17.02.2013.
Крајем 2012. године Задужбина Хиландара је објавила зборник Јована Мајендорфа „Свети Григорије Палама и исихастичка духовност. Књига је објављена у библиотеци Савремено богословље. Зборник је приредио Благоје Пантелић. Више информација можете добити у књижари Задужбине Хиландара, Милована Глишића 1а, тел: 011 3692651 или 3692653. САДРЖАЈ: ПОЗДРАВНО СЛОВО ( Игуман Хиландара Архимандрит Методије) ПРЕДГОВОР (Бл. Пантелић) СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ ПАЛАМА И ПРАВОСЛАВНА МИСТИКА РЕЧ УЗ СРПСКО ИЗДАЊЕ СТУДИЈЕ СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ ПАЛАМА И ПРАВОСЛАВНА МИСТИКА ПРОЛОГ: Универзална вредност Исихазма ДУХОВНО ПРЕДАЊЕ ПРАВОСЛАВНИХ МОНАХА Првобитно монаштво Евагрије из Понта и чиста молитва Преп. Макарије Велики и мистика срца Исусова молитва Учење о обожењу Св. Григорија Нисијског и Преп. Максим Исповедник Св. Симеон Нови Богослов Византијски исихазам у тринаестом и четрнаестом столећу СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ ПАЛАМА БОГОСЛОВ ИСИХАЗМА Расправе са Варлаамом и Акиндином Теологија исихазма Хришћански егзистенцијализам ИСИХАЗАМ ПОСЛЕ ПАЛАМЕ Исихазам на хришћанском Истоку од четрнаестог века до данас Исихастичка традиција у Русији ЗАКЉУЧАК СВЕТА ТРОЈИЦА У ПАЛАМИТСКОМ БОГОСЛОВЉУ УВОД СУШТИНА, ЛИЧНОСТИ И ЕНЕРГИЈЕ КОД СВ. ГРИГОРИЈА ПАЛАМЕ БОГ КАО ТРОЈИЦА ЗАКЉУЧАК ПОБЕДА ИСИХАСТА У ВИЗАНТИЈИ (Идеолошке и политичке последице) 1. КРИЗА ВИЗАНТИЈСКОГ РЕЛИГИОЗНОГ И КУЛТУРНОГ ПОГЛЕДА НА СВЕТ 2. УНИВЕРЗАЛИСТИЧКЕ ПРЕТЕНЗИЈЕ КОНСТАНТИНОПОЉСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ ДРУШТВО И КУЛТУРА У ЧЕТРНАЕСТОМ ВЕКУ: РЕЛИГИОЗНИ ПРОБЛЕМИ УВОД 1. ПАЛАМИЗАМ И „ХУМАНИЗАМ“ 2. СУСРЕТ СА ЗАПАДОМ 3. УТИЦАЈ У ИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ ЗАКЉУЧАК СВЕТА ГОРА У ЧЕТРНАЕСТОМ ВЕКУ: ДУХОВНО И ИНТЕЛЕКТУАЛНО НАСЛЕЂЕ УВОД I. ПАЛАМИНА ПОБЕДА: ЗНАЧАЈ И ПОСЛЕДИЦЕ II. ПАЛАМИТСКА ТЕОЛОГИЈА: ДА ЛИ ЈЕ ОНА ОЗБИЉНА ОПЦИЈА? ЗАКЉУЧАК БЛАГОЈЕ ПАНТЕЛИЋ: МАЈЕНДОРФОВО ИСТРАЖИВАЊЕ ИСИХАСТИЧКЕ ТРАДИЦИЈЕ (линк) ПРОЛОГ 1. УТИЦАЈИ 2. ИСТОРИЈСКО-БОГОСЛОВСКИ ПРИСТУП 3. АКТУЕЛНОСТ ИСИХАЗМА ЕПИЛОГ ————————————————– ПРЕДГОВОРИсихазам је у свом основном облику био познат и у библијској и у ранохришћанској...
27.12.2011.
