Пренос уживо можете пратити на https://www.youtube.com/@monaskisabor/streams Програм Сабора на линку У манастиру Преподобног Прохора Пчињског 30. и 31. октобра 2024. године одржаће се, трећи по реду, Светопрохорски монашки сабор. Међуцрквено монашко сабрање организује православна Епархија врањска, уз сатрудништво Светог манастира Хиландара, под покровитељством Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Дводневни програм Сабора подељен је на четири сесије са темама: „Обнова и унапређење монаштва“ „Монашка послушност као начин упознавања и испуњавања воље Божије“ „Значај исихазма за Источно монаштво“ „Монаштво и манастири у земљама у којима не постоји традиција православног монаштва“ Сабор и овога пута потврђује свој међуцрквени карактер, те ће поред предавача из Српске Православне Цркве, своје радове представити и гости из Гватемале, Аргентине, Велике Британије, Русије, Грчке, Румуније и Северне Македоније. Овогодишњем Светопрохорском монашком сабрању присуствоваће око стотину...
У суботу, 19. октобра 2024. године, отворен је 67. Међународни београдски сајам књига, који ће трајати до 27. октобра. Хиландар је, као и претходних година, излагач на сајму. Сајамској публици ћемо посебно представити нова издања: „Пролеће душа – Тумачење Великог поста“, јеромонаха Макарија Симонопетритског, „Света Гора међу народима“, аутора Грејема Спика и „Хиландарски молитвослов“. Овај широко познати и многима омиљени „Хиландарски молитвеник“ одише благодатним исихастичким духом. У новом издању обогаћен је, између осталог, молитвама: Св. Нектарија Егинског, Св. Григорија Паламе, Св. Исака Сирина, Св. Стефана Првовенчаног, Св. Николаја Жичког и Охридског, Св. Оца Јустина Ћелијског, Св. Саве. О новим хиландарским издањима у интервјуу за Радио „Слово љубве“ говорио је представник Задужбине Драган Јовановић. http://www.hilandar.org/wp-content/uploads/2024/10/Dragan-Jovanovic-intervju.mp3 Штанд Задужбине Светог манастира Хиландара налази се у Хали 4. Радно време: од 10.00 до 20.00 часова. Добро...
У четвртак, 17. октобра 2024. године, у велелепни храм Свете Тројице донет је препис Иконе Пресвете Богородице Млекопитатељнице. Светиња је у Трстеник стигла директно са Свете Горе, након освећења у олтару хиландарске саборне цркве. Светом Литургијом началствовао је Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Свете царске српске лавре манастира Хиландара, а саслуживали су му: протојереј-ставрофор Драги Вешковац, секретар Епископа крушевачког Давида и јереј Мирољуб Симеуновић, старешина цркве Свете Тројице, заједно са осталим свештенством. Догађају су присуствовали председница Општине Трстеник Милена Турк и председник Скупштине општине Марио Спасић. Протојереј-ставрофор Драги Вешковац захвалио се игуману Хиландара на дару, преносећи му поздраве Епископа Давида, док је игуман Методије заблагодарио на гостопримству и том приликом присутнима се обратио пригодном беседом. Фото: СО...
Ђаци Земунске и Математичке гимназије боравили су у Грчкој од 23. до 25. септембра 2024. године. Поклоничко путовање је дар Светог манастира Хиландара. Путовање је организовано кроз подухват за децу и младе под називом „Хиландарски светионик“, који је покренут као духовни и стваралачки оквир за сусрет Хиландара и младих. Двадесет четворо ђака изабрано је на литерарном конкурсу на којем су имали могућност да одаберу једну од понуђених тема: „Шта очекујем од Хиландара?“, „Да ли је Света Гора важна за савременог човека (човечанство / свет) и зашто?“, „Шта знам о Хиландару, а шта бих волео/ла да сазнам?“ и „Порука савременог света (човека) тишини Хиландара“, а додељене су и по три прве награде. Од ове године, на конкурсу су учествовали и ученици Математичке гимназије. Ђаци су у пратњи својих професора посетили Свету царску српску лавру Хиландар, Јерисос, хиландарски метох Каково и манастир Свете Лидије у Аспровалти. Ученици су два дана боравили у Хиландару, док су ученице имале прилику да плове југозападном обалом Свете Горе и да посете манастир Свете Лидије. Последњег дана путовања, у хиландарском метоху Каково, дочекао их је Високопреподобни архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара, заједно са хиландарским монасима. Ова наградна екскурзија организује се по четврти пут, од 2021. године, а путовање је, као и до сада, организовала Задужбина Светог манастира Хиландара из...
