10.10.2012
Хиландар – Братство манастира Хиландара имало је велику част да у госте прими Његово Високопреосвештенство Митрополита волокаламског Г. Илариона (Алфејева), председника Одељења за спољне црквене везе Руске православне цркве. У пратњи Митрополита Илариона био је и Његово Преосвештенство Епископ дмитровски, викар московске епархије, Г Теофилакт, као и неколико клирика и лаика. Након посета Кареји, манастирима Ивирону и Констамониту, у поподневним часовима у уторак 9. октобра, група драгих гостију из Русије пристигла је у Хиландар. На улазу у манастир госте је дочекао хиландарски игуман Високопреподобни архимандрит Методије. Гости су преноћили у хиландарским конацима и присуствовали богослужењима у Саборној цркви. Посебна духовна радост је просијала током служења саборне архијерске литургије којом је началствовао Митрополит Иларион уз саслужење Епископа Теофилакта, игумана архимандрита Методија и више свештенослужитеља. По завршетку Свете евхаристије митрополит Иларион, обраћајући се игуману, нагласио је: „Драги оче Методије, уважено братство овог манастира, драги оци и браћо! Желим да вам пренесем жеље и благослов пресветог патријарха Москве и све Русије Кирила. Са радошћу долазим поново у Свети манастир Хиландар након двадесет година одсуства (од 1992.). Од тада се много тога променило, како у мом животу тако и у манастиру. Већина данашње манастирске браће је млада и није била присутна у оно време.“ „Желео бих да вам захвалим на вашим молитвама и да вас позовем да се топло молите за вашу земаљску отаџбину Србију јер је то јако напаћена земља. Са сажаљењем и болом слушам вести из Србије о притисцима и прогонима које трпе хришћани на Косову и Метохији“ додао је митрополит Волоколамски. Такође је нагласио: „Два пута сам посетио Косово и уверио сам се у претешке животне услове наше браће монаха... опширније
09.10.2012
У Светом манастиру Хиландару у суботу и недељу 6. и 7. октобра (23-24. септембра по старом календару) торжествено је прослављен празник преподобног Симона (Стефана Првовенчаног). Позиву на свечану прославу одазвао се и високопреосвећени митрополит Сереса и Нигрите г. Теологос. У петак 5. октобра игуман Светог манастира, високопреподобни архимандрит Методије и хиландарско братство, уприличили су дочек високопреосвећеног митрополита. Митрополит Теологос је служио у суботу и недељу у католикону Светог манастира, посвећеном Ваведењу Пресвете Богородице и рукоположио је у свештени чин презвитера дотадашњег ђакона монаха Емилијана из хиландарске келије Светог Николе. Уследила је манастирска трпеза током које је високопреосвећени посебно захвалио Његовој свесветости васељенском патријарху г. Вартоломеју на пруженом благослову, високопреподобном игуману Светог манастира оцу Методију и братству светог манастира Хиландара на љубазном дочеку и гостопримству. Током боравка високопреосвећеног архипастира у Богородичином врту дата му је прилика да се поклони чудотворној Богородичиној икони „Достојно јесте“ која се чува у Светом храму Протата у Кареји. Посетио је, такође, Свештену општину, Свети манастир Ивирон где се поклонио чудотворној икони Богородице Портаитисе (Вратарке), разговарао са игуманом Светог манастира, високопреподобним архимандритом Натанијелом и посетио ризницу Светог манастира. Такође је посетио и Свети манастир Каракал где је имао срдачан сусрет са игуманом манастира, високопреподобним архимандритом Филотејeм. Извор:... опширније
16.08.2012
Београд – Председник Владе Републике Србије г. Ивица Дачић и Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Г. Андреј, викар Патријарха српског, захвалили су се јуче ватрогасцима из Србије, који су учествовали у гашењу пожара на Светој Гори у близини манастира Хиландар. Пријему је присуствовао и директор Задужбине светог манастира Хиландара, Миливој Ранђић, који је премијеру уручио писмо захвалности хиландарског братства. Непосредно пре скупа, председник Владе је имао прилику да у телефонском разговору и усмено прими захвалност од игумана манастира Хиландара, архимандрита Методија. „Ви сте хероји и поносни смо на вас. Да је ватра захватила Хиландар, била би то непоправљива штета и трагедија за српски народ, а не само за Српску Православну