Након завршеног мозаика Светог краља Стефана Милутина који се налази у Хиландару, уметничка породица Ивановић из Параћина упустила се у нов подухват и према икони из хиландарске Ризнице, израдила је мозаик који ће заблистати пуним сјајем за манастирску славу Ваведења Пресвете Богородице. Поред огромног труда, велике жеље и вештих руку, за израду ове уметнине димензија око пет квадрата било је потребно преко милион делића природних каменчића, стакла и пасте. Академски сликар Зоран Ивановић, отац породице и учесник многобројних изложби на Париском салону, нагласио је да му је велика част што ће својим делом украсити зидове Хиландара: „Ретка је прилика да можете да крочите преко прага преко којег су кораци Светог Саве пролазили у такав свет из ког је настала државност ове наше лепе Србије и привилегија да нешто у том свету својим чињењем и својим умећем оставите за будуће кораке“. Према речима осталих чланова породице Ивановић, израда мозаика била је велики изазов целој породици у којој се свакодневно преплићу уметност, духовност и моћ заједништва, стога овај рад сматрају вишеструком наградом: „Ово је Божја промисао или искушавање нас самих колико смо вредни, колико смо завредели да радимо овако нешто. Цео тај пут је, у ствари, био један велики тест“, рекао је Темјан Ивановић. „Желим да будем што скромнија у свему овоме, а опет, срце увек заигра када видим да се сваки каменчић и сваки мој труд на крају преточи у једну лепу причу“, закључила је Василиса Ивановић. За израду мозаика биле су потребне четири године и рађен је старом инверзном техником, тако да се коначна слика види тек онда када је мозаик потпуно готов. Уметничко дело породице Ивановић премијерно је...
Високопреподобни архимандрит Методије борави ових дана у Великој Британији, како би присуствовао устоличењу Преосвећеног г. Нектарија у трон Епископа британско-ирских. Као члан свештене пратње посетио је јуче придворну капелу Светог великомученика Георгија у краљевском замку Виндзор. Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију и осталим члановима пратње добродошлицу је пожелео Преузвишени Епископ г. Кристофер Коксворт, старешина краљевске капеле, и пренео лични поздрав Његовог Величанства британског краља Чарлса III. Патријарх је домаћину поклонио икону Светог великомученика Георгија, а Епископ Кристофер је узвратио монографијом о Пресветој Богородици, коју је сам написао. Капела Светог Ђорђа у Виндзору је део истоименог колеџа. Изграђена је 1348. године по налогу краља Едварда III и сматра се ремек-делом средњовековне енглеске архитектуре. У капели се налази трећи по величини витраж у Енглеској, а посебно је значајна јер је у њој сахрањен највећи број британских краљева, укључујући и краљицу Елизабету II. Извор:...
Високопреподобни архимандрит Методије данас је у храму Светог Николе Орфаноса у Солуну началствовао Светом Литургијом. Свети краљ Милутин подигао је овај солунски храм почетком 14. века. Од пре две године успостављена је традиција да игуман хиландарски заједно са братијом, у наставку празновања ктиторске славе манастира Хиландара, служи Свету Литургију у овом храму. Том приликом, игуман Методије донео је икону Светог краља Милутина, на којој је представљен као ктитор цркве Светог Николе. За певницом су били појци из Србије и Грчке. Поред окупљених верника, Светој Литургији присуствовала је гђа Јелена Вујић Обрадовић, генерални конзул Републике Србије у Солуну. Фото: Бојан...
