14.01.2011.
Архимандрит Георгије Капсанис – Крст Христов и његов значај у нашем животу; Искуства благодати Божије, Задужбина Светог манастира Хиландара, 2004. 89 стр. Часни крст је најсветији знак и символ наше вере. Све Свете тајне се свршавају призивом Светог Духа и печатом крста: крштење, мирпомазање и божанска евхаристија. Сви свештени благослови су у знаку крста. Свештени храмови, свештени предмети и одежде освећују се часним крстом. Незамислива је било која лигургичка радња или скуп без крста. Крст је и највернији друг сваког православног хришћанина, од тренутка кад се родимо до наше смрти. Крстом се означава и гроб сваког хришћанина. Крстимо се често, стављамо знак крста на груди, у станове, на аутомобиле, на радна места, и као што пева Црква: „Крст је чувар целе васељене, Крст је лепота цркве, Крст је царева моћ, Крст је верних потпора, Крст је слава анђела и демонима рана. Крст је још не само најсветији и најдражи, него и незаменњив хришћански символ. Без њега је незамислива Црква Христа распетог. Зато јеретици или не указују дужно поштовање часном крсту, као протестанти или евангелици, или га сасвим неподаштавају као Јеховини сведоци.У Старечнику пише како је св. Јован питао демоне чега се они највише боје код хришћана, и они ус му одговорили: „Од три ствари имамо страх: од онога што носите око врата, од онога чиме се шкропите у Цркви, и од онога што једете на литургији.“ Онда их је он поново упитао: „Чега се од свега тога највише бојите?“ И одговорили су му: „Кад бисте добро одржавали оно што једете на литургији нико од нас не би могао наудити ниједном хришћанину.“Дакле, оно чега се демони највише боје јесте крст,...31.10.2009.
Београд – На београдском сајму књига, у петак 30.10.2009.одржано је представљање књига из библиотеке „Хиландарски преводи и путокази”. О књигама су говорили: митрополит др Амфилохије Радовић, епископ др Атанасије Јефтић, јеромонах Серафим, сабрат манастира Хиландара и Миливој Ранђић, директор Задужбине...30.10.2009.
Београд – У четвртак 29.10.2009. у Библиотеци града Београда, представљена је књига „Света Гора Атонска, историја, живот, блага”. Учествовали су: др Мирјана Живојиновић, дописни члан САНУ, др Станоје Бојанин, научни сарадник Историјског института САНУ, доц. др Зоран Ракић, Филозофски факултет, Београд. Издавачи књиге су Друштво пријатеља Свете Горе Атонске и Задужбина Светог манастира...25.10.2009.
Београд – На овогодишњем Сајму књига у Београду, Задужбина Светог манастира Хиландара представља осам нових издања. Штанд Задужбине се налази у Хали 4 (бивша 14). Сајам ће трајати од 26. 10. до 1. 11. 2009. Радно време је од 10 до 20 часова. Георгије Манзаридис – Православни духовни живот (Хиландарски преводи и путокази књ. 54.) Издавач: Свети манастир Хиландар Духовни живот се не рађа из човека, нити се одржава његовим снагама. Он не доноси плод његовим старањем. Међутим, да би постојао, одржао се и донео плода, неопходна је сагласност човека. Неопходни сутруд и старање човека. Речена истина се савршено пројавила у Православљу, док су разне јереси одвеле у скретање ка једном или другом смеру. У 54. књизи библиотеке „Хиландарски путокази“, познатог грчког теолога, др Георгија Манзаридиса, професора Богословског факултета у Солуну, налази се 15 поглавља о основном садржају православног живота. У њеном додатку приложени су истобројни кратки текстови из светоотачке литературе, непосредно везани за одговарајућа поглавља књиге. Митрополит Црногорско – приморски Амфилохије: Светлост Христова просвећује све (55. књига Преводи и путокази) Издавач: Свети манастир Хиландар Тешко је у кратком приказу и поменути, а камоли изложити многостраност делатности Митрополита Амфилохија: Архипастирске, Светолитургијске, духовничке, богословске, просветне, професорске, српске, свеправославне… Овај зборник даје само најужи избор његових изговорених или записаних речи, беседа, поука, размишљања. Епископ Атанасије – Божанствена литургија 4 Издавачи: Свети манастири: Хиландар, Острог, Тврдош По речима самог аутора, овом четвртом књигом завршава се, за сада, срицање речи и објашњења Св. Литургије, тј. влатање жита и брање грожђа по Њиви и Винограду Господњем, идући за богонадахнутим Светим Оцима и богомудрим Литурзима Православља, износећи у овим зборницима истине и тајне и праксу...26.09.2009.
