Београд – Представљање монографије одржана је 15. децембра 2016. године у 19 часова у крипти храма Светог Саве на Врачару. На промоцији су поред аутора говорили Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, игуман Свете царске српске лавре манастира Хиландара Високопреподобни архимандрит Методије, академик Мирјана Живојиновић и проф. др Владимир Мако. Крипта је била испуњена публиком, што због заинтересованости за ово капитално дело професора Ковачевића, што због превелике љубави према нашој Светој Лаври, одакле српски народ црпи свој идентитет. Професор Мирко Ковачевић је пола века провео са браћом монасима, делећи са њима свакодневни живот и свакодневна искушења, а при том се, за све ове године бавио свеобухватним приказом манастира Хиландара у његовом укупном трајању, од најстаријих, претхришћанских остатака, преко византијских утврда и здања, до градитељске целине првих српских ктитора, која се током столећа и сама мењала и још увек прилагођава потребама живота.Ово је дело које се бави научно-истраживачким радом, проучавајући, како време настанка сваког дела манастира: конака, цркава, параклиса, пиргова, келија, тако и њихов значај у одређеном периоду настанка. Аутор је обухватио својим животним делом, историју Свете Горе са најзнаменитијим манастирима и њиховим оснивачима на првих 100 страница књиге, док је осталих 500 страница посветио манастиру Хиландару. Дело садржи 900 фотографија које је професор начинио лично (изузев неколицине) и које говере свака на свој начин. Аутор је посебан печат оставио, на ово великом капиталном делу и пројекту, бавећи се пре свега архитектуром. У погледу ширине обухвата хиландарске градитељске баштине Ковачевићева књига је права ризница података и јединствени каталог свих данас познатих грађевина везаних за Хиландар. Писана живим језиком, разумљивим широј публици, она је истовремено извор и полазна тачка за даља научна истраживања, као и...
Света Гора – Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј који се налази у историјској посети Светој Гори, посетио је јуче и Манастир Ватопед у пратњи Преосвећеног Епископа шумадијског г-дина Јована и високопреподобног архимандрита Методија, игумана Манастира Хиландара. Манастир Ватопед има велики значај за историју наше цркве и нашег народа. „Наша је обавеза да долазимо у ходочашће Ватопеду, зато што је Свети Сава ту научио да једино кроз светост можемо да изградимо цркву и државу. Ми као народ смо наследници и ученици Светога Саве, а он је био калуђер и духовно чедо овог манастира. Наша историја, наша култура и наш народ били би много сиромашнији без Светог Саве, првог српског Архиепископа и без разумевања да у свакодневном животу треба да верујемо у бога и свој народ“ – рекао је Патријарх српски Иринеј. У Манастиру Ватопеду Свети Сава се искрено посветио монашком животу. Тај период његовог живота значајно је утицао у формирању његове личности и ту је пронашао узоре на основу којих ће организовати манастирски и црквени живот у Србији.Свети Сава и Свети Симеон су се после више година поново срели 2. новембра 1197. године управо у Манастиру Ватопеду и управо у овој светињи овој двојици светитеља јавила се идеја за оснивањем српског манастира на Светој гори – Манастира Хиландар. Извор: Телевизија...
Хиландар – Његова Светост Патријарх српски г-дин Иринеј стигао је у Манастир Хиландар где ће вечерас начелствовати свеноћним бденијем а ујутру и Светом Архијерејском Литургијом поводом славе Манастира Хиландар, Ваведења Пресвете Богородице. Патријарх је у Свету Царску Лавру Манастир Хиландар стигао у пратњи Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г-дина Јована, министра просвете у Влади Србије г-дина Младена Шарчевића, директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Милете Радојевића, председника Хиландарског лекарског друштва др Радисава Шћепановића и бившег министра правде г-дина Николе Селаковића. Патријарх Иринеј први је поглавар Српске Православне Цркве који ће на дан манастирске славе у Хиландару служити Свету Архијерејску Литургију. Свјатјејшег Патријарха српског заједно са братијом дочекао је високопреподобни архимандрит Методије, игуман Манастира Хиландара који је у свом поздравном говору рекао: „Када говори срце тада речи нису потребне – тако ми овде кажемо када нам дођу најдражи гости. Али пошто је предање Светогорских отаца такво да је ред када се заврши славословље у Цркви, да се каже и поздравна реч, тако и ми трудећи се да у Манастиру Хиландару сачувамо оно што смо наследили од старих отаца желимо да вам искажемо неколико речи добродошлице: Као прво Свјатјејши благодаримо што сте прихватили наш смирени позив и дошли овде заједно са нашим драгим Епископом Јованом, да начелствујете на свеноћном бденију и на Светој Литургији на празник Пресвете Богородице и њеног уласка у Храм. Ево овде, код иконе Пресвете Богородице Тројеручице где сада стојите, смирена молитва нашег братства је да вас сама Пресвета Богородица награди за тај Ваш труд и да вам она, као што је и до сада сигурно била, увек буде помоћница, и да Вас са све...