Александар Пападијамандис – Божићне приче, Задужбина светог манастира Хиландара, 2011. стр. 128. (припремила и превела Марина Вељковић) Александар Пападијамандис – Васкршње приче, Задужбина светог манастира Хиландара, 2011. стр. 190. (припремила и превела Марина Вељковић) Настављајући издавачки план представљања и афирмације хришћанске књижевности засноване на православном искуству и етосу Цркве, који је започет представљањем аутора у библиотеци „Српска мисао“ ( Тадија Костић На туђем послу, Владимир Велмар-Јанковић Играчи на жици), Задужбина Хиландара је објавила две књиге великог грчког приповедача Александра Пападијамандиса – Божићне и Васкршње приче Ове године се навршава 100 година од упокојења овог, како су га савременици а пре свега, књижевни критичари, „светитеља грчке књижевности“. Грчки нобеловац Јоргос Сеферис га је назвао једним од највећих грчких прозаиста. Александар Пападијамандис (1851-1911) је рођен у сиромашној свештеничкој породици на острву Скијатос. Од детињства свом душом пригрлио је истину православне вере и остао до краја веран свом избору, а својим књижевним делом ју је и посведочио. Као дечак често је пратио свога оца свештеника кад је овај одлазио да служи у црквицама ван града за време панађура и разних светковина и празника, помажући му тако што је певао у певници. Одатле потиче његова доживотна љубав према византијском појању, које је неговао исто тако истрајно до краја свога живота као и своју веру, и остао упамћен не само као велики писац него и као непревазиђени појац десне певнице црквице Светог пророка Јелисеја у Атини. Због тешког материјалног стања нередовно се школовао и у једном од тих прекида боравио је на Светој Гори. Светогорски скромни начин живота, вековно присуство Светотројичне благодати духовног опита га је придобило за читав живот, па иако се није...
14.01.2011.
Архимандрит Георгије Капсанис – Крст Христов и његов значај у нашем животу; Искуства благодати Божије, Задужбина Светог манастира Хиландара, 2004. 89 стр. Часни крст је најсветији знак и символ наше вере. Све Свете тајне се свршавају призивом Светог Духа и печатом крста: крштење, мирпомазање и божанска евхаристија. Сви свештени благослови су у знаку крста. Свештени храмови, свештени предмети и одежде освећују се часним крстом. Незамислива је било која лигургичка радња или скуп без крста. Крст је и највернији друг сваког православног хришћанина, од тренутка кад се родимо до наше смрти. Крстом се означава и гроб сваког хришћанина. Крстимо се често, стављамо знак крста на груди, у станове, на аутомобиле, на радна места, и као што пева Црква: „Крст је чувар целе васељене, Крст је лепота цркве, Крст је царева моћ, Крст је верних потпора, Крст је слава анђела и демонима рана. Крст је још не само најсветији и најдражи, него и незаменњив хришћански символ. Без њега је незамислива Црква Христа распетог. Зато јеретици или не указују дужно поштовање часном крсту, као протестанти или евангелици, или га сасвим неподаштавају као Јеховини сведоци.У Старечнику пише како је св. Јован питао демоне чега се они највише боје код хришћана, и они ус му одговорили: „Од три ствари имамо страх: од онога што носите око врата, од онога чиме се шкропите у Цркви, и од онога што једете на литургији.“ Онда их је он поново упитао: „Чега се од свега тога највише бојите?“ И одговорили су му: „Кад бисте добро одржавали оно што једете на литургији нико од нас не би могао наудити ниједном хришћанину.“Дакле, оно чега се демони највише боје јесте крст,...
30.10.2009.
Београд – У четвртак 29.10.2009. у Библиотеци града Београда, представљена је књига „Света Гора Атонска, историја, живот, блага”. Учествовали су: др Мирјана Живојиновић, дописни члан САНУ, др Станоје Бојанин, научни сарадник Историјског института САНУ, доц. др Зоран Ракић, Филозофски факултет, Београд. Издавачи књиге су Друштво пријатеља Свете Горе Атонске и Задужбина Светог манастира...
