Хиландар – У Хиландару је свечано прослављен празник Преподобног Симеона Мироточивог. Уз празник Ваведења Пресвете Богородице, Светог Саве и иконе Богородице Тројеручице, празник светог Симеона спада у четири славе (панигира) које прославља хиландарско братство. За празник Преподобног Симеона почасни гост и началствујући на богослужењу, био је игуман светогорског манастира Дионисијата архимандрит Петар. За десном певницом појали су протопсалт Протатског храма, старац Јаков и појци хиландарске келије Светог Николаја „Буразери“. За левом певницом су били хиландарски монаси, јереј Александар Павловић и појци хора Преподобни Симеон Мироточиви. Дионисијатски игуман се по доласку у манастир, у Саборном храму Ваведења Пресвете Богородици обратио хиландарском игуману и братији следећим речима: „Високопреподобни, Свети Игумане и љубљени у Христу, Оци и браћо, Са страхопоштовањем и узбуђењем у души улазимо данас у овај Свети Манастир, одазивајући се од свег срца Вашем братском позиву, Свети Игумане. Улазимо у овај свети храм, и задивљени смо лепотом која се указује пред нашим очима; ово је небеска лепота, ”обиталиште истинско, које створи Господ, а не човек”. Долазимо, ми смирени поклоници Благодати коју је Бог дао вашим светим Ктиторима Симеону и Сави, да се заједно помолимо и одслужимо Свету Литургију поводом светог спомена овог првог. Поводом спомена Светог Симеона, који је својим светим животом осветио овај Манастир, и који је својим Светим Миром учинио да он процвета и замирише, и чулно и духовно. Дубоко смо Вам захвални, поштовани и драги Геронда, на Вашем позиву и овом дочеку који нисмо заслужили. Осећамо да нас, кроз Ваш часни лик, прима сам Свети Симеон, који очински шири руке, спреман да чује наше молитве, и смело их пренесе Господу ‑ да их испуни. Ваш позив, који...
Београд – На седници Комисије за Хиландар, одржаној 17. 02. 2016. у просторијама Министарства културе и информисања под председавањем министра Ивана Тасовца, усвојени су Извештај Задужбине Хиландар за 2015. годину и предлог Плана рада за 2016. годину, чиме су усаглашени институционални оквири за даљи несметани ток обнове једног од најзначајних и најпознатијих српских манастира. „Са задовољством могу да констатујем да су у потпуности спроведене све планиране активности на обнови и реконструкцији манастира Хиландар предвиђене у 2015. години. Хиландар представља важан део не само религијског, већ и културног идентитета наше земље. Заштита културног наслеђа, као и његова адекватна презентација, спадају међу приоритете Министарства и Владе Републике Србије“, истакао је министар Тасовац. Чланови Комисије су констатовали да су у 2015. години успешно реализовани Инвестициони програми обнове Улазне зоне и Белог конака, који је највише страдао у пожару 2004. године. Објекти Улазне зоне стављени су у функцију већ за манастирску славу, у децембру 2015., док ће главна активност и у 2016. години бити реконструкција Белог конака, који је 2015. године закровљен. Усвојени су и Извештај о санацији зида палате у Хрусији и Извештај о конзерваторско-рестаураторским радовима на зидном сликарству у цркви Вазнесења Христовог (Св. Василије на мору). „Желим да изразим искрено задовољство током и закључцима овог састанка. Накох претходне седнице одржане у Хиландару, били су донети закључци о методологији рада, који су, у међувремену, спроведени у дело. Задужбина манастира Хиландар саставила је ретко потпун извештај о извршеним обавезама, а план рада за 2016. је реалан и остварљив. Веома је важно што средства којима држава помаже обнову Хиландара нису умањена, а Комисија је сигурна да ће оно што је опредељено бити искоришћено на најбољи...
Хиландар – Свеноћним бдењем, Светом Литургијом и свечаном трпезом љубави, евхаристијски и молитвено обележена је ктиторска слава и спомен на оснивача Свете царске српске лавре Хиландара, Светог Саву Српског (14/27. јануар). Свечаност у Хиландару је увеличао својим присуством Његово Преосвештенство Епископ обуховски г. Јона, викар Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија. Владика Јона је началствовао панигиром (празничним богослужењем) током којег је у чин јерођакона рукоположио хиландарског монаха. За десном певницом у хиландарском саборном храму Ваведења Пресвете Богородице појао је на грчком монашки хор светогорског манастира Григоријата. За левом певницом појали су на словенском хиландарски монаси, јереј Александар Павловић и чланови хора Свети Симеон Мироточиви из Београда. У манастир ју пристигло око осамдесет гостију из других светогорских обитељи, из Србије и са осталих страна. Фотографије – монах Милутин Хиландарац: Фотографије...
