20.05.2019.
Лекари Хиландарског лекарског друштва су од 13. до 16. маја 2019. боравили у Манастиру Хиландару у оквиру редовног годишњег лекарског систематског прегледа манастирског братства и радника манастира Хиландара. У екипи лекара били су: хирург проф. др Радисав Шћепановић председник ХЛД, кардиолог мр спец. др Љупчо Манговски, ортопед проф. др Зоран Башчаревић, хирург спец. др Предраг Савић, ортопед прим. мр др Љубодраг Зајић, радиолог др Срђан Арсеновић, мр др Немања Јонић и медицински техничар Славиша Бучић. На редовном дежурству у манастирској амбуланти били су и васкуларни хирург др Миљко Пејић, мед. техничар Владимир Гајић и мед. техничар Милош Ђоровић који су се такође укључили у организацији прегледа. Поред својих редовних активности у оквиру систематског прегледа, чланови председништва Хиландарског лекарског друштва, монах Теодосије Хиландарац, проф. др Радисав Шћепановић, мр спец. др Љупчо Манговски, асс. др Предраг Савић, анализирали су досадашњи рад амбуланте, пописне листе и лекарске извештаје, на основу чега је сачињен детаљан извештај о раду. Донешени су закључци и планови о даљем раду амбуланте и њеном унапређењу. Време проведено у Хиландару лекари су првенствено посветили бризи за здравље монаха. Поред тога, редовно су учествовали у богослужењима, напајајући се благодатним молитвеним миром и духовно се укрепљујући пребогатим светогорским...
29.04.2019.
...
27.04.2019.
Икона Васкрсења Христовог, Манастир Хиландар, 17. век Радосно певајући и славећи Васкрсење Христово, желимо вам срећне и Тројичним Богом благословене васкршње празнике, уз највеличанственији поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ВАИСТИНУ...
26.04.2019.
На око 8500 хектара поседа Манастира Хиландара налази се непроценљиво благо нетакнуте природе. Шуме, виногради, маслињаци, воћњаци, повртњаци, ливаде и морска обала од које застаје дах, представљају Божију творевину у којој се хиландарски монаси непрекидно подвизавају више од осамсто година. О богатству, разноликости и значају лековитог биља Хиландара, за ТВ Храм, говори мр Славољуб Тасић, руководилац контроле квалитета у Институту за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“. Уредник и аутор емисије „Вера и здравље“ је др Љиљана...
21.04.2019.
Беседа Високопреподобног архимандрита Методија, игумана Манастира Хиландара за манастирском трпезом на празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим (Цвети). Гост манастирског братства је био Њ.К.В. принц Михаило Карађорђевић. На светлопису хиландарска икона уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим, дело најпознатијег хиландарског зографа Георгија Митрофановића, 1615/6. Дело од великог историјског, религиозног и уметничког значаја. Чува се у ризници Манастира...
20.04.2019.
Хиландарски игуман Методије, за гласило Синодалног одељења за манастире и монаштво РПЦ, „Манастирски весник“, говори о живој светогороској традицији, духовном животу у Хиландару и особеностима српског монаштва. У наставку преносимо интервју у целости: Архимандрит Методије (Марковић), игуман једног од најстаријих атонских манастира, српске обитељи Хиландар, говорио је за портал „Манастирски весник“ о наслеђу живе светогорске традиције, о добром такмичарском духу атонских манастира, о правилима устава у животу Хиландара и о томе чиме се одликује српско монаштво. Оче Методије, Ви сте данас најмлађи игуман на Атону. Какав је био Ваш пут на Светој Гори, који Вас је довео до овог одговорног послушања? На Атон сам дошао 1994. године, тада сам имао 24 године. Обављао сам нека послушања и већ 1995. године сам примио постриг у расофор. Идуће године – у малу схиму (мантију – како се каже у Русији), а 2005. године – у велику. Постриг је извршио архимандрит Мојсије (Жарковић), мој претходник на послушању игумана у Хиландару. Он се 2010. године преставио у Господу. То се десило за време Великог поста. А после прославе Васкршњих дана братија се окупила на изборе који су се одвијали у две фазе. „Кад манастирска братија не налази међу собом врлог монаха, она бира неког болесног брата, јер ће он бити свеснији својих слабих страна и носити немоћи других,“ – то сам рекао прихватајући игуманско жезло. Која послушања сте обављали пре него што су Вам браћа поверила најтеже – руковођење манастиром? Свако послушање има своје тешкоће. На пример, мени је својевремено било тешко послушање еклисијарха (црквењака). Касније сам водио рачуна о пчелињаку. А убрзо после тога сам добио благослов за канцеларијску службу, постао сам епитроп...
