у пет група од по четири манастира. Свака група има свог предводника који даје протоепистата. Сваке године смена се одвија по следећем поретку, тако да свака група преузима управу једном у пет година: Велика Лавра (Дохијар, Ксенофонт и Есфигмен) Ватопед (Кутлумуш, Каракал и Ставроникита) Ивирон (Пантократор, Филотеј и Симонопетра) Хиландар (Ксиропотам, Свети Павле и Григоријат) Дионисијат (Зограф, Пантелејмон и Констамонит) Свештену епистасију бира Свештена општина (“скупштина“) у Кареји која је састављена од 20 монаха – представника манастира. Сваки манастир бира на годину дана једног представника у Свештеној општини, који бива замењен почетком Нове године по јулијанском... опширније20.03.2008
Хиландар – Сви светогорски манастири од давнина поседују земљу која се обрађује и доноси приходе неопходне за одржање монашких заједница. Пољопривредна производња, као и израда других аутентичних светогорских производа, од великог су значаја и данас. Када је Хиландар у питању, братство се у периоду после пожара 2004. године непрестано увећава, тако да сада броји преко 40 чланова.Такође, број посета је, што је карактеристично за целу Свету Гору, веома порастао. Када се додају радници Неимарске службе (упослени на Обнови Хиландара) и манастирске економије, као и многобројни поклоници, број људи који борави у Хиландару често прелази и стотину. Имајући све ово у виду, покренути су пројекти за унапређење манастирске економије. Њима би требало да се, са једне стране, обезбеде веће количине производа које сам мaнастир производи за сопствену потрошњу, а са друге, део производње за тржиштек ако би се прибавила додатна средства за обнову али и свакодневне трошкове. Одмах након пожара почели су радови на уређењу нове баште на површину од 2 хектара. Башта се налази на око 2 км северно од Хиландара и у њој се на органски начин гаји вoће и поврће. Уз башту се налази и маслињак који поседује сертификат грчких надлежних служби о органском начину гајења маслина. Будући да постојећи виноград нема капацитета да подмири манастирске потребе и да му је потребно подмлађивање, покренут је пројекат подизања новог винограда који ће у вeликој мери унапредити целокупно хиландарско газдинство. Након одмарања земљишта последњих 30 година, у Савином Пољу у близини нове баште и пирга Светог краља Милутина, дуж пута који води до арсане (пристаништа), поново је подигнут виноград на свом историјском месту. На 12 хектара засађено је 47000 калемова... опширније19.01.2008
Хиландар – У Светом манастиру Хиландару је свечано и литургијски, као и широм православне васељене, прослављен празник светог Богојављења. Након литургије пошло се у литију са иконом Богородице Тројеручице, коју су носили јеромонаси уз појање богојављенског тропара и Часним Крстом, до крста који се налази крај ушћа два потока са југоисточне стране манастира.По древном хиландарском обичају, на том месту је вршено освећење воде, као што се чини сваке године на дан крштења Господа Исуса Христа у реци Јордану. Икона Богородице Тројеручице се износи у литију само на празник Богојављења. Дан касније, на Јовањдан, неколико чланова братства је прославило своју славу, Светог Јована Крститеља,уз ломљење славског колача који је испекао манастирски пекар отац Милутин.... опширније10.05.2007
Хиландар – Данас је схимонах отац Јован Хиландарац (Радојичић) прославио свој 100-ти рођендан. Крајем другог светског рата је емигрирао у Енглеску. Годинама је као искрени светосавац и патриота посећивао и помагао Српску Царску Лавру манастир Хиландар. По смрти своје супруге дошао је у манастир Хиландар где се и замонашио. Од тада па до данас обавља дужност хиландарског баштована. Добар је познавалац српског песништва, а и сам је песник. Написао је неколико књига. Иако је велики патриота, Србију није ни једанпут посетио после другог светског рата. Говорио је: „Сада више не желим да посетим Србију, Србија сада није онаква какву је ја знам и какву је ја носим у свом срцу, много бих се ожалостио“. У Васкршњем посту ове године је примио завет Велике монашке схиме. Отац Јован је необичног ведрог духа и веома оштроуман. Његов дан је испуњен Богоразмишљањем и молитвом и монашким послушањем баштована. Стогодишњак отац Јован се у хиландарској тишини смиреним монашким подвизима припрема за радосни сусрет са жеником душа наших Христом Господом, припрема се за улазак у „радост Господара... опширније25.03.2007
О икони Пресвете Богородице Млекопитатељнице Богородица Млекопитатељница представља ређи тип иконе. На њој је приказано како Пресвета Богородица доји Христа Младенца. Ова икона се најпре налазила у манастиру Светог Саве Освећеног у Јерусалиму. Са светитељевом патерицом, била је завештана будућем Сави, царском сину који ће, као обичан поклоник, доћи у манастир. Требало је да при његовом поклоњењу гробу Саве Јерусалимског причвρшћени игумански штап падне. Почетком 13. века, када је у манастир дошао српски монах Сава, ово пророчанство се обистинило. Тако је Свети Сава Српски на дар добио патерицу Саве Јерусалимског, икону Богородице Тројеручице, која је припадала Јовану Дамаскину и икону Богородице Млекопитатељнице. По повратку на Свету Гору, икону Богородице Млекопитатељнице је поставио у испосницу у Кареји. Али том приликом је направљен преседан – икона је стављена лево од царских двери, на место које припада... опширније27.01.2007
Хиландар – У Светој српској царској лаври Хиландару, прослављен је празник Светог Саве, првог архиепископа српског и оснивача ове светогорске свештене обитељи. У Хиландару се поводом великог празника и молитвеног сабрања окупило мноштво гостију из других светогорских братстава као и велики број поклоника.... опширније