Цркву“, рекао је премијер Дачић у Палати Србија на пријему за ватрогасце. Дачић је рекао да је пожар локализован на 1.300 метара од Хиландара и ватрогасцима пренео захвалност монаштва тог манастира и других манастира на Светој Гори. Премијер Дачић, који је и министар унутрашњих послова, обећао је припадницима Сектора за ванредне ситуације да ће тај сектор бити развијан по највишим стандардима развијених земаља и да мора добити бољу опрему, више људи и боље плате. Вођа тима ватрогасаца Горан Николић рекао је да су његови људи са грчким колегама пожар на Светој Гори гасили ноћ и дан, готово без одмора, и да су им помагали и монаси. „Зауставили смо пожар, а онда је, захваљујући и монасима који су тог дана служили молебан, почела да пада киша и пљусак који је трајао два сата и угасио пожар“, рекао је Николић. Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Г. Андреј рекао је да су српски ватрогасци на Светој Гори видели да је киша одједном пала са... опширније
14.08.2012
Хиландарски игуман архимандрит Методије са монасима из манастирске ватрогасне бригаде Хиландар – Уважени господине председниче Владе, Молим да примите изразе нашег поштовања и захвалности за подршку коју су у драматичним тренуцима великог шумског пожара Влада Републике Србије и Министарство унутрашњих послова упутили Свештеној заједници Свете Горе Атонске и посебно нашој хиландарској обитељи. Упутили сте међу нас добре људе, веште у свом знању и занимању и сигурне у уверењима која су их охрабрила, да се носе са незадрживом ватреном стихијом. Они су у одбрану Хиландара од пожара унели витешки дух и одлучност. Своје грчке колеге су надахнули и са њима се спријатељили као прави саборци, проносећи поштовање и будећи љубав према српском роду. Међутим, од свих врлина издвојићемо смерност, јер је највеће хвале заправо достојна чињеница да су, дајући људским снагама себе без изузетка, сви Срби и Грци присутни овде на крају ипак веру и наду положили у Бога Живог и у заступништво Пресвете Богомајке. Синергија дела Божијег – спасоносне кише – и људског срца – молитве и храброг отпора стихији – сачувала је Свети манастир Хиландар – колевку и највећу ризницу нашег народа. Свети манастир Хиландар настао је и сачуван је као живи споменик и источник вечите синергије Божије и срчаности нашег народа. У нашем народу много је људи као што су припадници Управе за ватрогасне и спасилачке јединице – витезови одбране Хиландара од новог пожара. То су тихи људи, пожртвовани према својим породицама и отаџбини, храбри у заштити својих светиња, а нечујни у светској хуци и реци. Они су чврст темељ преображаја друштва и заједнице. Вама лично, господине председниче, Влади и Министарству унутрашњих послова које предводите исказујемо још... опширније
12.08.2012
Света Гора – НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ: Недеља, 12.08. (08.00 ч) УГАШЕН ПОЖАР НА СВЕТОЈ ГОРИ. СПАШЕН МАНАСТИР ХИЛАНДАР. Синоћ у 22.48 по локалном времену на Светој Гори је почела киша веома јаког интензитета, како очевици кажу, права провала облака. Главни пожар је угашен. Пресвета Богородица Утешитељка туге, несагорела у великом пожару 1722. својим молитвеним заступништвом угасила је ватрену буктињу која је 5 дана гутала све пред собом и дошла на 1300 м до Хиландара. У суботу је манастирско братство одржало литију и молебан на самој линији пожара, уздајући се у заштиту Пресвете Богородице којој је посвећена цела Света Гора или „Богородичиним врт“, како се још назива. Монаси су носили икону Богородице „Утешитељку туге“, копију иконе Богородице Тројеручице и део Часног Крста. Чудотворна икона је, благословом Божијим, још једном била јача од разарујуће ватрене стихије. Јуче, у поподневним часовима, водила се одлучујућа битка за спас Хиландара. У сектору одбране који је најближи Хиландару, на око 1500 м ваздушном линијом од манастира, српски ватрогасци су покушавали да зауставе ватру. Због непогодног терена на том месту није било могуће толико проширити пут као што је учињено, рецимо на самој висоравни Прото Неро, нешто јужније. Док су ватрогасци гасили ватру која је дошла до пута, радници и монаси су скупљали горуће делове дрвећа и шишарке који су прелетали баријеру, како би спречили да пожар крене даље ка Хиландару. После вишесатне грчевите борбе људи против стихије, након прве грмљавине око 22.45, три минута касније излила се огромна количина воде на цело подручје захваћено пожаром. Пожар је дефинитивно заустављен и његов главни део је угашен. Преостаје да се пажљиво прате могућа жаришта како би се потпуно... опширније
