14.03.2024.
Народна скупштина Републике Српске усвојила је данас у Бањалуци „Закон о очувању културног и историјског наслеђа Светог манастира Хиландар“. Циљ овог акта, усвојеног на предлог председника Републике Милорада Додика, јесте испуњавање свих законских и формалноправних предуслова за сталну институционалну подршку Српске овој светињи.Пре расправе саветник председника Републике Српске Марко Ромић је образлажући овај акт у Народној скупштини навео да би његовим доношењем била створена могућност да се обезбеди стална, извесна и сигурна финансијска подршка буџетским средствима Српске. У образложењу овог акта се наводи да би Српска путем својих надлежних органа учествовала у организацији прослава и значајних датума, те обављала друге послове од значаја за очување традиције и културе историјског наслеђа Хиландара. „У складу са предложеним законом уређују се начини подршке и помоћи коју ће Српска путем својих органа, уз редовно обавештавање Светог архијерејског синода Српске православне цркве, пружати у очувању културног и историјског наслеђа Хиландара“, наводи се у образложењу. На том плану биће предузимане активности и спровођени програми очувања и његовања историјских, верских и културних традиција, праћење стања, истраживања, презентовања и интерпретације покретног и непокретног културно-историјског наслеђа у саставу манастира Хиландара. У образложењу је наведено да ће бити праћени и радови на том наслеђу, обнови и реконструкцији и другим мерама заштите постојећих објеката, изградњи нових објеката манастира, рестаурацији и слично. У документу је истакнуто да ће средства за обављање послова предложених законом бити обезбеђивана у републичком буџету, а за реализацију пројеката за очување културног и историјског наслеђа манастира Хиландар новац је могуће обезбедити и у буџету јединице локалне самоуправе, путем донација и других извора, у складу са...04.03.2024.
Највећи градитељски подухват предузет на српском наслеђу од времена Светог краља Милутина ближи се свом крају. У Светом манастиру Хиландару је на данашњи дан, пре 20 година, букнуо пожар који је разорио више од половине манастирских здања. За једно вече, у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године, уништена је и оштећена читава северна половина манастирског комплекса. Пожар је избио из димњака конака Игуменарија на југозападној страни и кроз пукотине које су настале услед слегања темеља, захватио је кровну конструкцију. Преко тавана и повезаних објеката проширио се све док се није зауставио на празном простору између Белог конака и Пирга Светог Саве. Ватрена стихија проузроковала је немерљиву штету на духовном и културном наслеђу и оставила бројне последице на основној инфраструктури, поништивши и најнужније услове за живот и развој манастирског братства. Да би се избегла опасност по саме основе дугорочног очувања манастира, одрживи модел обнове Хиландара подразумевао је да у складу са својим статусом самоуправне светогорске лавре, сам манастир преузме управљање овим сложеним процесом. Са тим циљем донет је Програм Обнове Хиландара, а постојећа манастирска установа у отаџбини, Задужбина Светог манастира Хиландара, преузела је обавезу организационог центра који је окупљао и ангажовао стручњаке и сараднике потребне за његово спровођење. Са своје стране, у сарадњи са манастиром Хиландаром, Влада Републике Србије формирала је Комисију за Хиландар преко које ће на даље тећи сарадња са установама заштите културног наслеђа Републике Србије. У процес Обнове Хиландара, по својим надлежностима, укључио се и Центар за заштиту светогорског наслеђа (КеДАК), установа Републике Грчке. Обнова изгорелих манастирских конака почела је 2006. године. За осамнаест година, у којима се као право мало чудо може окарактерисати стрпљење...01.03.2024.
Нова књига Задужбине Светог манастира Хиландара Књига енглеског византолога и публицисте Грејема Спика Света Гора међу народима ((Духовно и културно расејање Свете Горе Атонске) осликава невероватну улогу Светогораца у ширењу православног монаштва источном Европом, а у новије време и шире, на Запад. Она нас упућује у животе изузетних и светих људи, који су најпре и сами били привучени гласом о Светој Гори и које је водила неугасла жеђ да упију дух њене мудрости и проживе њену молитву. Потом су се, преображени у дубини свога бића, враћали у спољашњи свет, где су надахнуто сејали плодове својих подвига и учења. У изванредној демонстрацији онога што данас називамо „меком моћи“ на делу, ови људи су пренели духовну културу, као и слику о Светој Гори Атонској, у све крајеве Балканског полуострва, у Украјину, на крајњи север Русије, преко Сибира и Беринговог мореуза до Северне Америке, и у скорије време на Запад. Њихово сведочење вере у Христа је динамично и искрено. То је највећи дар Атоса свету жедном духове хране и руковођења. Света Гора међу народима је јасно писана, са ослонцем на изворе, као право научно штиво, а истовремено читљивим и разумљивим стилом. Она нам отвара нове погледе и представља важну допуну нашем знању о Светој Гори. Књигу можете купити у књижари Задужбине Светог манастира Хиландара и на платформи...29.02.2024.
