25.10.2019.
На 64. Међународном београдском сајму књига, 24. октобра, представљена је књига „Водич кроз Хиландар и околину“, Душана Миловановића, историчара уметности, теоретичара, критичара и публицисте. Књигу су издали Завод за уџбенике и Света царска српска лавра манастир Хиландар. По благослову игумана Хиландара Високопреподобног архимандрита Методија, на представљању је говорио први епитроп манастира, монах Теодосије. Поред њега, о књизи су говорили Борис Латиновић, уредник у Заводу за уџбенике, проф. емеритус др Драган Булатовић и сам аутор Душан Миловановић. „Водич кроз Хиландар и околину“ је богато илустрован фотографијама дванаест фотографа, од којих су двојица хиландарски монаси. По речи самог аутора, Душана Миловановића, „Овај Водич намењен је свима који се за Хиландар спремају или у њега стигну, да се на једноставан начин упознају са најважнијим знаменостима овог, веома важног, србског места. Говори се да Србство има три своје мати: Студеницу – Мати Србске Земље и Цркве; Хиландар – Мати Србске духовности и Жичу – Мати Србске Црквене и Државне самосталности. Међу њима, свака блиста особитим сјајем, а ми смо се само потрудили да вам на дар принесемо лепоту хиландарских светиња што се таласа из дубина векова…“ Звучни запис дела беседе монаха Теодосија: Звучни запис дела беседе Душана Миловановића, аутора: Аудио: Радио „Слово љубве“ Фото: Рајко...
27.10.2017.
Архимандрит Софроније Сахаров (1896–1993) познат је руском читаоцу, пре свега, по књизи „Старац Силуан“, која је, будући да је преведена на шеснаест језика, данас знана читавом хришћанском свету. Онима којима се открио духовни свет оца Софронија не треба никакво друго сведочанство о њему осим његове сопствене речи. Јер, како је о. Софроније писао својој сестри Марији, „оно главно већ одавно је речено“, и то је рекао он сам у трима основним књигама: „Старац Силуан“ (Париз, 1952), „О молитви“ (Париз, 1991) и „Видети Бога какав Он јесте“ (Есекс, 1985). О овој последњој, он сведочи: „Написао сам свецелу своју исповест за читав живот. Тамо је записано све оно најважније из мога живота у Богу“. На овогодишњем сајму књига Свети манастир Хиландар представља два нова превода књига старца Софронија: „Преписка са протојерејем Георгијем Флоровским“ у преводу др Ксеније Кончаревић и „Писма у Русију“, у преводу Матеја Арсенијевића. Књиге су објављене у библиотеци „Тавор“ чији је уредник монах Ромило Хиландарац. „Преписка са протојерејем Георгијем Флоровским“ Из предговора: У овом издању презентира се преписка архимандрита Софронија Сахарова (1896-1993), истакнутог подвижника и духовног писца, познатог као аутора књиге „Преподобни Силуан Атонски“, са једним од највећих православних теолога минулог века, протојерејем Георгијем Флоровским (1893-1979). Овде објављена писма су од историјског, али и богословског значаја. Ова преписка чува се у архиви манастира св. Јована Претече у Есексу (Енглеска), чијем оснивању и изградњи је отац Софроније посветио последње године свога живота. У овај избор нису ушли текстови честитки и стриктно пословна писма–молбе, будући да у њима нема теолошко-историјског материјала. Архимандрит Софроније Сахаров и протојереј Георгије Флоровски имали су различите судбине и као...
17.03.2017.
Као и у случају претходног музичког издања манастира Хиландара „Христос у граду Витлејему“ (2012), доносимо електронско издање неумских и пратећих текстова уз музички диск „Радуј се Симеоне Свети“ (2015), Српског византијског хора и хороначалника Игора Зиројевића. Диск можете купити и наручити у књижари Задужбине Хиландара у Београду, Милована Глишића 1а, тел. 011 7159140, 0117159141, е-пошта knjizara@zaduzbina.org. Овде можете преузети бесплатан примерак е-књиге:...
04.01.2014.