12.08.2012
Хиландар – Током јучерашњег дана (11.08.2012.) на Светој Гори трајали су грозничави напори да се осигура одбрамбена линија и пресече пут пожару на траси старог шумског пута која се пружа од источне до западне обале полуострва дужином од око 30 км. У послу су учествовали грчки и српски ватрогасци (екипа од 50 људи из Србије приспела је у Хиландар претходног дана), припадници грчке војске, као и монаси и радници – дрвосече из Хиландара и осталих манастира са Свете Горе. Док је хиландарски игуман са братством на самој линији одбране држао молебан за спас Свете Горе, високи ватрени стубови већ су се помаљали кроз густе крошње на удаљености од пар стотина метара. Све до вечери ватру су обуздавали авиони грчке противпожарне службе прецизним интервенцијама из ваздуха, док су се мешовите грчко-српске ватрогасне екипе на терену успешно трудиле да спрече прелазак пожара преко одбрамбене линије на положају удаљеном од манастира Хиландара само 1,5 км ваздушном линијом. Са првим мраком авиони су били принуђени да се врате у базу, а битка на терену претворила се у неравноправан сукоб тридесетак ватрогасаца потпомогнугих са десетак возила и ватрене стихије. Кроз ваздух испуњен димом и прашином, снажно обасјан фаровима и ротационим светлима, назирале су се стотине варница које су прелетале на брањени део шуме претећи да пренесу пожар. Последњим атомима снаге монаси и манастирски радници поливали су падајуће угарке користећи флаше са водом за пиће. Борба која се одигравала на једном малом делу од око 500 метара одбрамбеног појаса у тим тренуцима деловала је пресудно, иако су исцрпљене учеснике очекивали још бескрајни километри пута дуж којих се ватрени појас још увек није био приближио линији... опширније
29.07.2012
Схимонах Јован Хиландарац, најстарији монах на Светој Гори, упокојио се у Господу у недељу 29. јула 2012., у 104. години живота, на метоху манастира Хиландара Мило Арсеница (Каково). Непосредно пре упокојења, оца Јована је причестио протојереј ставрофор Велибор Џомић који је уз Епископа тимочког Г. Јустина, служио Свету Литургију у цркви Живоносног Источника на манастирском метоху. Схимонах Јован ће бити сахрањен у Светој царској српској лаври Хиландару у понедељак 30. јула 2012. Отац Јован (Витомир Радојичић) рођен је 1908. у Умчарима код Гроцке. Од најраније младости је био испуњен вером Христовом и духом светосавског родољубља. Након окупације Србије 1941. године Вита Радојичић приступа Србском добровољачком корпусу. Крајем Другог светског рата емигрирао је прво у Италију, затим у Немачку, да би се коначно настанио у Енглеској. Годинама је посећивао и помагао манастир Хиландар, а по смрти своје супруге у њему се и замонашио. О. Јован (Радојичић) припада значајаној групи хиландарских монаха који су из емиграције придошли у манастир како би ојачали братство. У периоду након Другог светског рата, као и на целој Светој Гори, дошло је до опадања броја монаха. У Хиландару је било свега неколико стараца и постојала је опасност да манастир потпадне под административну управу Свештене општине Свете Горе. На апел који је, међу осталима, упутио и Свети владика Николај Велимировић, одазавали се уз о. Јована и други припадници српске емиграције: Милан Мишулић (о. Митрофан), Брана Јовановић (о. Агатон), Крста Андрић (о. Симеон), Богдан Стекић (о. Јустин). Од доласка у Хиландар отац Јован је обављао послушање баштована, а његов молитвени и богоугодни живот наликовао је предивном миомирисном цвету у Врту Мајке Божије. Као плод његовог богонадахнутог труда настале... опширније
26.07.2012