У оквиру тродневног боравка у српској престоници, професори и ђаци Богословије из царског Призрена посетили су Задужбину Светог манастира Хиландара. У зграду Задужбине ушли су певајући тропар Светом Сави Српском. Директор Задужбине, г. Миливој Ранђић, пожелео им је добродошлицу и говорио о историјату и разноврсној делатности хиландарске Задужбине. Изразио је своје посебно задовољство због сусрета са призренским богословима: „Дивим се вама, младим српским јуношама, будућим мужевима, јер сте на посебној стражи. Дивим се и вашим родитељима и њиховој храбрости. Зато, децо, имајте нас у молитвама, јер су ваше молитве јаче од наших, пошто Бог оне који нису млаки више воли. Поклањам се вашој храбрости и молим вас да ту искру, без обзира шта живот доноси, а доноси и успоне и падове, вазда чувате у срцу. То ће вам бити основа за ваше лично спасење, спасење породица, које ћете, да Бог да, имати, и спасење народа Божјег, који ће вам бити поверен“. Г. Ранђић даривао је професоре и ђаке књигама које је објавила хиландарска Задужбина. Протосинђел Исидор, заменик ректора Призренске богословије, заблагодарио је на аврамовском гостопримству и даровима, преносећи благослове и поздраве Митрополита рашко-призренског г. Теодосија, в.д. ректора Призренске богословије. Истакао је да ова посета хиландарској Задужбини представља увод и најаву, посебно ђацима првацима, за посету Светом манастиру Хиландару. Подсетио је да призренски богослови сваке године обилазе Свету Гору и Хиландар, као и да је архимандрит Методије први хиландарски игуман који је посетио Богословију у царском Призрену. Некадашњи професор Призренске богословије, а сада уредник богословских и светоотачких издања манастира Хиландара, г. Дејан Ристић, обратио се својим колегама и некадашњим ученицима, истичући органску везу манастира Хиландара, Призренске богословије и свих српских...
У четвртак, 7. новембра 2024. године, у Владичанском двору Његовог Високопреосвештенства Митрополита бањалучког Г. Јефрема, одржана је прва седница Комисије за манастир Хиландар Владе Републике Српске. Седници су присуствовали: Високопреосвећени Митрополит бањалучки Г. Јефрем као домаћин, председник Комисије Марко Ромић (Кабинет председника Републике Српске) и чланови Комисије – Његово Преосвештенство Епископ марчански Г. Сава (Епархија бањалучка), протођакон Радојица Жагран (Епархија бањалучка), доц. др Жељко Будимир (Министарство за научно-технолошки развој и високо образовање), проф. др Срђан Душанић (Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци), др Славољуб Лукић (Републички педагошки завод), др Дарио Дринић (Републички секретаријат за вере) и Александар Стјепановић (Задужбина Светог манастира Хиландара). Др Данило Ковач (ЈУ Гимназија Бања Лука) је био оправдано одсутан. Седници је присуствовао и Миливој Ранђић (директор Задужбине Светог манастира Хиландара). У марту ове године, Народна скупштина Републике Српске усвојила је „Закон о очувању културног и историјског наслеђа Светог манастира Хиландара“. У Бањалуци је основана Комисија за Хиландар, чиме је Република Српска и званично постала ктитор српске светиње на Светој Гори. Комисија за манастир Хиландар Владе Републике Српске биће спона између Српске и Манастира у реализацији подухвата потребних за његову обнову. Формирањем конститутивног тела, по речима председника Комисије Марка Ромића, омогућена је лакша сарадња у погледу спровођења свих манастирских пројеката. Ромић је у разговору са новинарима рекао да је на првој седници разговарано о плану рада и текућим потребама, на основу којих ће Комисија, у комуникацији са Задужбином Хиландара из Београда, видети које су то потребе. „На овај начин цела Република Српска и њени грађани уграђују се у свете темеље Манастира и на одређен начин, Српска постаје ктитор Хиландара и свих подухвата који су у току“,...
У суботу, 19. октобра 2024. године, отворен је 67. Међународни београдски сајам књига, који ће трајати до 27. октобра. Хиландар је, као и претходних година, излагач на сајму. Сајамској публици ћемо посебно представити нова издања: „Пролеће душа – Тумачење Великог поста“, јеромонаха Макарија Симонопетритског, „Света Гора међу народима“, аутора Грејема Спика и „Хиландарски молитвослов“. Овај широко познати и многима омиљени „Хиландарски молитвеник“ одише благодатним исихастичким духом. У новом издању обогаћен је, између осталог, молитвама: Св. Нектарија Егинског, Св. Григорија Паламе, Св. Исака Сирина, Св. Стефана Првовенчаног, Св. Николаја Жичког и Охридског, Св. Оца Јустина Ћелијског, Св. Саве. О новим хиландарским издањима у интервјуу за Радио „Слово љубве“ говорио је представник Задужбине Драган Јовановић. http://www.hilandar.org/wp-content/uploads/2024/10/Dragan-Jovanovic-intervju.mp3 Штанд Задужбине Светог манастира Хиландара налази се у Хали 4. Радно време: од 10.00 до 20.00 часова. Добро...
