Задужбина Светог манастира Хиландара прославила је своју славу, Сабор преподобних отаца хиландарских. Чин резања славског колача обавио је јереј Владимир Марковић уз саслужење ђакона Ненада Идризовића. Чину је присуствовао и јеромонах Јустин Хиландарац, члан управног одбора Задужбине, преносећи благослов високопреподобног архимандрита Методија, игумана Свете царске лавре Хиландара.
Породична радионица за израду млинова „Рајица Топаловић и син” из Дубља поред Трстеника, поклонила је Хиландару млин ручне израде. Миленко Топаловић и његов син Бранко су овај дар лично уручили оцу Милутину, манастирском пекару, током посете Светој Гори. Дародавац превоза је био Добривоје Костић, власник туристичког комплекса „Кнежеви конаци” из Врњачке Бање.
У петак 18. јуна 2010 у 19 часова у Замку културе Културног центра Врњачке Бање свечано je отворена изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара”. Изложбу је отворио Његово Преосвештенство Епископ жички г. Хризостом. У име домаћина, присутне је поздравила г-ђа Јелена Боровић - Димић, директор Културног центра Врњачке Бање. О поставци и свом искуству живота и рада у манастиру говорио је проф. др Мирко Ковачевић, аутор изложбе и главни архитекта Обнове Хиландара. Изложба ће бити отворена до 5. августа 2010, након чега се сели у Народни музеј Краљево.
Министар Небоjша Брадић и директор Задужбине манастира Хиландарa Миливоj Ранђић потписали су данас Уговор о даљим активностима на обнови Хиландара, за коjе jе Министарство културе ове године издвоjило 80 милиона динара, 30 милиона више него прошле.
Са византијском торжественошћу и благољепијем, у складу са светогорском традицијом, данас је устоличен нови игуман Свете царске патријаршијске и ставропигијалне лавре Хиландара, архимандрит Методије.
Устоличење је извршила комисија Свештене општине Свете Горе, на челу са представником манастира Велике Лавре и представницима манастира Ватопеда, Зографа, Есфигмена и Констамонита.
Потом је уследила саборна литургија игумана и јеромонаха са Свете Горе уз присуство бројних поклоника из Србије.
Монах Михаило Хиландарац упокојио се у Господу у недељу 9.маја 2010. у 77. години живота. Од своје ране младости определио се за монашки живот. Своје прве монашке дане провео је у манастиру Тресија, а затим је подвизавање наставио у обитељи Немањића на Светој Гори, у Хиландару.
У недељу мироносица, 18. априла 2010. године, братство Свете царске лавре Хиландара са Свете Горе Атонске, изабрало је јеромонаха Методија (Марковића) за новог игумана и духовног оца ове древне обитељи Немањића.
Радио телевизија Србије је у свом другом дневнику емитовала прилог о Обнови Хиландара. Изјаве су дали Његова Светост патријарх српски Г. Иринеј, проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнове и Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландара. Текст прилога са снимком изјава можете погледати овде:
Поводом изложбе „Обнова Хиландара, 6 година након пожара”, инжењери „Центра за заштиту светогорског наслеђа - Кедак” одржали су предавања у свечаној сали Српске академије наука и уметности
ИЗЛОЖБА „ОБНОВА ХИЛАНДАРА, 6 ГОДИНА НАКОН ПОЖАРА"
Галерија Српске академије наука и уметности
Кнез Михаилова 35
24. март – 02. мај 2010. (изложба је продужена до 23. маја 2010.)
Са благословом Његове Светости патријарха српског Г.Г. Иринеја, уз сарадњу и гостопримство Српске академије наука и уметности, Свети манастир Хиландар и његова Задужбина, приредили су изложбу о подухвату Обнове Хиландара од последица пожара 2004. године.
