04.12.2020.
Тропар празника (глас 4.): “Данас је предображење благовољења Божијег и проповед спасења човековог: у храм Божији јавно се узводи Дјева, и Христа свима предоглашава. Зато и ми велегласно ускликнимо: радуј се, Испуњење Творчевога Домостроја“! Света царска српска лавра Хиландар прославила је своју храмовну славу, Ваведење Пресвете Богородице. Ове године прослава се одвијала у посебним условима због ограничења која су наметнута пандемијом корона вируса, услед чега није било великог броја гостију, како то иначе бива сваке године. Пристигло је око десетак келиота из хиландарских келија са Свете Горе, појци из келије Светих Бесребреника из Новог Скита, предвођени старцем Дамаскином, а поред манастирске братије у славском сабрању учестовали су и инжењери и радници упослени на обнови Хиландара и на одржавању манастирске економије. Фото: монах Милутин...
03.12.2020.
У Светој царској српској лаври Хиландару, у данима пред храмовну славу манастира, Ваведење Пресвете Богородице, завршена је обнова трпезарије Краља Милутина из 14. века. Темељно су реконструисане носећа подна и кровна конструкција, постављен је под од теракоте, какав је био и у време изградње објекта. Реконструисано је и уграђено 18 мермерних столова који су красили трпезарију до пре нешто више од 100 година. Освештавање обновљене трпезарије је извршено у среду 2. децембра. За саму славу манастира чија прослава почиње вечерас свеноћним бдењем, у манастиру ће поред братије, бити десетак келиота из хиландарских келија на Светој Гори, појци из келије Светих Бесребреника из Новог скита предвођени старцем Дамаскином, који ће држати десну певницу и инжењери и радници упослени на обнови манастира. Гостију из других манастира, услед важећи прописаних мера за заштиту од корона вируса, неће бити. Фото: монах Милутин...
24.11.2020.
У понедељак 23. новембра у Светој царској српској лаври Хиландару служен је помен новопрестављеном Патријарху српском г. Иринеју. Помен је служио хиландарски игуман архимандрит Методије. фото: монах Милутин...
21.11.2020.
Уваженој Патријаршији српској У Кареји, 20. новембра 2020. У име заменика гувернера господина Аристоса Касмироглуа, свих запослених у цивилној управи Свете Горе, наших породица, заједно са доле потписаним, с поштовањем упућујемо најдубље саучешће поводом упокојења уваженог Првојерарха Патријарха српског г. Иринеја. Атанасиос Мартинос Гувернер Свете...
21.11.2020.
Местобљуститељу патријарашког трона Његовом Високопреосвештенству Митрополиту дабробосанском Господину Господину Х Р И З О С Т О М У У Светом манастиру Хиландару, 7/20. новембра 2020. Ваше Високопреосвештенство, Свештена обитељ Пресвете Богородице Хиландарске изражава молитвено саосећање са пунотом Свете Српске Православне Цркве поводом уснућа у Господу Свјатејшег Патријарха Иринеја, љубљеног духовног оца и архипастира. Хиландарска обитељ кроз неколико поколења дубоко је духовно свезана са личношћу Свјатејшег Патријарха Иринеја, од времена његовог школовања у Јелади, па све до нашег времена и кончине његовог служења војнствујућој Цркви. Наше старе личне свезе и братска љубав дали су темељ за нове плодове заједништва и љубави отаџбинске светосавске Цркве и светогорске светосавске Лавре. Препознајући да је Промисао Божији кроз њега, на место Патријарха српског, уздигао човека по лику Првосвештеника Христа „светог, незлобивог, чистог“ (Јевр. 7, 26) у протеклој деценији смо увек пуног срца примали благослов Патријархових посета и бројних других сусрета. Богу је било угодно да се и последњи благослов и поздрав Свјатејшег Патријарха Иринеја са хиландарским игуманом догоди у ове дане његовог боловања. Тако је, у нашим очима, запечаћен и подвиг Патријарховог смерног и брижног старања о Свештеној лаври Богородице Хиландарске. Патријарх Српски Иринеј је својом делатном љубављу и пожртвовањем оснажио трајну свезу потеклу заветним подвигом тројице светих ктитора нашег манастира и отачаства, богоносним оцима Савом Српским, Симеоном Мироточивим и Стефаном Првовенчаним. Сада, када је Господ наш и Спаситељ изволео да пресели у Небески Јерусалим Свога верног слугу и Патријарха народа нашег, нека би благословио српски род да не тугујемо „као они који немају наде“ (1. Сол. 4, 13), него да се радујемо познајући блажено успење свог духовног оца међу свете архиепископе...
20.11.2020.
У петак, 20. новембра 2020. године у 7:07 часова у Војној ковид болници „Kарабурма“ у Београду упокојио се у Господу Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић). О свим другим детаљима у вези са сахраном Његове Светости Патријарха јавност ће бити ускоро обавештена. Вечан му спомен и Царство Небеско! Дана 27. августа 1930. године благочестиве родитеље Здравка и Милијану Гавриловић из села Видове код Чачка – и са њима сав род српски – Господ је благословио рођењем мушког детета које је на крштењу добило име Мирослав. У родном селу завршио је основну школу, а после Гимназије у Чачку и Богословију у Призрену. Затим дипломира на Богословском факултету у Београду. По завршетку војне службе постављен је за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра 1959. године у манастиру Раковици од стране Патријарха српског Германа прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј. На дан Свете Петке исте године у цркви Ружици на Калемегдану је рукоположен у чин јеромонаха. Док је као професор службовао у Призренској богословији упућен је на постдипломске студије у Атину. За управника Монашке школе у манастиру Острогу постављен је 1969. године, одакле се враћа у Призрен на место ректора славне Богословије. Са те дужности је 1974. изабран за викара Патријарха српског са титулом Епископа моравичког. За Епископа нишког изабран је 1975. године. На Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве 22. јануара 2010. године изабран је за Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског. Животопис Његове Светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског господина...