Хиландар – Ево, годину дана након издавања дуплог ЦД-а божићног пјенија Српског византијског хора „Христос у граду Вилејему“, издајемо и електронску књигу са нотама свих пјесама (у византијској неумској нотацији). Књига је у А4 формату, исписана црним и црвеним мастилом, са украсним вињетама, почетним словима и минијатурама по узору на старе византијске рукописе. Приредили смо је на начин за који сматрамо да је најподеснији за употребу на богослужењу, али и за учење. Принцип биљежења текстова је исти као и у нашој Антологији Божанствене Литургије, први том, што значи да се користи метод Симона Караса, биљеже се ритмови, привлеканија и исократима. Ово издање је још један зрео плод дугогодишње успјешне сарадње манастира Хиландара и г. Игора Зиројевића. Чињеница да се манастир Хиландар још увијек обнавља од страшног пожара, који је нанио огромну малтеријалну штету манастиру, није била сметња да се оствари наша заједничка жеља да се ово издање поунди нашој Цркви и свима заинтересованима потпуно бесплатно. Надамо се да ће ово издање бити још један скромни допринос изучавању и унапријеђењу богослужења код нас Срба и иначе код Словена. Издавач и аутор ВЕЗА ЗА...
04.01.2013.
Хиландар – Крајем 2012., у издању Светог манастира Хиландара, изашла је књига хиландарског јеромонаха Доситеја (Радивојевића) „Име Божије у руској теологији XX века“. Књига представља магистарски рад, одбрањен на Богословском факултету Аристотеловог универзитета у Солуну. Оригинално је написан на грчком језику. Објављена су издања на српском и на грчком језику. У наставку можете прочитати поглавље са закључком рада: Именославно учење светогорских монаха се заснивало на пракси Исусове молитве и богослужбеном поштовању имена Божијег. Из таквог опита усвојена је формула „име Божије јесте сам Бог“, коју је раније формулисао свети Јован Кронштадски. Именославци су сматра ли да за схватање те формуле нису довољне само логичке спекулације, него моли твени опит, у којем се име Божије не одваја од самога Бога. Имено славни израз „име Божије јесте Бог“ не значи да важи и обрнута тврдња, то јест да „Бог јесте име“. По учењу именославаца свако призивање имена Божијег је дејствено због присуства Божијег у свом имену, независно од психолошког настројења онога који га изговара. Противници именославља су приговарали да таква формулација чини Бога „за висним“ од свог имена. Израз „име Божије јесте сам Бог“, који је постао камен спотицања за све учеснике у спору о имену Божијем, различито је прихваћен у именославно-монашкој, религиозно-философској и званичној црквеној средини. У току трајања спорова о имену Божијем јавила су се два сасвим различита приступа у схватању природе имена Божијег. Једни су разматрали име као нешто нераскидиво везано с предметом, неодељиво од предмета, које изражава суштину предмета. Други су у имену видели само знак који је придодат предмету, и који никако не утиче на суштину предмета. Светогорски спорови руских монаха сродни су полемици о граница...
18.09.2012.
Солун – У сарадњи Светогорског центра (ΑΓΙΟΡΕΙΤΙΚΗ ΕΣΤΙΑ) и Светог манастира Хиландара, у уторак 18. септембра, уприличено је представљање књиге Преподобног Јустина Ћелијског „Философске урвине“ преведене на грчки језик („Φιλοσοφικοί κρημνοί“). У препуној књижари Светогорског центра у Солуну, сви посетиоци и учесници овог надахнутог догађаја могли су да се увере у снагу и аутентичност богословске мисли и дела Аве Јустина и његову универзалну вредност за целу православну васељену. Представљању су присуствовали представници Митрополита солунског Антима, игуман манастира Влатадон, архимандрит Никифор, многи свештеници, монаси, предавачи Солунског универзитета, као и велики број поштовалаца дела Аве Јустина. О личности и делу Св. Јустина и његовој књизи „Философске урвине“ у издању манастира Хиландара говорили су Епископ врањски Пахомије, хиландарски игуман архимандрит Методије, професор Богословског факултета из Солуна Хризостомос Стамулис, монах Атанасије Симонопетријски и преводилац књиге, докторант на Богословском факултету у Солуну, Александар Стојановић. На почетку вечери, присутнима се обратио игуман Хиландара архимандрит Методије. Пожелевши у име издавача добродошлицу, отац Методије се осврнуо на улогу Хиландара као споне и духовног моста између грчког и српског народа. Ново хиландарско издање, једно од најзначајнијих дела Светог Јустина Ћелијског, преведено на грчки језик, представља савремени пример и потврду преданости и посвећености данашњих хиландараца овом древном послању. Његово преосвештенство епископ Пахомије говорио је о својим сусретима са оцем Јустином, труду епархије да се сачува његов траг у Врању, у коме је светитељ и рођен. Владика Пахомије је упознао присутне са напорима да се обнови кућа Аве Јустина, срушена од стране комуниста, као и да се у њеном дворишту сагради први параклис посвећен овом светитељу. У свом обраћању, проф. Стамулис је одлично представио богословску, философску и широку мисао о....