Велико
невреме са обилном кишом изазвало је поплаву на хиландарском метоху
Мило Арсеница. Киша која је падала 9. и
10. фебруара проузроковала је велике одроне и
бујице воде са муљем који су погодили
читав предео око места Јерисос, где се
налази и метох.
У недељу 24. јануара 2010. у Светом манастиру Хиландару на Светој Гори Атонској у Грчкој, сабор хиландарских јеромонаха и ђакона под начелством заменика хиландарског игумана јеромонаха Методија, служио је посебно благодарење поводом избора и устоличења новог Патријарха српског.
Последице великог пожара који је на
Хиландару у марту 2004. године уништио чак половину манастирског
комплекса још се отклањају, а у обнови манастира значајна пажња
посвећује се и противпожарној заштити.
Крајем децембра 2009. завршена је шеста грађевинска сезона на обнови изгорелих конака Светог манастира Хиландара. Током протекле године најзначајнији радови су извођени на Великом конаку (објекат из 1816-1821.) и пиргу Светог Ђорђа.
На дан празника Ваведења Пресвете Владичице Богородице, који наша Света Православна Црква прославља 21. новембра по јулијанском календару а 4. децембра по грегоријанском календару, Света српска царска лавра манастир Хиландар свечано прославља своју манастирску славу.
Последњих година у Србији се шири такозвани Хиландарски колач или
Хиландарски квасац“. Због злоупотребе имена Хиландар у датом случају,
неопходно је да се манастир Хиландар огласи по том питању.
Свештена општина Свете Горе Атонске је на свом
Дуплом Сабору одредила да званичну делегацију која ће присуствовати сахрани
блаженопочившег Патријарха српског Павла чине: високопреподобни архимандрит
Гаврило, игуман Светог манастира Пантократора, високопреподобни архимандрит
Никодим, игуман Светог манастира Филотеја и преподобни јеромонах Серафим
Хиландарац.
По благослову Високопреподобног архимандрита
Мојсија, игумана Светог манастира Хиландара, хиландарску делегацију сачињаваће преподобни јерођакон Доситеј и преподобни монах Никанор.
Мјестобљуститељу патријарашког трона
Његовом Високопреосвештенству
Митрополиту црногорско-приморском
г. г. Амфилохију
Ваше Високопреосвештенство,
Свештена обитељ Пресвете Богородице Хиландарске изражава своје молитвено саосећање са пунотом Свете Српске православне цркве поводом уснућа у Господу њеног Свјатејшег Патријарха Павла, свима нам љубљеног духовног оца и архипастира.
Питање '' Шта сам спреман да учиним за Христа'' и одговор на њега били су окосница разговора између јерођакона Доситеја ( Радивојевића ) хиландарског монаха и Крушевљана, у амфитеатру парохијског дома цркве Лазарице.
На београдском сајму књига, у петак 30.10.2009.одржано је представљање књига из
библиотеке „Хиландарски преводи и путокази”. О књигама су говорили:
митрополит др Амфилохије Радовић, епископ др Атанасије Јефтић,
јеромонах Серафим, сабрат манастира Хиландара и Миливој Ранђић, директор Задужбине Хиландара.
У четвртак 29.10.2009. у Библиотеци града Београда, представљена је књига „Света Гора
Атонска, историја, живот, блага”. Учествовали су: др Мирјана
Живојиновић, дописни члан САНУ, др Станоје Бојанин, научни сарадник
Историјског института САНУ, доц. др Зоран Ракић, Филозофски факултет,
Београд. Издавачи књиге су Друштво пријатеља Свете Горе Атонске и Задужбина
Светог манастира Хиландара.
На овогодишњем Сајму књига у Београду, Задужбина Светог манастира Хиландара представља осам нових издања. Штанд Задужбине се налази у Хали 4 (бивша 14). Сајам ће трајати од 26. 10. до 1. 11. 2009. Радно време је од 10 до 20 часова.
