01.02.2023.
Тренуци проведени у љубави надилазе временске и просторне границе и отварају двери недокучиве вечности и слободе. Мирис таквих тренутака повезује отворена и смирена срца, одбацује заборав и постаје неизбрисив траг преточен у аутентичан животни путоказ. Идентичан доживљај окусили су ученици наше школе, победници овогодишњег литерарног конкурса, узевши учешће у поклоничком путовању светињама Грчке, односно Свете Горе. Поменуто путовање, изданак сарадње Земунске гимназије и величанственог светогорског манастира Хиландара, реализовано је трудом, љубављу и благословом вископреподобног архимандрита Методија, хиландарског игумана, у периоду од 24. до 27. новембра текуће године. Вођени искуством вероучитеља Дарка Радовановића, мушки део групе уживао је гостопримство монаха у загрљају манастира Хиландара. Уследио је тренутак срдачног сусрета и душекорисног разговора са игуманом Методијем. Молитвено присуство дирљивим вишечасовним богослужењима употпунило је нашу потребу за божанском близином, гласном тишином и радосном тугом. Одушевљени ученици, имали су драгоцену прилику да посете манастирску библиотеку и ризницу, односно оживе и додирну прохујале векове славне и мученичке прошлости. Хиландар, најдивнија одежда наше националне културе, историје и духовности, овладао је нашим бићима, призивајући нас на будно и молитвено корачање уским и трновитим стазама спасења. Истовремено, обједињен јединством светогорског духа, женски део групе, радосно предвођен Маријом Нешовић, професорком енглеског језика, обилазио је небески град Уранополис и оклоне грчке светиње – остатке средњовековног манастира Зиг, хиландарски метох Каково, манастир Свете Лидије и невероватан манастир Ормилија – метох светогорског манастира Симонопетра. Ученице су уживале у искреним и поучним разговорима са монаштвом, упознавши се са стилом и начином њиховог живота. Задивљене подвигом монахиња, спознале су основ и суштину живљења – безобалну љубав. Посебан утисак на њих оставила је очинска посета хиландарског игумана. Такође, имале су прилику да присуствују пројекцији филма и изложби о аскетским и друштвеним вредностима и садржајима Свете Горе. Путовање је крунисано одласком у храм и причешћем. Убрзо затим, уследило је...
27.01.2023.
У Светом манастиру Хиландару свечано је прослављена ктиторска слава, празник Светог Саве, првог Архиепископа српског. Дан уочи празника, у манастир су пристигли су многобројни гости, међу којима и монаси из осталих светогорских манастира и епархија Српске цркве. Главни гост је био игуман манастира Григоријата, Високопреподобни архимандрит Христофор, који је началствовао празничним богослужењем, свеноћним бдењем и Светом литургијом. Лепоти богослужења допринели су појци из манастира Григоријата који су појали за десном певницом, као и хиландарски монаси и појци из хора Свети Симеон Мироточиви за левом певницом. Кититорске славе манастира Григоријата и Хиландара се однедавно заједнички прослављају. Ту праксу је установио блаженопочивши игуман Георгије (Капсанис). Игуман Хиландара на празник Преподобног Григорија Горњачког, григоријатског ктитора, посећује ову атонску светињу. Након тога је хиландарско братство, како би утврдило ову духовну везу, на своју ктиторску славу позвало игумана Григоријата. Претходне две године ова пракса је била прекинута због пандемије. Након Свете литургије, уприличена је славска трпеза у манастирској трпезарији. У беседи за трпезом игуман Методије изразио је духовну радост јер је ова пракса настављена. Поздравио је и монахе који су дошли и из других светогорских обитељи, као и све поклонике. Такође, рекао је да је овогодишњи празник Светог Саве, хиландарског ктитора, почетак целогодишњег обележавања „малог јубилеја“, 825 година од оснивања Хиландара. На крају је замолио игумана Христофора да он и монаси манастира Григоријата ових дана посебно узносе молитве за спас српског Косова и Метохије, јер су се повећали притисци великих светских сила да се Србија одрекне ове своје најважније територије, где се, поред Пећке Патријаршије налазе и многе друге светиње. Замолио је и друге монахе Светогорце за ово. И игуман Христофор је заблагодарио Богу...
26.01.2023.