На свечаном пријему одржаном 29. фебруара 2024. године у Патријаршијском двору у Београду, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је уручио орден Светог Саве трећег степена академику Мирјани Живојиновић из Београда. У одлуци Светог Архијерејског Синода, коју је прочитао протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског, наводи се да се високо одликовање Српске Православне Цркве академику Мирјани Живојиновић додељује у знак признања за целоживотно постојано опредељење за живот у вери Светог Саве нарочито показан неуморним ширењем светосавске мисли и културе својим научно-истраживачким радом у Отаџбини и расејању. Уручујући високо одликовање Српске Православне Цркве, патријарх Порфрије је истакао: – За мене је велики благослов да у име Светог Синода могу да Вам уручим орден Светог Саве за Вашу љубав према својој и нашој Цркви и за посвећеност у раду о Светој Гори и нарочито о манастиру Хиландару. Света Гора је монашка држава, простор у којем живе само монаси. У духу модерног времена тешко је разумљиво и готово неприхватљиво да постоји неки простор и неко место у које не улазе жене, као што са друге стране имамо женске манастире у којима постоје простори у које не улазе мушкарци. У духу данашњег времена то је често апсолутно неприхватљиво и неразумљљиво. Када се размишља о Светој Гори и када се говори о монасима често се – због неспособности да се разуме о чему се ради, а као што рекох и неретко због тога што се не жели да то буде прихватљиво – бришу вредности и речи Јеванђеља, тј. оно што јесте воља и промисао Божји о човеку доживљава се као страно. Када говоримо о монаштву и Светој Гори ми говоримо о тежњи и...27.02.2024.
У Светој царској српској лаври Хиландару свечано је прослављена ктиторска слава, празник Преподобног Симеона Мироточивог. Игуман Методије са братством дочекао је дан уочи славе игумана Светог манастира Каракала, архимандрита Филотеја са каракалским монасима. У беседи коју је игуман Филотеј произнео у цркви, заблагодарио је игуману хиландарском и братији на гостопримству и изразио је радост јер заједно славе Преподобног Симеона Мироточивог, који заједно са сином својим, Светим Савом, архиепископом српским, представља понос овог историјског Светог манастира, али и уздање и благодат побожног српског православног народа. Обновио је сећање, и након осам векова, на доброчинства Светог Саве према светогорском манастиру Каракалу. Навео је део житија Светог Саве које је написао Свети владика Николај, у коме се описује догађај када је Свети Сава помогао братији њиховог манастира: „У историјату вашег Светог манастира, Свети игумане и поштовани оци, који је написао Свети Николај Велимировић, наводе се следећи историјски подаци који сведоче о великим доброчинствима према Светом нашем манастиру Каракалу. Стефан, велики жупан, послао је значајну своту новца Сави да га раздели за покој душе њиховог оца. Свети Сава га је употребио у најбоље сврхе, спасивши три славна светогорска манастира, Свети манастир Каракал, Ксиропотам и Филотеј. Манастир Каракал је имао значајан дуг према Великој Лаври, а будући да није могао да плати, како не би изгубили своју независност, братство Каракала молило је братство Лавре да им укаже милост. Они су, међутим, преузели манастир Каракал у своје власништво и протерали игумана и братство. У несрећи која их је задесила, монаси Каракала обратили су се за помоћ Светом Сави. Када је Свети Сава чуо за њихове недаће одмах је у целости исплатио њихов дуг према Великој...21.02.2024.
Грчка је од недавно постала прва православна земља која је легализовала истополне бракове. Грчки парламент је усвојио закон којим се легализују истополни бракови и даје им се право на усвајање деце. Тим поводом светогорски манастир Григоријат реаговао је 16.02.2024. следећом објавом: Свети манастир Григоријат У ГРЧКОМ ПАРЛАМЕНТУ ХРИСТОС СЕ ПОНОВО РАЗАПИЊЕ „Владари народа сабраше се против Господа и против Помазаника његовог (Јутрење Великог Петка)“ Христос се поново разапиње у грчком парламенту. Он Који влада свим и свима бива вређан од стране безаконих судија, осим појединих који заслужују похвалу. На мети је Помазаник Господњи, наш народ крштени. Силе таме, стране и домаће, саучествују у овом подухвату. „Разгневи се аждаја“ на оне које „имају сведочанство Исуса Христа“ (Откривење 12, 17). Они који не праве компромисе са захтевима глобалиста улазе у велико искушење. Ово су почеци мука. Црква, клир и народ су се противили, говорили, подизали глас ка небу: „То је злочин“! Међутим, властодршци су се оглушили. Дан који не треба помињати. Шокантан пад, и штавише, лишавање Отаџбине. Али Око правде види све. Тешке последице већ падају на наша плећа и плећа наше деце. Сви ћемо их сносити, и стари, и млади, и нерођени. Посебно невина деца, за коју се спрема најсрамнији данак у крви. Шта год је озакоњено противно Богу, установљено је тобож као друштвени прогрес – и блуд, и абортус, и аутоматски развод. Сада ће „истополни брак“ убрзати „прогрес“. Падамо све ниже. Увучени смо у антропоцентризам, у идолопоклонство. Због лагодности, и са лагодношћу. Јонеско је био потпуно у праву. У Паризу људи један за другим постају носорози. Само један се успротивио и рекао: „Ја ћу остати човек“. Видели смо и...