Министар Небоjша Брадић и специjални саветници Зоран Хамовић и Горан Марковић посетили манастир Хиландар
Хиландар, 31.08.2009.
Србиjа и даље води рачуна о обнови манастира Хиландар, и
задовољство ми jе да видим да jе, постављањем кровне конструкциjе и
обављеним радовима на Великом конаку, остварен значаjан напредак.
Министар културе Србије Небојша Брадић посетиће 31. августа манастир Хиландар на Светој Гори ради сагледавања стања и активности које предстоје у његовој обнови и уклањању последица катастрофалног пожара из 2004. године.
Ученици
Војне гимназије боравили су од 31.јула до 06. августа 2009. године на
поклоничком путовању „Стазама Светог Саве“ у манастиру Хиландару на
Светој гори. Групу од 30 ученика предводио је поручник мр Негован
Иванковић, испред Војне академије, и представник Одбора за верску
наставу Архиепископије београдско-карловачке, ђакон Јован Бабић.
Донаторски сусрет са првим добитницима ”Хиландарске споменице” одржан је данас у седишту Задужбине Светог манастира Хиландара у Београду. Споменице је добило 46 појединаца и предузећа који су у протеклим годинама пружили несебичну помоћ Обнови Хиландара.
Главни радови на обнови Хиландара се у овој грађевинској сезони обављају на реконструкцији Великог конака из 1821. године. Радови за сада теку планираним темпом.
Обновом великог конака, који представља скоро половину изгореле корисне површине (конак је површине 2724м2 а укупно је изгорело 5897м2 манастирских конака), решава се у великој мери проблем недостатка простора у манастиру, будући да су у овом објекту смештени гостопријемница, канцеларије манастирске управе и значајни смештајни капацитети тј. собе за живот монаха и посетилаца.
У четвртак 30. априла са почетком у 19.00 сати у Библиотеци града Београда (одељење уметности, 2. спрат), биће одржано предавање под називом „Обнова Хиландара - нова сазнања, примењене технологије, актуелни пројекти”.
Хиландарске странице су постављене благословом Игумана и одлуком Свештеног сабора Општежитељне српске царске лавре Хиландара на Светој Гори, Хеленска Република. Уређује Задужбина Светог манастира Хиландара, Београд.
Свештена општина Свете Горе Атонске је на свом
Дуплом Сабору одредила да званичну делегацију која ће присуствовати сахрани
блаженопочившег Патријарха српског Павла чине: високопреподобни архимандрит
Гаврило, игуман Светог манастира Пантократора, високопреподобни архимандрит
Никодим, игуман Светог манастира Филотеја и преподобни јеромонах Серафим
Хиландарац.
У четвртак 29.10.2009. у Библиотеци града Београда, представљена је књига „Света Гора
Атонска, историја, живот, блага”. Учествовали су: др Мирјана
Живојиновић, дописни члан САНУ, др Станоје Бојанин, научни сарадник
Историјског института САНУ, доц. др Зоран Ракић, Филозофски факултет,
Београд. Издавачи књиге су Друштво пријатеља Свете Горе Атонске и Задужбина
Светог манастира Хиландара.
На овогодишњем Сајму књига у Београду, Задужбина Светог манастира Хиландара представља осам нових издања. Штанд Задужбине се налази у Хали 4 (бивша 14). Сајам ће трајати од 26. 10. до 1. 11. 2009. Радно време је од 10 до 20 часова.
Главни радови на обнови Хиландара се у овој грађевинској сезони обављају на реконструкцији Великог конака из 1821. године. Радови за сада теку планираним темпом.
Обновом великог конака, који представља скоро половину изгореле корисне површине (конак је површине 2724м2 а укупно је изгорело 5897м2 манастирских конака), решава се у великој мери проблем недостатка простора у манастиру, будући да су у овом објекту смештени гостопријемница, канцеларије манастирске управе и значајни смештајни капацитети тј. собе за живот монаха и посетилаца.
