Недавно је изашло треће издање књиге прича биографског карактера, Додир, монаха Теодосија Хиландарца. Књигу можете наћи у следећим књижарама:
Задужбина Светог манастира Хиландара, Милована Глишића 1а, Сењак, Београд (9-16 часова радним даном); Продавницама СПЦ у Београду; Делфи; Службени гласник; Библос, Риге од Фере 2, Београд; Алиса у земљи књига, Трг Јована Цвијића 12б, Лозница; Ризница, Тржни центар Видовић, Јеврејска бб, Бања Лука.
Поручивање преко интернета:
https://delfi.rs/knjige/207986-dodir-knjiga-delfi-knjizare.html
https://biblos.rs/knjizara/dodir/
https://ananas.rs/proizvod/dodir/1142211
Поручивање телефоном на број 011/715-91-40. Плаћање се врши поузећем.
У свом осврту на књигу о. Теодосија, историчар уметности Вучина Бурић, рекао је следеће:
ДОДИР У ДУШУ
У години која ми је, када је о читању реч била плодна као ретко која до сада, на крају сам просто као награду и круну овог читалачког задовољства, дошао до књиге прича, монаха Теодосија Хиландарца, „Додир“ и читајуићи ове приче, признајем, додирнуо сам саму лепоту!
Лепота ових прича је у њиховој једноставности, без сувишних момената, без патетике и тешких речи, Теодосије нас уводи у магични свет детињства, одрастања и сазревања, у идиличне мотиве Мачве која се пред његовим очима мењала, а опет у много чему остајала иста.
Ове приче и кад доносе снажне емоције и узбудљива дешавања, делују тако умирујуће, скоро терапеутски.
Казивање монаха Теодосија је тако питко и пријемчиво, а тако уверљиво и сугестивно, живописно и омамљујуће. Свака прича носи низ слика и призора нежних нарација које обликују наш доживљај и чврсто везују пажњу читаоца.
Има ту животне радости и весеља, али и опорих сцена, горких залогаја, туге и бола, како то већ живот уме да режира, а Теодосије је свему дао меру и смисао.
Мачва је верно и суптилно представљена, са пуно љубави и носталгије. Срећемо доста обичаја, али и оних дивних свакодневних тренутака, који обично мину поред нас, а онда нас неко као Теодосије тргне и подсети, нежно и сентиментално, али и драматично до суза.
Не могу да се отмем утиску, да Теодосијеве приче носе једну фину патину која им даје посебну драж и тежину, враћају нас у нека времена, која можда и нису била боља, али из ове перспективе изгледају идилично и романтично. „Слике“ су пуне атмосфере, боја и мириса. Свака прича оживљава слику једног специфичног поднебља у ширем смислу, али и слику топлог мачванског дома, ликове укућана и родбине, скоро као код Милића од Мачве. Етнографски поуздано осликава куће, просторије у којима људи битишу, намештај, дворишта, баште – градинице.
Посебно ми је дирљиво када описује фотографије из детињства и ликове и детаље на њима.То је много убедљивије од фотографије, то је чиста поезија.
Још једно запажање бих радо истакао, када је реч о језику у Теодосијевим причама. Скоро у свакој забруји по нека реченица на архаичном мачванском. То причи даје посебан тон, али и у овоме је одређена мера и ове ретке старинске фразе звуче утолико пријатније и лепше.
Насловна прича не само да носи посебну тежину и лепоту, него је просто наметнула име књизи. Додир нуди много значења и симбола и тако моћно представља ову књигу која се чита без даха, а онда се дуго размишља о многим питањима.
Љубав је несумњива и снажна спона која повезује све приче и ликове у њима, и даје им посебну димензију. Љубав оца према сину у причи Додир, неодољиво и снажно ме подсетила на Гетеову баладу „Вилински краљ“ (Баук).
Велика је срећа да је ова књига угледала светлост дана. Без ње бисмо били ускраћени за један сјајан и драгоцен литерарни доживљај који се памти.
Слике уметнице Марије Мићић, надахнуте причама из књиге Додир:
