Високопреподобни архимандрит Методије данас је у храму Светог Николе Орфаноса у Солуну началствовао Светом Литургијом. Свети краљ Милутин подигао је овај солунски храм почетком 14. века. Од пре две године успостављена је традиција да игуман хиландарски заједно са братијом, у наставку празновања ктиторске славе манастира Хиландара, служи Свету Литургију у овом храму. Том приликом, игуман Методије донео је икону Светог краља Милутина, на којој је представљен као ктитор цркве Светог Николе. За певницом су били појци из Србије и Грчке. Поред окупљених верника, Светој Литургији присуствовала је гђа Јелена Вујић Обрадовић, генерални конзул Републике Србије у Солуну. Фото: Бојан...
У оквиру тродневног боравка у српској престоници, професори и ђаци Богословије из царског Призрена посетили су Задужбину Светог манастира Хиландара. У зграду Задужбине ушли су певајући тропар Светом Сави Српском. Директор Задужбине, г. Миливој Ранђић, пожелео им је добродошлицу и говорио о историјату и разноврсној делатности хиландарске Задужбине. Изразио је своје посебно задовољство због сусрета са призренским богословима: „Дивим се вама, младим српским јуношама, будућим мужевима, јер сте на посебној стражи. Дивим се и вашим родитељима и њиховој храбрости. Зато, децо, имајте нас у молитвама, јер су ваше молитве јаче од наших, пошто Бог оне који нису млаки више воли. Поклањам се вашој храбрости и молим вас да ту искру, без обзира шта живот доноси, а доноси и успоне и падове, вазда чувате у срцу. То ће вам бити основа за ваше лично спасење, спасење породица, које ћете, да Бог да, имати, и спасење народа Божјег, који ће вам бити поверен“. Г. Ранђић даривао је професоре и ђаке књигама које је објавила хиландарска Задужбина. Протосинђел Исидор, заменик ректора Призренске богословије, заблагодарио је на аврамовском гостопримству и даровима, преносећи благослове и поздраве Митрополита рашко-призренског г. Теодосија, в.д. ректора Призренске богословије. Истакао је да ова посета хиландарској Задужбини представља увод и најаву, посебно ђацима првацима, за посету Светом манастиру Хиландару. Подсетио је да призренски богослови сваке године обилазе Свету Гору и Хиландар, као и да је архимандрит Методије први хиландарски игуман који је посетио Богословију у царском Призрену. Некадашњи професор Призренске богословије, а сада уредник богословских и светоотачких издања манастира Хиландара, г. Дејан Ристић, обратио се својим колегама и некадашњим ученицима, истичући органску везу манастира Хиландара, Призренске богословије и свих српских...
У четвртак, 7. новембра 2024. године, у Владичанском двору Његовог Високопреосвештенства Митрополита бањалучког Г. Јефрема, одржана је прва седница Комисије за манастир Хиландар Владе Републике Српске. Седници су присуствовали: Високопреосвећени Митрополит бањалучки Г. Јефрем као домаћин, председник Комисије Марко Ромић (Кабинет председника Републике Српске) и чланови Комисије – Његово Преосвештенство Епископ марчански Г. Сава (Епархија бањалучка), протођакон Радојица Жагран (Епархија бањалучка), доц. др Жељко Будимир (Министарство за научно-технолошки развој и високо образовање), проф. др Срђан Душанић (Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци), др Славољуб Лукић (Републички педагошки завод), др Дарио Дринић (Републички секретаријат за вере) и Александар Стјепановић (Задужбина Светог манастира Хиландара). Др Данило Ковач (ЈУ Гимназија Бања Лука) је био оправдано одсутан. Седници је присуствовао и Миливој Ранђић (директор Задужбине Светог манастира Хиландара). У марту ове године, Народна скупштина Републике Српске усвојила је „Закон о очувању културног и историјског наслеђа Светог манастира Хиландара“. У Бањалуци је основана Комисија за Хиландар, чиме је Република Српска и званично постала ктитор српске светиње на Светој Гори. Комисија за манастир Хиландар Владе Републике Српске биће спона између Српске и Манастира у реализацији подухвата потребних за његову обнову. Формирањем конститутивног тела, по речима председника Комисије Марка Ромића, омогућена је лакша сарадња у погледу спровођења свих манастирских пројеката. Ромић је у разговору са новинарима рекао да је на првој седници разговарано о плану рада и текућим потребама, на основу којих ће Комисија, у комуникацији са Задужбином Хиландара из Београда, видети које су то потребе. „На овај начин цела Република Српска и њени грађани уграђују се у свете темеље Манастира и на одређен начин, Српска постаје ктитор Хиландара и свих подухвата који су у току“,...