Београд – У петак, 25. априла 2009. године, у малој сали Задужбине Илије М. Коларца, у присуству пријатеља и породице почившег ђакона др Милорада Лазића, представљена је његова књига СРПСКА ЕСТЕТИКА АСКЕТИЗМА у издању манастира Хиландара (2008). О књизи су говорили: Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. др Иринеј, Његово Преосвештенство Епископ диоклијски Г. Јован, др Мирко Зуровац, др Александар Петровић и Матеј Арсенијевић. На почетку представљања окупљене је у научни и свештенослужитељски рад ђакона др Милорада Лазића надахнутом беседом увео Преосвећени Епископ бачки Г. др Иринеј. Владика је прво истакао да је почивши ђакон Милорад Лазић био можда најврснији предводник групе младих преобраћеника у хришћанство, из Београда, почетком осамдесетих година XX века. У својој личности спојио је свештеничку службу и научни рад, а у врло шароликом миљеу тадашњег друштва и научног света био је светла личност, али и сјајан истраживач на научном пољу којим се бавио. Ђакон Милорад Лазић се бавио периодом (1375-1489) који је врло значајан за културу српског народа после исихастичкког процвата, који је зауставио схоластички приступ вери на Истоку. Његово дело, круна његовог живота и рада, говори о аутентичности српског исисхастичког монаштва, а посебан допринос овог истраживања јесте доказ да је српска естетика била саствани део византијске естетике у преводном смислу, и треба је анализирати контекстуално, а никако као нешто одвојено и самодовољно. Основна идеја ове естетике јесте да лепо није релативно и пролазно већ да је атрибут Троједног Бога. Управо је то онтолошка естетика, јер је аутентична лепота однос са Троједним Богом у Цркви. У том контексту истиче се личносна красота Господа Исуса Христа у Богооваплоћењу. На крају, Владика бачки Г. др Иринеј истиче да...02.04.2009.
Краљево – У издању Задужбине Светог манастира Хиландара објављена је књига „Хиландарски монаси у управи Српске цркве”, архимандрита Алексеја (Богићевића). Књига представља магистарски рад одбрањен на Теолошком факултету у Солуну 2000. године. У наставку доносимо пролог Његовог Преосвештенства г. Хризостома, епископа жичког: Писано је много књига о манастиру Хиландару, али ниједна до сада није третирала овакву тему, тему „Хиландарски монаси у управи Српске цркве“, коју је обрадио архимандрит о. Алексеј (Богићевић), који, будући да је и сам у више наврата боравио у Хиландару, и сам снажно осећа ту нит – везу, некада јачу, а некада тању, између монаха Хиландараца и високе јерархије Српске цркве. Оснивачи манастира Хиландара, преподобни Симеон (Немања) и његов најмлађи син Свети Сава, материјално потпомогнути од српског великог жупана Стефана, касније краља Првовенчаног, имали су племениту идеју да Хиландар буде кошница за васпитавање и образовање будућих јерараха Цркве српске. Колико је само пчела и матица дала та кошница која се зове Хиландар. Сан оснивача Хиландара се и остварио, што нам ова књига о. Алексеја и сведочи. Ова књига нам сведочи да је тако кроз историју Срба и Цркве и било, понекад са мањим, а понекад са већим прекидом – услед историјских прилика, односно неприлика – до данас, чега је и сам потписник ових неколико пролошких редова сведок. Овако великим бројем квалитетних јерараха и јерараха светаца тешко да би могао да се похвали иједан манастир у свету, а поготово у Срба. Зато топло препоручујем ову књигу о. Алексеја, па верујем да ће сви добронамерни читаоци овај најновији, проширени рад прихватити са оном љубављу са којом га је вредни аутор више година припремао да би нам верно приказао...