У петак, 31. октобра 2025. године, под покровитељством Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве и Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у манастиру Преподобног Прохора Пчињског одржан је, четврти по реду, Светопрохорски монашки сабор.
Сабор је организован трудом Епархије врањске, са благословом епархијског Архијереја, Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита врањског г. Пахомија и Светог манастира Хиландара.
Светопрохорски монашки сабор се увек организује уочи манастирске славе – празника Преподобног Прохора (1. новембар / 19. октобар), зарад очувања и унапређења аутентичног монашког предања. Ове године је уприличен у оквиру свечаности која је приређена поводом обележавања пола века обновљене Епархије врањске и окупио је више десетина монаха из укупно шеснаест манастира.
У присуству многобројних гостију, монаштва Српске Православне Цркве и светогорских монаха, у раду Сабора учествовали су и следећи Архијереји: домаћин, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит врањски г. Пахомије, Његово Преосвештенство Епископ новобрдски г. Иларион, викар и изасланик Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и Његово Преосвештенство Епископ дремвитски г. Давид. Свим учесницима је овом приликом дарован Зборник радова монашког сабора 2024.
Пленарно заседање отпочело је поздравним обраћањем Митрополита Пахомија, домаћина и председника Организационог одбора Сабора, који је пожелео добродошлицу присутнима и изразио радост поновног сусрета, нарочито у духу обележавања пет деценија постојања обновљене Епархије врањске.
Писмо Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија прочитао је изасланик, викарни Епископ новобрдски г. Иларион. Патријарх је благословио активности овогодишњег Сабора и истовремено нагласио велики значај монашких сабрања и монаштва уопште, посебно у савременом свету: „Монаштво је позвано да буде тихо срце Цркве, да молитвом и постом предводи цео свет у покајању, да сведочи истински живот и буде живи подсетник на Царство Божје које је у нама и међу нама”.
Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Светог манастира Хиландара и потпредседник Организационог одбора Сабора такође се обратио сабранима, пожелео добро молитвено расположење и изнео програм рада. У уводној речи,
игуман Методије је назначио непроцењивост монаштва као најлепшег украса Цркве и њеног здравог ока и следећим речима подсетио на важност узрастања на једином исправном путу монаха – вођењу унутрашње борбе: „Како бисмо се научили водити ову унутрашњу борбу и како не бисмо никада заборавили да је то, за нас који смо понели крст монашког подвига, једини исправан пут, потребно је да се непрестано поучавамо од оних, духовно искуснијих, који су способни да и друге руководе”.
Радни део Сабора је у две сесије обрадио неколико важних тема о монашком животу, уз разговор и размену духовних искустава након излагања говорника.
Опште мишљење свих учесника указује на оправданост и вредност оваквих сабрања, улогу монашког чина у Цркви и позив на умножење ревности у подвигу.
