У галерији народног музеја Краљево, 05.октобра 2023, представљена је књига „Свети краљ Милутин. Владар на раскршћима светова“.
На почетку промоције Гордана Гаврић, саветник директора Задужбине Светог манастира Хиландара, поздравила је публику и истакла да је право време за представљање књиге о Светом краљу Милутину, унуку Првовенчаног краља Стефана, будући да се иде у сусрет обележавању Краљевдана, славе Града. Подсетила је присутне, да је краљ Милутин, у непосредном окружењу Краљева, у Манастиру Студеница, подигао Цркву Светог Јоакима и Ане, малу по величини али велику по изванредном сликарству из доба ренесансе Палеолога. Такође је истакла да књига носи два престижна признања за издавачки подухват у области историографије: награду Иларион Руварац Матице српске и награду Владимир Ћоровић.
Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог Манастира Хиландара говорио је о изузетно значајном месту краља Милутина, у националној историји средњег века и његовој мудрој политици у деликатним историјским околностима. Књига о краљу Милутину, другом хиландарском ктитору, нагласио је, представља епохални поглед са аспекта садашњих научних сазнања, доноси поједине сучељене ставове и обухвата радове наших еминентних стручњака (16 аутора) из различитих области историје, историје уметности, теологије… Зборник радова који је по свом концепту, значају текстова и броју изванредних илустрација надишао категорију зборника и постао монографска публикација, уредила су три врхунска научника којима се господин Ранђић посебно захвалио, а то су: др Даница Поповић, др Смиља Маријановић Душанић и др Срђан Пириватрић.
Др Даница Поповић, један о уредника књиге, најпре је изразила своје задовољство што је поново у Краљеву, граду који је често био полазиште у њеним теренским истраживањима немањићког периода и што је поново у прилици да се сусретне са својим дугогодишњим сарадницима. Књигу је темељно и на занимљив начин представила, говорећи о њеним тематским целинама, са освртом на допринос сваког рада понаособ. Прва целина је посвећена политичкој историји доба краља Милутина, друга „Владарској моћи“, односно структури и спровођењу владарске идеологије кроз односе са Црквом, властелом и војском, док се трећи део односи на владарску побожност, духовни живот и свечарско прослављање, посебно на краљев однос према Манастиру Хиландару, у коме се изузетно поштује као његов други ктитор. Др Даница Поповић је истакла да се личност краља Милутина мора посматрати у ширем историјском контексту и са свешћу шта је све у средњем веку подразумевала владарска идеологија.
Извор: Фејсбук страница Народног музеја у Краљеву