Тропар празника (глас 4.): “Данас је предображење благовољења Божијег и проповед спасења човековог: у храм Божији јавно се узводи Дјева, и Христа свима предоглашава. Зато и ми велегласно ускликнимо: радуј се, Испуњење Творчевога Домостроја“! Хиландар – На дан празника Ваведења Пресвете Владичице Богородице, који наша Света Православна Црква прославља 21. новембра по јулијанском календару а 4. децембра по грегоријанском календару, Света српска царска лавра манастир Хиландар свечано прославља своју манастирску славу. Уочи манастирске славе, служи се свеноћно бденије уз учешће монаха из других светогорских манастира и присутних гостију. Сва служба је величанствена и у свему царска. У манастиру се поводом славе спрема свечана трпеза и кољиво са изображеном иконом Ваведења и друго кољиво за парастос свим ктиторима и приложницима обитељи који се служи истога дана али увече. У складу са древним обичајем сваке године игуманско место на један дан преузима игуман Светог манастира Ватопеда. Посебне братске везе између Ватопеда и Хиландара утемељене су још у време Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог и сваке године за време манастирских слава игумани два манастира замењују...
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј посетиће Свету царску српску лавру манастир Хиландар, где ће на Ваведење Пресвете Богородице, поводом манастирске славе, началствовати светом архијерејском Литургијом. Хиландар – Његова Светост г. Иринеј је, у својству Патријарха српског, већ посетио манастир Хиландар у октобру 2014. године. Ипак, за ову посету може се рећи да је од историјског значаја будући да ће патријарх Иринеј бити први поглавар Српске Православне Цркве који ће на манастирску славу, Ваведење Пресвете Богородице, служити свету архијерејску Литургију у српској царској лаври. У пратњи Патријарха српског биће Преосвећени Епископ шумадијски г. Јован. У манастиру Хиландару традиција је да један од епископа Српске Цркве, најчешће члан Светог Синода, учествује у молитвеном сабрању поводом манастирске славе и тако потврди вековну духовну везу Српске Цркве и светог манастира Хиландара. Гости Хиландара су и министар просвете у Влади Републике Србије г. Младен Шарчевић, директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, председник Хиландарског лекарског друштва проф. др Радисав Шћепановић, представници осталих светогорских манастира и поклоници који су са разних страна пристигли у хиландарску обитељ. Као и сваке године игуман Светог манастира Ватопеда, Високопреподбни архимандрит Јефрем, преузеће на један дан игуманско достојанство у Хиландару. По древном обичају који је установљен још од времена Светог Саве, због веома блиских веза између два манастира, игумани Ватопеда и Хиландара, на дане манастирских слава (у Ватопеду су то Благовести) мењају своја места и столују у братској обитељи. Изјава Миливоја Ранђића, директора Задужбине Хиландара за Радио Слово љубве, поводом овогодишње прославе манастирске славе:...
Крагујевац – У организацији Епархије шумадијске, са благословом Епископа Јована, у четвртак 17. новембра 2016. године, организован је семинар за монаштво Шумадијске епархије. Сабрање је почело Светом Архијерејском Литургијом у Саборној Цркви у Крагујевцу којом је началствовао Епископ шумадијски Господин Јован уз саслуживање игумана манастира Хиландара архимандрита Методија, протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, архимандрита Серафима Божића, архимандрита Јефтимија Јутроша, игумана Онуфрија Вранића, игумана Петра Драгојловића, протосинђела Николаја Младеновића, јеромонаха Дионисија Кузовића , јеромонах Мардарија Јокића, јереја Дејана Лукића, архиђакона Јустина Сегединског и протођакона Ивана Гашића. Светој Литургији су присуствовале игуманије свих манастира са својим сестринствима: Грнчарице монахиња Домника, Никоља монахиња Евдокија, Каленића монахиња Нектарија, Ралетинца схи-монахиња Евгенија, Прерадовца монахиња Текла, Драче монахиња Јелена, Дивостина монахиња Анастасија, Благовештења монахиња Салафаила, Липара монахиња Тавита, Вољавче монахиња Евгенија и Манастирка монахиња Теодора као и братства манастира Јошанице, Тресије, Доброводице, Денковца, Саринца, Павловца, Брезовца и Сибнице. После Свете Литургије, семинар је почео уводним излагањем Владике Јована, у коме је поздравио предаваче архимандрита Методија игумана манастира Хиландара, протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, професора Канонског права на ПБФ и јерођакона Јеротеја, сабрата манастира Ковиља , докторанта ПБФ у области Литургике. Владика је истакао да ће најављена предавања о монаштву и монашким помислима бити са различитих аспеката. Подсећајући присутне на поуку Светог Саве упућену монасима :“Ум наш нека буде на небесима у гледању на красоте рајске”, епископ је препустио реч предавачима. Отац Зоран је своје предавање поделио на два дела. У првом је говорио о спољашњем приступу монашком животу где је нагласио потребу нове евангелизације са неопходном сарадњом манастира и парохија у циљу оснажења вере , а у другом делу се осврнуо на монашки живот кроз каноне Цркве који...