У препуној Галерији Природњачког музеја, у четвртак 26. јануара, свечано је отворена изложба „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“. Изложба има за циљ да представи јавности медицинска знања и праксу лечења људи природним лековитим средствима, која су била доступна у средњем веку у Србији. Промоција „Хиландарског медицинског кодекса“, мање познатог широј јавности, од изузетног је значаја за културу и историју српске медицине, фармације и ботанике, јер расветљује научне чињенице о том периоду српске историје. Рукопис „Хиландарски медицински кодекс“ (15 – 16. век), један од најпознатијих и најзначајнијих докумената српске средњовековне медицине, јединствени је зборник сачуваних медицинских и фармаколошких списа средњовековне праксе Салерно-Монпеље школе, а који се може сматрати првом српском и првом словенском фармакопејом. Откривен је 1952. године у ризници манастира Хиландара на Светој Гори, а у хиландарској архивској грађи заведен је под бројем 517. Његово откриће представља једно од најзначајнијих корака у истраживању историје медицине средњег века у Србији и Европи. Најзначајнији спис рукописа је Фармаколошки спис, који садржи описе простих и сложених лекова биљног, животињског и минералног порекла, као и начине њихове припреме, примене и дозу. Кодекс представља и прво писано дело које садржи ботаничку терминологију и можемо га сматрати претечом српске ботанике. Оригинални примерак „Хиландарског медицинског кодекса“ и данас се налази у ризници манастира Хиландара, док се фототипско издање налази у Народној библиотеци Србије у Београду. Изложба је употпуњена наменски компонованом музиком и ексклузивним фотографијама Хиландара и природе Свете Горе, аутора Александра Вл. Марковића. Изложба се организује уз благослов Српске православне епархије Милешево и уз посебно одобрење манастира Хиландара за снимање звука и фотографија природе Свете Горе и здања. Обраћајући се присутнима, Славко Спасић, директор...
19.01.2023.
У Светој царској српској лаври Хиландару свечано и литургијски прослављени су празници Крстовдан и Богојављење. На Крстовдан, након свете литургије, у манастирској порти вршено је водоосвећење. У складу са древном хиландарском традицијом, на Богојављење се, након литургије, са иконом Богородице Тројеручице и Часним Крстом пошло у литију до крста на југоисточној страни манастира, где се врши водоосвећење. Део овогодишње атмосфере преносимо фотографијама монаха Милутина Хиландарца....
12.01.2023.
У среду 11.01.2023. године упокојио се Братислав Ранђеловић, председник и оснивач Друштва пријатеља Хиландара „Свети Краљ Милутин“ из Лесковца. Био је председник Друштва од његовог оснивања 1998. године и велики заљубљеник у Хиландар и Свету Гору. Упамћен је као хуманиста и „човек нежног срца“. Захваљујући њему и члановима Удружења, на десетине хиљада поклоника из Лесковца, Србије и иностранства посетило је манастир Хиландар. Увек се трудио да истакне духовну страну поклоничких посета манастиру, дајући себе у потпуности у свим подухватима које је Друштво пријатеља Хиландара из Лесковца организовало. Иза себе је оставио супругу Невену, сина Луку, ћерку Марију и унука. Нека му Господ подари Царство Небеско и живот...
10.01.2023.
Председник Републике Србије г. Александар Вучић посетио је Свети манастир Хиландар током божићних празника. Ово је друга посета Александра Вучића Светој царској српској лаври Хиландару као шефа државе. У званичној посети манастиру био је током божићних празника 2021. године. Председник Вучић је на Свету Гору стигао на Бадњи дан, у пратњи сина Данила и народног посланика Ненада Поповића. У својој поруци, одмах након што је крочио на хиландарску земљу, председник је нагласио да је поносан на српски народ и на то што је обезбеђена подршка манастиру на годишњем нивоу кроз одлуке Скупштине Србије. „Поносан сам на чињеницу да смо сачували нешто што је биће и суштина нашег народа и хвала дивним монасима и искушеницима што чувају све оно што припада нашем роду“, поручио је Вучић. Председника је на манастирској капији дочекао игуман Светог манастира Хиландара архимандрит Методије, са братством. У вечерњим часовима, у хиландарском синодику, уприличен је састанак председника Александра Вучића и управе манастира на челу са игуманом Методијем. Током састанка је закључено да је држава Србија обезбедила сва потребна средства за завршетак обнове изгорелог дела манастира, чији се завршетак очекује средином 2024. године. Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландара, упознао је председника Вучића са свим што је урађено у последње две године. Поред пројеката обнове изгорелог дела и завршетка хибридног енергетског система за производњу електричне енергије, председник је потврдио да ће Србија помоћи и наредне значајне пројекте, потпуну реконструкцију ризнице са изградњом депоа, обнову источног конака у коме се некада налазила болница и објекта еклисијарнице. Било је речи и о подршци развоју манастирске економије која је важна за самоодржање манастира. Посебна пажња је посвећена пројекту изградње нове...
