01.02.2017.
Хиландар – Свеноћним бдењем, Светом Литургијом и свечаном трпезом љубави, евхаристијски и молитвено обележена је ктиторска слава и спомен на оснивача Свете царске српске лавре Хиландара, Светог Саву Српског (14/27. јануар). Гост на овогодишњој слави је био Његово Преосвештенство епикоп јерисоски, светогорски и ардамеријски Г. Теоклитос. За славу су пристигли и монаси манастира Григоријата на челу са својим игуманом архимандритом Христофором, отац Михаило из манастира Велика Лавра, братија из хиландарске келије Светог Николе – Буразери и многи монаси са Свете Горе, гости из Србије и других земаља. Током службе, за десном певницом је појао хор Светог манастира Григоријата а за левом хиландарски монаси, јереј Александар Павловић и хор Свети Симеон Мироточиви из Београда. У својој беседи за празничном трпезом игуман Методије се посебно обратио Митрополиту Теоклитосу, наглашавајући древне везе између Митрополије и Хиландара. Он је подсетио да је присуство Митрополита јерисоског дубоко уткано у историју Хиландара и непосредно везано за личност Светог Саве. Како је описано у житију, Светог Саву су светогорци, на челу са тадашњим протом Дометијем, сматрајући га у свему достојним, наговарали да узме свештенички чин. Сава се на почетку опирао али је касније, сматрајући то за вољу Божију, прихватио. У Хиландару је за ту прилику стигао Митрополит Јерисоса Николај који га је првог дана рукоположио за јерођакона а следећег за јеромонаха. То се све десило на почетку 13. века. Касније, вероватно 1204. , у Солуну је добио чин архимандрита на служби на којој је такође, уз још три митрополита, служио и Николај Јерисоски. Света Ава Јустин Ћелијски овако описује те догађаје у свом житију Светог Саве (Житија светих за јануар): Преподобни прот Дометије, човек пун благодати Светога Духа, веома...
25.01.2017.
Нови Сад – Председник Покрајинске владе Игор Мировић примио је данас директора Задужбине манастира Хиландара Миливоја Ранђића и директора Покрајинског завода за заштиту споменика културе Зорана Вапу, и том приликом уручио решење о помоћи од седам милиона динара за уређење ентеријeра Синодика у манастиру Хиландару, страдалог у великом пожару 2004. године. Председник Мировић је указао на значај, који има обнова овог српског манастира смештеног на Светој Гори, седишту чак 20 православних манастира, а који представаља важан део на само религијског већ и културног идентитета наше земље. „Ово је помоћ заштити нашег културног наслеђа, и уједно један од наших важних задатака“, истакао је Мировић. Поред разговора о активностима које ће бити спроведене на уређењу простора Синодика, смештеног у Конаку из 1814. године, који уједно представља и веома значајно место окупљања братства, размењена су мишљења и о плановима даље обнове једног од најзначајнијих средишта српске културе и духовности кроз векове. Извор:...
15.01.2017.
Да се налази у фонду Народне библиотеке, била би међу двадесет најзначајнијих рукописних књига које ова институција поседује. Овако Владан Тријић, заменик управника Народне библиотеке, језгровито објашњава значај рукописа који је недавно купио манастир Хиландар. Ради се о изузетно вредној српској рукописној књизи, вероватно с краја 14. века. Била је у поседу једног грчког колекционара, чији је деда био трговац и који је до драгоцене књиге дошао негде у Русији. Власник ју је прво понудио Атинској националној библиотеци, али они нису били заинтересовани да је откупе. За њу су, затим, чули стручњаци, археографи из наше националне библиотеке: колеге из Русије су их обавестили да се на тржишту појавила књига више него вредна пажње. Када је утврђено да се без сумње ради о српском рукопису, почели су преговори националне библиотеке са власником о откупу. Они су, међутим, пропали из процедуралних разлога. Грк више није желео да чека и већ је био спреман да рукопис понуди некој од аукцијских кућа у Лондону. Тада је на сцену ступио Хиландар – манастир који има убедљиво највећу ризницу рукописних књига, када је реч о српским светињама. Тако је царска лавра на Светој Гори први пут ушла у подухват ове врсте, објашњава Миливој Ранђић, директор Задужбине Хиландар. – Желели смо да та књига буде сачувана за српску културу, за наше истраживаче. Посебно смо поносни на чињеницу да ју је Хиландар купио од сопствених средстава, не из донација или прилога, већ од новца зарађеног од продаје манастирског вина. На питање колико је коштао откуп књиге од грчког колекционара, Ранђић каже да, мерено значајем рукописа, цена није висока, али да се радило о суми која би за сваки...
14.01.2017.
