27.03.2012.
Београд – У сусрет великом празнику Васкрсења Христовог, са радошћу вас позивамо да посетите штанд Задужбине Хиландара на Васкршњем сајму књига који се одржава од 27. марта до 8. априла 2012. године у бившој згради робне куће „Клуз“ у Масариковој улици у Београду. Сајам ће радити сваког дана од 10 до 20 часова. Улаз је слободан. На штанду можете пронаћи преко стотину наслова из издавачке делатности Хиландара и Задужбине. Међу новијим насловима издвајамо: „СРПСКА МИНИЈАТУРА 16. И 17. ВЕКА“, Зоран Ракић, Институт за теолошка истраживања Православног богословског факултета у Београду,Филозофски факултет у Београду, Света српска царска лавра Хиландар, 2012. стр 356 „БОЖАНСТВЕНА ЛИТУРГИЈА“, Епископ Атанасије (Јевтић)/Митрополит Дионисије (Псарианос), Манастир Хиландар, 2011. стр. 246. „ТАЈНА О ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ“, Епископ нишки др Јован (Пурић), Манастир Хиландар, 2011, стр. 174. „БОЖИЋНЕ ПРИЧЕ“, Александар Пападијамандис, Задужбина светог манастира Хиландара, 2011. стр. 128. (припремила и превела Марина Вељковић) „ВАСКРШЊЕ ПРИЧЕ“, Александар Пападијамандис, Задужбина светог манастира Хиландара, 2011. стр. 190. (припремила и превела Марина Вељковић) „СЕДМА КАЗИВАЊА О СВЕТОЈ ГОРИ“, Друштво пријатеља Свете Горе Атонске, Задужбина светог манастира Хиландара, 2011. стр. 320 Књиге које вас интересује можете пронаћи у каталогу: Књиге можете купити и у књижари Задужбине Хиландара +381113692651, 3692653; knjizara@zaduzbina.org...07.02.2012.
Атина – Архимандрит Методије, игуман Хиландара, учествовао је у Атини на представљању тротомног „Великог старечника врлинских Светогораца 20. века“, који је сачинио старац Мојсије Светогорац. Представљање је одржано у сали филолошког друштва „Парнасос“. Мојсије Светогорац, сабрат скита светог Пантелејмона који припада манастиру Кутлумуш и старац келије светог Јована Златоустог, веома је плодан аутор који је до сада објавио шездесет књига. О новој књизи говорили су Митрополит навпактски Јеротеј, игуман Хиландара архимандрит Методије, протопрезвитер Георгије Металинос, економ манастира Симонопетра архимандрит Јефрем и протосинђел Флоринске митрополије архимандрит Јустин Бардакос. На промоцији су били присутни Архиепископ атински и све Грчке Јероним Други, Митрополит Доротеј сироски, Серафим пирејски, Павле козански, Јоил едески, Варнава напуљски, Серафим кифирски, Епископ Гаврило диавлијски, оци светогорци и научници- богослови. Игуман Методије је посебно представио српске светогорске старце који су обухваћени овим великим и јединственим старечником – Георгија (Витковића), Никанора, Мирона и...01.02.2012.
Београд – У четвртак, 2. фебруара 2012. године у 12 часова, у Медија центру у Београду, Издавачко-информативна установа „Светигора“ представиће нову књигу из едиције „Немањићки манастири“ – „Манастир Хиландар“. Монографију ће представити Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Радовић, историчар уметности проф. др Аника Сковран, јеромонах Доситеј, сабрат манастира Хиландара, проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта обнове манастира, и г. Миливој Ранђић, директор Хиландарске задужбине. Извор:...28.12.2011.
Епископ нишки др Јован (Пурић) – Тајна о пресветој Богородици, Манастир Хиландар, 2011, стр. 174. Епископ нишки Јован рођен је 1965. у Мијачима код Ваљева. Завршио је Богословију Светог Саве у Београду. Академске студије је започео на Православном богословском факултету у Београду, а наставио их је и завршио на Духовној академији Руске православнецркве у Петрограду одбранивши научни рад из области византологије на темуИконоборство и иконопоштовање. Након студија једну годину je предавао у Богословији Св. Саве у Београду, а потом је 1992. замонашен у Манастиру Острогу. Од 1992. до 2006. године био је професор Богословије Св.Петра Цетињског, где је предавао православну догматику и црквено појање. Након Цетињске богословије постао је предавач на Академији СПЦ за уметност и конзервацију. Као докторант Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву 2009. одбранио је рад на тему Философија васпитања у делу Св. Јована Златоустог. Након јерођаконског чина рукоположен је, у манастиру Милешеви у чин јеромонаха од стране блаженопочившег патријарха Павла који га је 2004. године и хиротонисао, у Храму Христовог васкрсења у Подгорици, за викара митрополита црногорско-приморског са титулом епископа диоклијског. Уједно је као епископ диоклијски био и игуман Манастира Острога. На редовном Светом архијерејском сабору СПЦ у мају 2011. изабран је за епископa нишког, а у августу је уведен у трон од стране патријарха српског Иринеја. Епископ саратовски и балашовски Венијамин (Милов)рођен је 1887. г. у Оренбургу, у свештеничкој породици. Завршио је богословију у Вјатску као и Духовну академију у Москви. Године 1918. је замонашен а убрзо и произведен у чин архимандрита када је постао и игуман Покровског манастира у Москви. Од 1946. био је сабрат Тројице-Сергијеве лавре и предавач у Московској богословији и Духовној академији. У...27.12.2011.