Хиландарско лекарско друштво прославило је 7. октобра 2024. г. у свом седишту, Задужбини Хиландара у Београду, молитвено и свечано крсну славу, Преподобног Симона Монаха (краља Стефана Првовенчаног). Чин резања славског колача извршио је Епископ липљански г. Доситеј, уз саслуживање јереја Ненада Идризовића из храма Светог Петра и Павла у Топчидеру и ђакона Ивана Голубовића из храма Светог Симеона Мироточивог. Домаћин славе био је др Предраг Савић, члан председништва Друштва. Слави су присуствовали лекари Друштва из Београда, али и из других градова Србије и Републике Српске. На догађају су били присутни и чланови председништва Хиландарског лекарског друштва, као и најближи сарадници и запослени у Задужбини Хиландара. Владика Доситеј обратио се члановима Друштва пригодном беседом: „Нека је свима вама срећна слава и на многа лета је славили. Давно је један Немац у књизи утисака о Хиландару написао: О, Хиландаре, који то још народ осим српског има своје срце изван свога тела? Па, како, ето, Хиландар кроз векове даје те импулсе и показује се заиста као једно срце нашег народа, можемо рећи да је он и једно срце наше српске медицине, јер се она у њему и зачињала. Ту су се појављивали први медицински кодекси, иако су то наши скромни почеци у медицини, али Хиландар баштини једну књигу, сведочанство да смо и у далеком средњем веку имали медицину. Хвала вам што сте припадници Хиландарског лекарског друштва, што помажете братији манастира Хиландара, а што се и сами духовно користите боравком у нашој највећој светињи. Нека вас Бог благослови и на многа лета славили вашу крсну славу“. У свом обраћању присутнима, председник Хиландарског лекарског друштва проф. др Радисав Шћепановић поручио је: „Колеге и колегинице,...
У оквиру обележавања 106. годишњице од пробоја Солунског фронта, 28. септембра 2024. године, свечано је откривена спомен-биста посвећена Ђорђу Михаиловићу, дугогодишњем чувару Српског војничког гробља у Солуну. Догађају су присуствовали министар одбране Братислав Гашић, као и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић. На комеморацији су били и представници Војске Србије, пуковници Горан Несторовић и Дејан Станишић. Министар одбране Братислав Гашић положио је венце на Српском војничком гробљу и на гробу уснулог чика Ђорђа, након чега је са министром Старовићем открио спомен-бисту, коју је извајао академски вајар Љубомир Лацовић, а одлила ливница „Браћа Јеремић“ из Врчина. Непосредно пред чин откривања споменика, строј наших војних ветерана раширио је српску заставу дугу 150 метара, уз хорску пратњу српских ђака из Солуна који су отпевали химну Републике Србије „Боже правде“. Овом приликом, војни свештеник капетан Иван Ганић и свештеник при метоху Светог манастира Хиландара у Солуну Марко Арсић, служили су Свету Литургију. Након Свете Литургије је служен помен за упокојене војводе и војнике који је служио и протојереј-ставрофор Александар Павловић, управник канцеларије манастира Хиландара у Солуну. Служен је и помен покојном деди Ђорђу, уз освећење бисте која је постављена у дворишту Зејтинлика. Присутнима се обратио министар Гашић, говорећи бираним речима о вишедеценијском чувару српске гробнице Ђорђу Михаиловићу: „Овде, на Зејтинлику, дуже од пола века, чика Ђорђе је брижно чувао Српско војничко гробље, негујући успомене на жртве најсветлије наше историје, док и сам није постао њена жива слика. У његовој појави и гласу видели смо и чули прадедове пале за идеал слободе наше једине отаџбине. Кроз њега су нам се обраћали они који не дочекаше да поново прославе своју крсну...
