Света царска српска лавра Хиландар свечано и молитвено је прославила свог ктитора, Светог Саву, Архиепископа српског.
Игуман манастира Григоријата, Високопреподобни архимандрит Христофор, био је главни гост и началствовао је свеноћним бдeнијем и Светом литургијом.
Панигиру су присуствовали и монаси из неколико светогорских обитељи, као и мноштво поклоника из Србије и других земаља.
Лепоти богослужења допринели су појци из манастира Григоријата који су појали за десном певницом, као и хиландарски монаси и појци хора „Свети Симеон Мироточиви” за левом.
Ктиторске славе манастира Григоријата и Хиландара однедавно се заједнички прослављају. Ту праксу установио је блаженопочивши игуман григоријатски Георгије (Капсанис), који је са братством манастира Хиландара неговао веома блиске односе. Игуман Хиландара на празник Преподобног Григорија Горњачког, ктитора манастира Григоријата, посећује ову атонску светињу, док игуман григоријатски долази на празник Светог Саве Српског.
Након Свете литургије, уприличена је празнична трпеза за све госте.
У целости Вам преносимо беседу Високопреподобног архимандрита Христофора, игумана манастира Григоријата, на празник Светог Саве у Хиландару:
„Високопреподобни оче игумане, Преподoбни оци, возљубљена у Христу браћо,
Благодаримо Тројичном Богу који нам даје прилику да сваке године заједно са вама прослављамо Преподобног и богоносног оца нашег Саву, првог Архиепископа српског и ктитора ове свете обитељи. За нас ово представља велики благослов и радост.
Свети Сава је један велики дар од Бога за Цркву, Свету Гору, српски народ и манастир Хиландар.
Велики је благослов и утеха бити свестан да је ходао и боравио у овом манастиру, у овом саборном храму, параклисима, келијама, да је стајао у овим стасидијама, обедовао за овом трпезом, да је овде живео и да се овде трудио и подвизавао.
Свети Сава је био истински ученик и подражавалац Христа. Главно обележје једног светитеља јесте вера, љубав и чежња за Богом. Предњачи вера, али не само она догматска вера, дакле – да верујем у постојање Бога и у све догмате Цркве, већ делатна вера, тј. да имам потпуно поверење у Божију љубав и Његово старање. То значи да се Бог стара и помаже моје спасење, да верујем да све што се у мом животу дешава, било добро или лоше, да је све то по Божијој вољи, и да је све што се догађа ради мога спасења.
Ову веру, ову љубав и чежњу је имао и Свети Сава, те је зато одбацио царску славу и светска уживања, и од своје ране младости одрекао се света, дошао је тајно на Свету Гору, постао монах, и у потпуности се посветио Богу.
Подвизавао се у скрушености, смирењу и послушности, са страхом Божијим и са покајањем. Радио да удовољи Богу и да се не покаже незахвалним пред љубављу Божијом, пред љубављу Онога који је дао себе на жртву за нас људе и за наше спасење.
Његов богоугодни живот и подвижничке борбе, пре свега смирење и љубав у Богу, привукли су благодат Божију и у његовом срцу се преобразио Христос и задобио је духовне врлине којима је тешио народ, водећи га Христу.
Ко год да чита житије Саве и Симеона, просветитеље Срба, као што је писао Свети Јустин Ћелијски, немогуће је да не осети одушевљење и не задобије жељу за духовним подвигом, жељу да љуби Бога још више, да живи по вољи Божијој. А и често је то праћено чежњом за ангелским начином живота.
Свети Сава, први Архиепископ српски, својим апостолским и пастирским радом подржавао је православље, штитећи тако српски народ од јереси, пре свега од латинске.
Ми као уздарје љубави и поштовања према Светом Сави, да се потрудимо да подражавамо његов богоугодни живот, његову непољуљану веру, љубав и чежњу за Богом.
Нашим личним подвигом да удовољимо Богу, живећи скрушено и истински у покајању, то је најбољи дар за савременог човека и решење за безизлазне и проблематичне ситуације у савременом животу, као и за избављење од стреса, срдње и безнадежности који владају данашњим светом.
Желим свима духовно просветљење и благословену нову годину”.
Фото: монах Милутин Хиландарац