Александар Пападијамандис – Божићне приче, Задужбина светог манастира Хиландара, 2011. стр. 128. (припремила и превела Марина Вељковић) Александар Пападијамандис – Васкршње приче, Задужбина светог манастира Хиландара, 2011. стр. 190. (припремила и превела Марина Вељковић) Настављајући издавачки план представљања и афирмације хришћанске књижевности засноване на православном искуству и етосу Цркве, који је започет представљањем аутора у библиотеци „Српска мисао“ ( Тадија Костић На туђем послу, Владимир Велмар-Јанковић Играчи на жици), Задужбина Хиландара је објавила две књиге великог грчког приповедача Александра Пападијамандиса – Божићне и Васкршње приче Ове године се навршава 100 година од упокојења овог, како су га савременици а пре свега, књижевни критичари, „светитеља грчке књижевности“. Грчки нобеловац Јоргос Сеферис га је назвао једним од највећих грчких прозаиста. Александар Пападијамандис (1851-1911) је рођен у сиромашној свештеничкој породици на острву Скијатос. Од детињства свом душом пригрлио је истину православне вере и остао до краја веран свом избору, а својим књижевним делом ју је и посведочио. Као дечак често је пратио свога оца свештеника кад је овај одлазио да служи у црквицама ван града за време панађура и разних светковина и празника, помажући му тако што је певао у певници. Одатле потиче његова доживотна љубав према византијском појању, које је неговао исто тако истрајно до краја свога живота као и своју веру, и остао упамћен не само као велики писац него и као непревазиђени појац десне певнице црквице Светог пророка Јелисеја у Атини. Због тешког материјалног стања нередовно се школовао и у једном од тих прекида боравио је на Светој Гори. Светогорски скромни начин живота, вековно присуство Светотројичне благодати духовног опита га је придобило за читав живот, па иако се није...23.11.2011.
Епископ Атанасије (Јевтић)/Митрополит Дионисије (Псарианос) – Тумачење божанствене литургије, Манастир Хиландар, 2011. стр. 246. Митрополит Дионисије је рођен 1912. г. на егејском острву Андросу, од оца Леонида, свештеника. Завршио је гимназију и школу византијске музике у Атини, замонашио се 1934.г. и као ђакон служио у Атини, где је завршио и теологију, од 1945. служио је као јеромонах, архимандрит – протосинђел у Триполију – Пелопонез. 1949. позван је од Архиепископа Атинског и све Јеладе Спиридона за протосинђела атинског, где је 1952. изабран за епископа, помоћника Архиепископског. Од 1957 – 1997. био је Епархијски Архијереј – Митрополит Сервијски и Козански у Грчкој Македонији. Као викарни епископ при Јеладском Синоду издао је Мали требник са неколико од њега новосастављених чинова Освећења, и приредио је званично издање Архијерејског чиновника. Такође је написао и извесна Житија и Службе нових Светих, и неколико студијских радова из византијске музике, јер је у црквеној музици и појању био изузетно обдарен. Треба истаћи његове Архипастирске беседе, Поуке, Енциклике, упућиване клиру и народу, које је и објављивао у Епархијском часопису Изграђивање. У овом часопису су штампане и ове 52 Беседе – Тумачења СветеЛитургије, које се код нас први пут појављују на српском језику. Упокојио се у Господу 7. децембра 1997. Књигу која је пред нама можемо поделити на три дела. Први део је Увод Св. Јустина Ћелијског који је он написао 1978, у Поговору његовог превода Божанствене Литургије , други део је Поредак божанствене литургије Св. Јована Златоустог уз напомене епископа Атанасија (Јевтића), док трећи део сачињава предговор и 52 писане беседе, митрополита Дионисија, чији је циљ био да, поступно их делећи парохијанима,уведе, приближи и протумачи смисао њиховог заједничког учествовања...