Београд – Задужбинa Светог манастира Хиландара прославила је своју славу, Сабор преподобних отаца хиландарских. Чин резања славског колача обавио је јереј Владимир Марковић уз саслужење ђакона Ненада Идризовића. Миливоју Ранђићу, директору Задужбине, запосленима и најближим сарадницима окупљеним на славском сабрању, јереј Владимир је пожелео благослов Господњи и заштиту Пресвете Богомајке, на путу обнове Хиландара и у свакодневном раду, како би заједно са градитељским уздизањем царске лавре Немањића, манастирско братство истрајало на путу својих богоносних претходника, просијавших на Светој Гори а са њима и цео српски народ кренуо путем духовног препорода и обнове. По одлуци Свештеног сабора манастира Хиландара и благослoву Игумана, Задужбина Хиландара од свог оснивања слави као своју славу Сабор преподобних отаца Хиландара (26/13 јула) који пада истог дана када и Сабор светог архангела Гаврила а дан након празника иконе Пресвете Богородице Тројеручице (25/12 јула), заштитнице и највеће светиње... опширније
07.07.2012
Хиландар – На празник Рођења Светог Јована Претече, братство манастира Хиландара имало је велику част да са братском љубављу угости игумана руског Новојерусалимског манастира, Теофилакта. Претходно је у децембру прошле године, хиландарски игуман архимандрит Методије посетио Новојерусалимски манастир на реци Истри, који гаји вековне везе са Светом Гором, а посебно са Хиландаром. Тада је на дар однешена копија иконе Пресвете Богородице Тројеручице која заузима посебно место у историји овог руског манастира. Прошле године је прослављено 350 година од доласка прве копије иконе Тројеручице у Подмосковље. Иако први писани спомен о Тројеручици у Русији датира из средине 16. века, повест о копији иконе Богородице Тројеручице почиње од тренутка њеног пристизања у Москву 28. јуна 1661. године. У томе је несумњиво имао, као и у другим сличним случајевима, одлучујућу улогу патријарх Никон. Посредно то потврђује и један спис у којем је забележено како је икона свечано предата 16. октобра исте године Новојерусалимском манастиру на реци Истри крај Москве, задужбини патријарха Никона. Том приликом, пред манастиром, св. Богородицу Тројеручицу је свечано дочекао лично патријарх са високим свештенством и мноштвом верника. Потом је икона постављена на врло истакнуто место међу престоним иконама великом храму Васкресења Новојерусалимског манастира. У време након тога, култ поштовања Богородице Тројеручице се раширио руским земљама. На жалост у октобарској револуцији, као и већина светиња Новојерусалимског манастира, икона је вероватно уништена. Копија иконе Тројеручице из 19. века која је чувана у храму Рођења Христовог Новојерусалимског манастира данас се налази у Историјско-архитектонском и уметничком музеју „Нови Јерусалим“. Новојерусалимски манастир је цркви враћен 1995. године и недуго затим је почела његова обнова чији је завршетак планиран до 2016. године. Током боравка у Хиландару... опширније
02.07.2012
Хиландар – У суботу после Видовдана Св. Манастир Хиландар посетио је епископ Рашко-призренски Теодосије, овога пута као в. д. ректор Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену, заједно са професорима и ученицима који су крајем маја завршили први разред Богословије. Епископ Теодосије је у недељу служио Свету Литургију, после које је уследила трпеза љубави и надахнуто поздравно слово архимандрита Методија, игумана Хиландарског. Игуман је подсетио све присутне на догађај добијања аутокефалности, на путовање Светог Саве у Никеју, на његово залагање, али и на велико смирење које је показао у том делу, када је за архиепископа српског предлагао другога, а не себе. Игуман је указао и на значај посета епископа Српске Цркве Хиландару и Светој Гори, и да Хиландарци у лику и делу српских епископа препознају наставак дела Светог Саве. Затим је срдачно и са пуно очинске љубави поздравио професоре и ученике Призренске Богословије, рекавши да себе донекле сматра призренским богословом, јер је, када је дошао на Свету Гору, појање учио од Призренских богослова. После игумановог поздравног слова, уследила је беседа његовог преосвештенства епископа Теодосија. Епископ је заблагодарио на срдачном гостопримству и истакао значај посете Хиландару и Светој Гори, као непресушним изворима благодати. Захвалио се у име младих богослова, који су, на неки начин награђени овим путовањем, јер су показали храброст и истрајност током школске године, опстајући у тешким околностима. Епископ је затим подсетио на дугогодишњу историју Призренске Богословије, која је сада, после дванаест година, поново оживела и пропевала, после страдања и рушења до темеља. Епископ је изразио молитвене жеље за брзу обнову манастира Хиландара, и затражио молитве игумана и братије за опстанак и успех у благословеном делу васпитавања младих... опширније