У суботу, 19. октобра 2024. године, отворен је 67. Међународни београдски сајам књига, који ће трајати до 27. октобра. Хиландар је, као и претходних година, излагач на сајму. Сајамској публици ћемо посебно представити нова издања: „Пролеће душа – Тумачење Великог поста“, јеромонаха Макарија Симонопетритског, „Света Гора међу народима“, аутора Грејема Спика и „Хиландарски молитвослов“. Овај широко познати и многима омиљени „Хиландарски молитвеник“ одише благодатним исихастичким духом. У новом издању обогаћен је, између осталог, молитвама: Св. Нектарија Егинског, Св. Григорија Паламе, Св. Исака Сирина, Св. Стефана Првовенчаног, Св. Николаја Жичког и Охридског, Св. Оца Јустина Ћелијског, Св. Саве. О новим хиландарским издањима у интервјуу за Радио „Слово љубве“ говорио је представник Задужбине Драган Јовановић. http://www.hilandar.org/wp-content/uploads/2024/10/Dragan-Jovanovic-intervju.mp3 Штанд Задужбине Светог манастира Хиландара налази се у Хали 4. Радно време: од 10.00 до 20.00 часова. Добро...
Ђаци Земунске и Математичке гимназије боравили су у Грчкој од 23. до 25. септембра 2024. године. Поклоничко путовање је дар Светог манастира Хиландара. Путовање је организовано кроз подухват за децу и младе под називом „Хиландарски светионик“, који је покренут као духовни и стваралачки оквир за сусрет Хиландара и младих. Двадесет четворо ђака изабрано је на литерарном конкурсу на којем су имали могућност да одаберу једну од понуђених тема: „Шта очекујем од Хиландара?“, „Да ли је Света Гора важна за савременог човека (човечанство / свет) и зашто?“, „Шта знам о Хиландару, а шта бих волео/ла да сазнам?“ и „Порука савременог света (човека) тишини Хиландара“, а додељене су и по три прве награде. Од ове године, на конкурсу су учествовали и ученици Математичке гимназије. Ђаци су у пратњи својих професора посетили Свету царску српску лавру Хиландар, Јерисос, хиландарски метох Каково и манастир Свете Лидије у Аспровалти. Ученици су два дана боравили у Хиландару, док су ученице имале прилику да плове југозападном обалом Свете Горе и да посете манастир Свете Лидије. Последњег дана путовања, у хиландарском метоху Каково, дочекао их је Високопреподобни архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара, заједно са хиландарским монасима. Ова наградна екскурзија организује се по четврти пут, од 2021. године, а путовање је, као и до сада, организовала Задужбина Светог манастира Хиландара из...
У оквиру обележавања 106. годишњице од пробоја Солунског фронта, 28. септембра 2024. године, свечано је откривена спомен-биста посвећена Ђорђу Михаиловићу, дугогодишњем чувару Српског војничког гробља у Солуну. Догађају су присуствовали министар одбране Братислав Гашић, као и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић. На комеморацији су били и представници Војске Србије, пуковници Горан Несторовић и Дејан Станишић. Министар одбране Братислав Гашић положио је венце на Српском војничком гробљу и на гробу уснулог чика Ђорђа, након чега је са министром Старовићем открио спомен-бисту, коју је извајао академски вајар Љубомир Лацовић, а одлила ливница „Браћа Јеремић“ из Врчина. Непосредно пред чин откривања споменика, строј наших војних ветерана раширио је српску заставу дугу 150 метара, уз хорску пратњу српских ђака из Солуна који су отпевали химну Републике Србије „Боже правде“. Овом приликом, војни свештеник капетан Иван Ганић и свештеник при метоху Светог манастира Хиландара у Солуну Марко Арсић, служили су Свету Литургију. Након Свете Литургије је служен помен за упокојене војводе и војнике који је служио и протојереј-ставрофор Александар Павловић, управник канцеларије манастира Хиландара у Солуну. Служен је и помен покојном деди Ђорђу, уз освећење бисте која је постављена у дворишту Зејтинлика. Присутнима се обратио министар Гашић, говорећи бираним речима о вишедеценијском чувару српске гробнице Ђорђу Михаиловићу: „Овде, на Зејтинлику, дуже од пола века, чика Ђорђе је брижно чувао Српско војничко гробље, негујући успомене на жртве најсветлије наше историје, док и сам није постао њена жива слика. У његовој појави и гласу видели смо и чули прадедове пале за идеал слободе наше једине отаџбине. Кроз њега су нам се обраћали они који не дочекаше да поново прославе своју крсну...