Политикин божићни интервју са игуманом Хиландара архимандритом Методијем Највећа опасност за сваку заједницу, па и породичну, јесте отуђеност њених чланова, а са отуђеношћу су нераскидиво повезани себичност и саможивост Манастир Хиландар, задужбина Светог Саве и Светог Симеона, толико је уткан у српску духовност, историју, културу и традицију да ће међу Србима увек бити доживљаван као срцу блиска и добро позната светиња. Како у манастиру Хиландару данас живи око 40 монаха и десетак искушеника, како изгледа његов свакодневни, а како празнични ритам, за „Политику” говори игуман светогорске царске лавре, архимандрит Методије. – Оно што одређује свакодневни живот светогорских манастира, а самим тим и Хиландара, јесу заједничка богослужења. То нам сведочи и њихова архитектура – саборни храм је увек у средишту манастирских зидина. Богослужењем се започиње и окончава сваки наш дан или, боље рећи, његов видљиви део. Онај невидљиви започињу монаси личним молитвеним подвигом, засебно у својим келијама, када у зависности од својих могућности и духовног узраста устају сат или два пре почетка јутарњег богослужења. Јутарње богослужење у зимском периоду почиње у два сата по поноћи, у пролеће и јесен у три, а лети у четири и траје обично четири часа. По његовом окончању, следи заједнички оброк у манастирској трпезарији, где са братством обедују и сви поклоници који су тог дана у манастиру. После трпезе монаси одлазе на одмор, а после одмора обављају дужности или како их ми називамо – манастирска послушања. Сат или два пре вечерњег богослужења одлазимо у своје келије где се, читајући духовне књиге и сабирајући молитвом своју пажњу, припремамо за Њега. Ово богослужење траје један сат, после њега је други заједнички оброк и у наставку – повечерје,...
17.12.2016.
Подгорица – У склопу циклуса предавања у току Божићног поста, организованог од стране братства Саборног храма Христовог Васкрсења, 14. децембра 2016. године са почетком у 19:00 часова, у крипти Саборног храма , предавање на тему „Света Гора – Живот у Христу“ одржао је Високопреподобни игуман манастира Хиландара – архимандрит Методије. Долазак као и сама посјета игумана Методија Подгорици и Саборном храму Христовог Васкрсења, побудило је велико интересовање вјернога народа у главном граду Црне Горе. Жељни топлог, богонадахнутог пастирског слова у овим данима Божићног поста, уз завидно велики број присутног свештенства и монаштва и вјерног народа уопштено, крипта Саборног храма је била пуна слушалаца, који су са посебном пажњом пратили излагање игумана Методија. У уводном слову, секретар Саборног храма Христовог Васкрсења, протојереј Мирчета Шљиванчанин, пожелио је добродошлицу свима сабранима, па је и представио и најавио часног госта игумана Методија, захваливши му на доласку и на издвојеном времену, као и на великом благослову који нам доноси овдје у Црну Гору. А то је благослов Пресвете Богородице Тројеручице, баш као и благослов 800-годишње лозе Светог Симеона Мироточивог. Након благодарног и поздравног слова оца Мирчете, игуман манастира Хиландара – Архимандрит Методије је узео ријеч и тиме је отпочело предавање. Игуман манастира Хиландара Методије се у поздравном слову своје бесједе посебно захвалио на позиву и на топлом дочеку овдје у Подгорици – цијелом свештеном братству на челу са настојатељем Храма протојерејом – ставрофором Драганом Митровићем, као и свом вјерном сабраном народу. Поред многих аспеката и карактеристичности монашког живота на Светој Гори Атонској, помињући притом и богату историографију Свете Горе и истичући значај и правила многих монашких обитељи и манастира, игуман Методије се такође дотакао...
16.12.2016.
Београд – Представљање монографије одржана је 15. децембра 2016. године у 19 часова у крипти храма Светог Саве на Врачару. На промоцији су поред аутора говорили Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, игуман Свете царске српске лавре манастира Хиландара Високопреподобни архимандрит Методије, академик Мирјана Живојиновић и проф. др Владимир Мако. Крипта је била испуњена публиком, што због заинтересованости за ово капитално дело професора Ковачевића, што због превелике љубави према нашој Светој Лаври, одакле српски народ црпи свој идентитет. Професор Мирко Ковачевић је пола века провео са браћом монасима, делећи са њима свакодневни живот и свакодневна искушења, а при том се, за све ове године бавио свеобухватним приказом манастира Хиландара у његовом укупном трајању, од најстаријих, претхришћанских остатака, преко византијских утврда и здања, до градитељске целине првих српских ктитора, која се током столећа и сама мењала и још увек прилагођава потребама живота.Ово је дело које се бави научно-истраживачким радом, проучавајући, како време настанка сваког дела манастира: конака, цркава, параклиса, пиргова, келија, тако и њихов значај у одређеном периоду настанка. Аутор је обухватио својим животним делом, историју Свете Горе са најзнаменитијим манастирима и њиховим оснивачима на првих 100 страница књиге, док је осталих 500 страница посветио манастиру Хиландару. Дело садржи 900 фотографија које је професор начинио лично (изузев неколицине) и које говере свака на свој начин. Аутор је посебан печат оставио, на ово великом капиталном делу и пројекту, бавећи се пре свега архитектуром. У погледу ширине обухвата хиландарске градитељске баштине Ковачевићева књига је права ризница података и јединствени каталог свих данас познатих грађевина везаних за Хиландар. Писана живим језиком, разумљивим широј публици, она је истовремено извор и полазна тачка за даља научна истраживања, као и...