27.06.2012
Хиландар – Његово Преосвештенство Епископ Западноамерички г. Максим посетио је манастир Хиландар на велики празник – Видовдан. Том приликом је пренео поздраве верника из своје епархије који су са великом љубављу и пожртвовањем учествовали у добротворном подухвату „Круг 100“ и прикупили, у првој од три годишње акције, 100.000 долара за помоћ обнови Хиландара. Подстакнути дивним искуством незаборавног поклоничког путовања на Свету Гору Атонску, прошле године (2011) о Видовдану, а које је донело велику духовну корист свима, западноамерички ходочасници су на овом Светом месту вишевековног српског Православног наслеђа, Mанастиру Хиландару, дошли на једну идеју. Гледано из данашњег угла, она није била ништа друго него синергијски сусрет Божије благодати и човековог одговора на позив Свише. С благословом Епископа Западноеамеричког Максима, који је предводио поклонике из своје Епархије на ово путовање, одлучено је да се спроведе у дело план-апел за прикупљање финансијске помоћи за oбнову Манастира Хиландара. Жеља је била да се скупа са молитвеном подршком и на овај начин помогне настојању Игумана Методија и целог Братства ове Свете обитељи да радови у чудесном манастирском комплексу који је оштећен пожаром из 2004. године буду настављени и довршени. Ова жива монашка заједница Свете Српске царске Лавре на Атосу својим крсноваскрсним подвигом непрекинуто гаји и негује духовно и културно наслеђе светогорског Предања. Једино захваљујући својој укорењености у том Предању, Хиландар је могао бити и остати најснажнији духовни источник Српског народа, уткан у васцелу Српску историју и културу, можда као ниједна друга српска вредност. Одмах по доласку сасвим je јасно било да се овде не ради о краткорочним грађевинским радовима, будући да реконструкција оштећених површина Манастира Хиландара захтева врло специфичан рад и знање-вештину у обнови... опширније
27.05.2012
Солун, Хиландар – На националном штанду Србије, која је почасни гост 9. Међународног сајма књига у Солуну, представљено је издаваштво Светог манастира Хиландара и Хиландарске задужбине из Београда. У оквиру програма промоција, 25. маја је представљено издање на грчком језику књиге Преподобног Аве Јустина „Философске урвине“. Књига је изашла у библиотеци „Тавор“ коју уређује монах Ромило Хиландарац. О књизи су говорили игуман манастира Хиландара, Архимандрит Методије и преводилац, докторант на солунском Богословском факултету, мр Александар Стојановић. Посетиоцима је представљено преко двадесет одабраних наслова у издању Хиландара и Задужбине у оквиру дела штанда који је посвећен православној књизи. Посебно су издвојене збирке прича великог грчког писца Александра Пападијамандиса „Божићне и Васкршње приче“. Централно место овог дела националног штанда Србије заузимала је макета манастира Хиландара у размери 1:100. Уз књиге, дељен је посебан број Гласника Обнове Хиландара на грчком, „Хиландар, духовни мост између Грка и Срба“. ПРЕДСТАВЉАЊЕ СРПСКОГ ИЗДАВАШТВА И КУЛТУРЕ Сајам је званично отворио министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић у присуству градоначелника Солуна и високих званица. Отварајући Сајам књига министар културе истакао је важност очувања и размене највиших културних вредности у временима кризе, потврду пријатељства Србије и Грчке и примерима из дела Иве Андрића позвао грчке читаоце на нова читања наших писаца. Делегацију Србије на Сајму књига чини 16 писаца, преводилаца, књижевних критичара и теоретичара међу којима су Душан Ковачевић, Вида Огњеновић, Драган Великић, Владислав Бајац, Светислав Басара, а грчкој публици су први пут представљени песникиња Тања Крагујевић, песникиња и прозни писац Јелена Ленголд, песник Зоран Пешић Сигма, прозни писац Горан Петровић, позоришни писац Биљана Србљановић, прозни писац Боривоје Адашевић. На штанду Србије представљени су и великани... опширније
