01.02.2023.
Тренуци проведени у љубави надилазе временске и просторне границе и отварају двери недокучиве вечности и слободе. Мирис таквих тренутака повезује отворена и смирена срца, одбацује заборав и постаје неизбрисив траг преточен у аутентичан животни путоказ. Идентичан доживљај окусили су ученици наше школе, победници овогодишњег литерарног конкурса, узевши учешће у поклоничком путовању светињама Грчке, односно Свете Горе. Поменуто путовање, изданак сарадње Земунске гимназије и величанственог светогорског манастира Хиландара, реализовано је трудом, љубављу и благословом вископреподобног архимандрита Методија, хиландарског игумана, у периоду од 24. до 27. новембра текуће године. Вођени искуством вероучитеља Дарка Радовановића, мушки део групе уживао је гостопримство монаха у загрљају манастира Хиландара. Уследио је тренутак срдачног сусрета и душекорисног разговора са игуманом Методијем. Молитвено присуство дирљивим вишечасовним богослужењима употпунило је нашу потребу за божанском близином, гласном тишином и радосном тугом. Одушевљени ученици, имали су драгоцену прилику да посете манастирску библиотеку и ризницу, односно оживе и додирну прохујале векове славне и мученичке прошлости. Хиландар, најдивнија одежда наше националне културе, историје и духовности, овладао је нашим бићима, призивајући нас на будно и молитвено корачање уским и трновитим стазама спасења. Истовремено, обједињен јединством светогорског духа, женски део групе, радосно предвођен Маријом Нешовић, професорком енглеског језика, обилазио је небески град Уранополис и оклоне грчке светиње – остатке средњовековног манастира Зиг, хиландарски метох Каково, манастир Свете Лидије и невероватан манастир Ормилија – метох светогорског манастира Симонопетра. Ученице су уживале у искреним и поучним разговорима са монаштвом, упознавши се са стилом и начином њиховог живота. Задивљене подвигом монахиња, спознале су основ и суштину живљења – безобалну љубав. Посебан утисак на њих оставила је очинска посета хиландарског игумана. Такође, имале су прилику да присуствују пројекцији филма и изложби о аскетским и друштвеним вредностима и садржајима Свете Горе. Путовање је крунисано одласком у храм и причешћем. Убрзо затим, уследило је...
26.01.2023.
У препуној Галерији Природњачког музеја, у четвртак 26. јануара, свечано је отворена изложба „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“. Изложба има за циљ да представи јавности медицинска знања и праксу лечења људи природним лековитим средствима, која су била доступна у средњем веку у Србији. Промоција „Хиландарског медицинског кодекса“, мање познатог широј јавности, од изузетног је значаја за културу и историју српске медицине, фармације и ботанике, јер расветљује научне чињенице о том периоду српске историје. Рукопис „Хиландарски медицински кодекс“ (15 – 16. век), један од најпознатијих и најзначајнијих докумената српске средњовековне медицине, јединствени је зборник сачуваних медицинских и фармаколошких списа средњовековне праксе Салерно-Монпеље школе, а који се може сматрати првом српском и првом словенском фармакопејом. Откривен је 1952. године у ризници манастира Хиландара на Светој Гори, а у хиландарској архивској грађи заведен је под бројем 517. Његово откриће представља једно од најзначајнијих корака у истраживању историје медицине средњег века у Србији и Европи. Најзначајнији спис рукописа је Фармаколошки спис, који садржи описе простих и сложених лекова биљног, животињског и минералног порекла, као и начине њихове припреме, примене и дозу. Кодекс представља и прво писано дело које садржи ботаничку терминологију и можемо га сматрати претечом српске ботанике. Оригинални примерак „Хиландарског медицинског кодекса“ и данас се налази у ризници манастира Хиландара, док се фототипско издање налази у Народној библиотеци Србије у Београду. Изложба је употпуњена наменски компонованом музиком и ексклузивним фотографијама Хиландара и природе Свете Горе, аутора Александра Вл. Марковића. Изложба се организује уз благослов Српске православне епархије Милешево и уз посебно одобрење манастира Хиландара за снимање звука и фотографија природе Свете Горе и здања. Обраћајући се присутнима, Славко Спасић, директор...
12.01.2023.
У среду 11.01.2023. године упокојио се Братислав Ранђеловић, председник и оснивач Друштва пријатеља Хиландара „Свети Краљ Милутин“ из Лесковца. Био је председник Друштва од његовог оснивања 1998. године и велики заљубљеник у Хиландар и Свету Гору. Упамћен је као хуманиста и „човек нежног срца“. Захваљујући њему и члановима Удружења, на десетине хиљада поклоника из Лесковца, Србије и иностранства посетило је манастир Хиландар. Увек се трудио да истакне духовну страну поклоничких посета манастиру, дајући себе у потпуности у свим подухватима које је Друштво пријатеља Хиландара из Лесковца организовало. Иза себе је оставио супругу Невену, сина Луку, ћерку Марију и унука. Нека му Господ подари Царство Небеско и живот...