Хиландар – У Светом манастиру Хиландару је свечано и литургијски, као и широм православне васељене, прослављен празник светог Богојављења. (Икона са иконостаса Саборне цркве у Хиландару, крај 17. века) Након литургије пошло се у литију са иконом Богородице Тројеручице и Часним Крстом до крста на југоисточној страни манастира који се налази крај ушћа два потока. Икону Тројеручице су носили јеромонаси који су служили литургију. По древном хиландарском обичају, на том месту је вршено освећење воде, као што се чини сваке године на дан крштења Господа Исуса Христа у реци Јордану – Богојављење. Ове године Хиландар је за велики празник освануо под снегом, што се веома ретко дешава. Део атмосфере преносимо на фотографијама монаха Милутина Хиландарца и Данила Хиландарца. Како су Крстовдан и Богојављење прослављени 2015. године, погледајте овде: Крстовдан и Богојављење у Хиландару 2015. године ...
На Радио-телевизији Војводине за Бадње вече и Божић биће емитован документарни серијал у два наставка „Хиландарско вековање“. На Бадње вече, у среду 06.01. у 21.00, биће приказана епизода „Роду на дар вечни“ а на сам Божић, у четвртак 07.01. у 21.00 епизода „Лука спасења“. Документарни серијал представља својеврсно истраживање историје манастира Хиландара на Светој Гори Атонској. У првој епизоди „Роду на дар вечни“ говори се о Српско царској лаври подигнутој на рушевинама истоименог манастира у XII веку заслугом Светог Саве и његовог оца Светог Симеона. Идеја о градњи српског манастира на Атосу родила се приликом њиховог боравка у манастиру Ватопеду. Осам векова, стециште је монаха и поклоника и место молитвеног тиховања. Током векова, Хиландар, али и остале светогорске манастире обнављале су и помагале многе знамените, али и мање познате личности из српске историје. О настанку српског Хиландара, говоре Високопреподобни архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара, као и Душан Миловановић, Владета Јанковић и Мирко Ковачевић, који су највећи део професионалне каријере посветили истраживању најзначајнијег српског манастира. У другој епизоди „Лука спасења“ аутори нас воде у Манастир Ватопед, један је од најзначајнијих духовних центара, не само на Светој Гори, већ у читавом православном свету. У својој богатој историји, изнедрио је многобројне светитеље, велике духовнике и једног византијског владара. У манастиру Ватопед је и данас веома живо сећање на његове ктиторе Светог Саву и Светог Симеона. Отац и син, управо су се овде срели и започели труд на подизању српског манастира на Светој Гори. О вековним братским везама између манастира Ватопеда и манастира Хиландара, говори Високопреподобни архимандрит Јефрем, игуман манастира Ватопед. Такође, он ће представити део драгоцености и духовног блага које ово...
Београд – У свечаној сали Скупштине Града Београда, 24.12.2015. одржана је оснивачка скупштина Хиландарског лекарског друштва. Хиландарско лекарско друштво је струковно удружење чији је циљ здравствена заштита свештеног монашког братства Свете царске српске лавре Хиландара на Светој Гори Атонској. Основано је у складу са одлуком Свештеног сабора манастира Хиландара и благословом игумана Методија, а на иницијативу српских лекара и њихових сарадника који већ дуги низ година добровољно пружају лекарску помоћ хиландарском братству. Друштво је добило и благослов Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и подршку Министарства здравља Владе Републике Србије. Свечаном скупу у Старом двору присуствовали су Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, Високопреподобни архимандрит Методије игуман Светог манастира Хиландара, помоћник министра здравља у Влади Републике Србије доц. др Зоран Михаиловић, председник Скупштине Града Београда Никола Никодијевић, Директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама др Милета Радојевић и преко 200 лекара и сарадника из Србије и Републике Српске. На оснивачкој скупштини усвојени су Статут, изабрани су председништво и председник Друштва. У састав председништва су ушли: Др Небојша Пакевић (Ваљево), Др Предраг Савић (Београд), Др Веселин Лукић (Крагујевац), Др Љупчо Манговски (Београд), проф. др Радисав Шћепановић (Београд), монах Теодосије (Манастир Хиландар), Миливој Ранђић (Задужбина Светог манастира Хиландара, Београд). За председника друштва, на предлог Свештеног сабора Светог манастира Хиландара изабран је проф. др Радисав Шћепановић, директор КБЦ „Драгиша Мишовић“. Проф. Шћепановић је уједно и иницијатор оснивања Друштва. На основу одлуке Скупштине Града Београда из 2013. године док је председник био Александар Антић, КБЦ „Драгиша Мишовић“ је преузео бригу о здравственој заштити хиландарског братства. На основу двогодишњег искуства и одлазака лекара у Хиландар, дошло се до закључка да је неопходно додатно уредити даљи рад на овом пољу. Из тога је произашла иницијатива проф. Шћепановића...