05.01.2023.
Највећи хришћански празник је Васкрс, али Рождество Христово – Божић има неку посебну радост и топлину које га издвајају од других празника. Такав је био и мој доживљај овог празника док сам живео у свету, али се он није променио ни овде у манастиру. На Светој Гори црквени празници се славе дугим и торжественим богослужењима, а монаси се труде да сваке године што дубље проникну у богословски смисао празнованих догађаја, тако да се народни обичаји, везани за одређене празнике, овде не практикују. Ипак, на Божић, када се ми као братство после литургије и празничне трпезе окупимо у сали за братске састанке, она буде ненаметљиво украшена храстовим гранчицама и сламом на поду. Да се види одакле смо дошли и из којих крајева потичемо (Из интервјуа датог „Политици“, јануара 2017.) Фото: монах Милутин...
02.01.2023.
Игуман Методије присуствовао је прослави крсне славе Епископа врањског г. Пахомија, празника Светог Игњатија Богоносца у Врању. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је са домаћином, Владиком Пахомијем, пресекао славски колач, уз саслужење седморице Архијереја, Високопреподобног архимандрита Методија игумана Свете царске српске лавре Хиландара, као и многобројног верног народа. Светом архијерејском Литургијом је тога дана, у Саборној цркви Свете Тројице у Врању, началствовао Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије, уз саслужење Епископа стобијског и Митрополита струмичког г. Давида из Православне Охридске Архиепископије, Митрополита брегалничког г. Илариона Македонске Православне Цркве – Охридског Архијерејског намесништва и Преосвећених Епископа: Шумадијског г. Јована, Мохачког г. Дамаскина, Хвостанског г. Алексејa, викара Патријарха српског, и домаћина Епископа врањског г. Пахомија. Извор и фото: slovoljubve.com;...
31.12.2022.
Игуман Свете царске српске лавре манастира Хиландара, Високопреподобни архимандрит Методије, посетио је 31. децембра 2022. манастир Лесново и поклонио се моштима Светог Гаврила Светогорца. У пратњи игумана био је јерођакон Нектарије хиландарац, а дочекао их је Високопреосвећени митрополит брегалнички г. Иларион са братством манастира Лесново. Извор и фото: Фејсбук страница Брегалничке...
23.12.2022.
У Светој царској српској лаври Хиландару је у петак 23.12.2022., у наставку вечерње службе, служен помен хиландарском монаху, ктитору и зографу Георгију Митрофановићу. Ове године се навршава четири стотине година од како је осликао унутрашњост трпезарије Светог манастира Хиландара. У хиландарској трпезарији затекао је остатке зидног сликарства насталог у трећој деценији 14. века. Трпезарију је изнова, о свом трошку, живописао у новембру 1622. Сведочанство о Митрофановићевом извођачком и ктиторском делу налазимо у натпису на унутрашњој страни источног зида, изнад северних врата: „† Благовољењем Оца и поспешењем Сина и довршењем Пресветог Духа обнови се и ислика се ова трпезарија, заповешћу отаца и браће и целога сабора хиландарског, при оцу игуману кир Илариону јеромонаху. Трудом и издатком најмањег и најпонизнијег међу монасима, сиромашног у доброчинству, богатог у гресима, званог Георгија зографа Митрофановића, који се старао о овом делу. Година 7130/31. и сврши се месеца новембра 16. дан. Тада је престо српских земаља држао архиепископ кир Пајсеј, а грчки је скиптар држао велики султан Мустафа. Реци, о љубимче, вечна памет смерноме старцу Митрофану, који се упокојио године 7129.“ Његово сликарско дело у трпезарији Хиландара једна је од најзначајнијих фреско целина на читавом Атосу. Ово је и јединствен пример да је сликар уједно био и ктитор тако великог фрескописа. О животу Георгија Митрофановића немамо много података. Историчари сматрају да се убрзо након осликавања трпезарије упокојио. Хиландарска трпезарија је данас једина у целини, из древности сачувана трпезарија неког српског манастира. Њен фрескопис открива нам вештине изванредног фрескописца кадрог да са пуно осећаја за боје наслика комплексне монументалне композиције. Централном место у зидном сликарству трпезарије припада циклусу од 27 композиција посвећених Светом Сави. Бирао је...