13.12.2022.
Високопреподобни архимандрит Методије присуствовао је 13.12.2022., са делом братства манастира Хиландара, свечаној прослави крсне славе Краљевске породице Србије – Светог Андреја Првозваног, у Краљевском Двору у Београду. Домаћини свечане прославе били су Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина. Присуствовала је и Принцезина сестра, г-ђа Бети Румелиотис. Његова светост Патријарх српски Г. Порфирије служио је свету Литургију у Дворској капели посвећеној светитељу заштитнику Краљевске породице, уз саслужење свештенства Архиепископије београдско-карловачке. Након Литургије, традиционалан чин резања славског колача у Плавом салону Краљевског Двора извршио је Његова Светост са епископима Српске православне цркве. Литургији и ручку у Двору присуствовали су и Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије, Њихова Преосвештенства Епископи врањски Г. Пахомије, шумадијски Г. Јован, браничевски Г. Игнатије, аустријско-швајцарски Г. Андреј, ваљевски Г. Исихије, шабачки Г. Јеротеј, Викарни Епископи Његове Светости: ремезијански Г. Стефан, марчански Г. Сава, хвостански Г. Алексеј, новобрдски Г. Иларион, липљански Г. Доситеј, као и Високопреподобни Архимандрит Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода. Такође, присутни су били и: др Владимир Рогановић, директор Канцеларије за вере Владе Србије, г. Исак Асиел, рабин Србије, Ефендија Сеад Насуфовић, реис-ул-улема Исламске заједнице Србије, Ефендија Мустафа Јусуфспахић, муфтија београдски, ЊЕ др Јарослав Јаворник, Словачка евангелистичка црква, чланови саветодавних тела Круна и пријатељи Краљевске породице. Њ.К.В. Престолонаследник Александар се у свом говору захвалио Његовој Светости и свим уваженим гостима и истакао: „Окупили смо се данас испред иконе, славског колача и свеће, да прославимо нашу славу. Крсна слава је одувек била једна од најважнијих и најсветијих традиција српског народа. Она нас је одржала кроз векове. Свећа коју палимо на Дан нашег небеског заштитника увек нам је давала снагу, чак и у најтежим временима....
11.12.2022.
Високопреподобни архимандрит Методије присуствовао је, са делом братства Светог манастира Хиландара, 24. по реду фестивалу духовне музике „Хорови међу фрескама“. Фестивал је отворен 4. децембра 2022. године и одржава се у Атријуму Народног музеја Србије. Хиландарски монаси су присуствовали другој фестивалској вечери, одржаној у недељу 11.12.2022. године, на позив хора „Сабор српских светитеља“ из Бање Ковиљаче и његовог диригента протођакона Зорана Кокановића. Те вечери наступио је и хор „Свети Симеон Мироточиви“ из Београда предвођен диригентом Милицом Тишмом. Покровитељи фестивала су Секретаријат за културу града Београда, Народни музеј Србије, Радио Београд, Радио „Слово Љубве. Фестивал није такмичарског карактера, циљ му је промовисање аутентичног црквеног хорског појања и очување традиције. Значајан простор у програму заузимају дела домаћих аутора. Извор и фото: narodnimuzej.rs;...
29.11.2022.
Хиландарски кутак Јавне библиотеке Бора Станковић у Врању, богатији је за још 70 књига из издавачке продукције Задужбине Хиландара. Са благословом Високопреподобног архимандрита Методија, дар манастира Хиландара библиотеци је предала мати Јефремија из манастира Светог првомученика и архиђакона Стефана из Врања. Овим поклоном се употпуњује вредна збирка у Хиландарском кутку врањске Библиотеке, која садржи уметничка, религијска, филозофска, историографска дела, али и најбоља литерарна остварења великана српске књижевности. Са даривањем књига из библиотеке хиландарске светогорске светиње, отпочето је 17. фебруара 2022. када је архимандрит Методије, игуман Свете царске лавре манастира Хиландара, у присуству највиших функционера града Врања предвођених градоначелником Слободаном Миленковићем, донирао више од 800 монографских публикација и осам наслова серијских публикација. Том приликом свечано је отворен Хиландарски кутак, део библиотеке који Врањанцима омогућава да читају вредне и значајне књиге дароване из библиотеке највеће српске светиње. Библиотека „Бора Станковић“ се примањем донације обавезује да чува, стара се и одржава нову библиотечку збирку, презентује и популарише грађу коју она садржи, у складу са савременим библиотечким стандардима и тиме доприноси очувању српског културног наслеђа. Врањски библиотекари су почаствовани оваквим гестом и избором да буду сапутници и сарадници Хиландара, места одакле је српска књига потекла и куда непрестано увире. Ова поклон збирка је немерљиво богатство за ову установу и посебан изазов за истраживаче. Извор:...
Страна 1 од 1912345...10...»Последња »
