25.04.2023.
У Великом изложбеном салону Банског двора, јуче 24. априла 2023. године, отворена је изложба БОГ И ЧОВЈЕК протојереја ВОЈИСЛАВА ВОЈЕ БИЛБИЈЕ у организацији Друштва пријатеља манастира Хиландара Бања Лука. Свечаном отварању присуствовао је Високопреподобни архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара. Oва репрезентативна изложбена поставка обухвата скулптуре, слике, иконе и бројне друге уметнине које су настале током пет деценија дугог стваралачког периода Војислава Билбије. Изложба ће за посетиоце бити отворена наредних месец дана. Фото: Борислав Брезо/Бански двор – Културни центар...
07.04.2023.
Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија, у крипти Храма Светог Саве, у среду 05.04.2023. одржана је промоција књиге „Свети краљ Милутин, владар на раскршћима светова“. На промоцији су надахнуто и стручно говорили Миливој Ранђић одговорни уредник (директор Задужбине Светог манастира Хиландара) и уредници, Др Срђан Пириватрић (Византолошки институт САНУ), Проф. др Смиља Марјановић Душанић (Филозофски факултет у Београду) и Др Даница Поповић. Истакли су значај овог капиталног зборника монографског типа које је Задужбина Светог манастира Хиландара објавила поводом 700 година од упокојења Светог краља. Представљени су и садржаји прилога, у којима се, како су закључили, дубље и истанчаније разуме личност и дело Светог краља. Након промоције је за званице уприличен коктел у парохијском дому Храма Светог Саве. До 20. априла 2023. књига је доступна по цени од 4.130,00 дин (са урачунатим академским попустом од 30%). Књигу можете поручити на линку или на 062 9634 079 од 08 до 16 часова сваког радног дана, као и на [email protected], Задужбина Светог манастира Хиландара, Булевар војводе Мишића 71, 11040 Београд. Више на страници пројекта: https://www.hilandar.org/sveti-kralj-milutin/ Звучни прилог преузет са Радија „Слово...
01.02.2023.
Тренуци проведени у љубави надилазе временске и просторне границе и отварају двери недокучиве вечности и слободе. Мирис таквих тренутака повезује отворена и смирена срца, одбацује заборав и постаје неизбрисив траг преточен у аутентичан животни путоказ. Идентичан доживљај окусили су ученици наше школе, победници овогодишњег литерарног конкурса, узевши учешће у поклоничком путовању светињама Грчке, односно Свете Горе. Поменуто путовање, изданак сарадње Земунске гимназије и величанственог светогорског манастира Хиландара, реализовано је трудом, љубављу и благословом вископреподобног архимандрита Методија, хиландарског игумана, у периоду од 24. до 27. новембра текуће године. Вођени искуством вероучитеља Дарка Радовановића, мушки део групе уживао је гостопримство монаха у загрљају манастира Хиландара. Уследио је тренутак срдачног сусрета и душекорисног разговора са игуманом Методијем. Молитвено присуство дирљивим вишечасовним богослужењима употпунило је нашу потребу за божанском близином, гласном тишином и радосном тугом. Одушевљени ученици, имали су драгоцену прилику да посете манастирску библиотеку и ризницу, односно оживе и додирну прохујале векове славне и мученичке прошлости. Хиландар, најдивнија одежда наше националне културе, историје и духовности, овладао је нашим бићима, призивајући нас на будно и молитвено корачање уским и трновитим стазама спасења. Истовремено, обједињен јединством светогорског духа, женски део групе, радосно предвођен Маријом Нешовић, професорком енглеског језика, обилазио је небески град Уранополис и оклоне грчке светиње – остатке средњовековног манастира Зиг, хиландарски метох Каково, манастир Свете Лидије и невероватан манастир Ормилија – метох светогорског манастира Симонопетра. Ученице су уживале у искреним и поучним разговорима са монаштвом, упознавши се са стилом и начином њиховог живота. Задивљене подвигом монахиња, спознале су основ и суштину живљења – безобалну љубав. Посебан утисак на њих оставила је очинска посета хиландарског игумана. Такође, имале су прилику да присуствују пројекцији филма и изложби о аскетским и друштвеним вредностима и садржајима Свете Горе. Путовање је крунисано одласком у храм и причешћем. Убрзо затим, уследило је...
26.01.2023.
У препуној Галерији Природњачког музеја, у четвртак 26. јануара, свечано је отворена изложба „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“. Изложба има за циљ да представи јавности медицинска знања и праксу лечења људи природним лековитим средствима, која су била доступна у средњем веку у Србији. Промоција „Хиландарског медицинског кодекса“, мање познатог широј јавности, од изузетног је значаја за културу и историју српске медицине, фармације и ботанике, јер расветљује научне чињенице о том периоду српске историје. Рукопис „Хиландарски медицински кодекс“ (15 – 16. век), један од најпознатијих и најзначајнијих докумената српске средњовековне медицине, јединствени је зборник сачуваних медицинских и фармаколошких списа средњовековне праксе Салерно-Монпеље школе, а који се може сматрати првом српском и првом словенском фармакопејом. Откривен је 1952. године у ризници манастира Хиландара на Светој Гори, а у хиландарској архивској грађи заведен је под бројем 517. Његово откриће представља једно од најзначајнијих корака у истраживању историје медицине средњег века у Србији и Европи. Најзначајнији спис рукописа је Фармаколошки спис, који садржи описе простих и сложених лекова биљног, животињског и минералног порекла, као и начине њихове припреме, примене и дозу. Кодекс представља и прво писано дело које садржи ботаничку терминологију и можемо га сматрати претечом српске ботанике. Оригинални примерак „Хиландарског медицинског кодекса“ и данас се налази у ризници манастира Хиландара, док се фототипско издање налази у Народној библиотеци Србије у Београду. Изложба је употпуњена наменски компонованом музиком и ексклузивним фотографијама Хиландара и природе Свете Горе, аутора Александра Вл. Марковића. Изложба се организује уз благослов Српске православне епархије Милешево и уз посебно одобрење манастира Хиландара за снимање звука и фотографија природе Свете Горе и здања. Обраћајући се присутнима, Славко Спасић, директор...
12.01.2023.
У среду 11.01.2023. године упокојио се Братислав Ранђеловић, председник и оснивач Друштва пријатеља Хиландара „Свети Краљ Милутин“ из Лесковца. Био је председник Друштва од његовог оснивања 1998. године и велики заљубљеник у Хиландар и Свету Гору. Упамћен је као хуманиста и „човек нежног срца“. Захваљујући њему и члановима Удружења, на десетине хиљада поклоника из Лесковца, Србије и иностранства посетило је манастир Хиландар. Увек се трудио да истакне духовну страну поклоничких посета манастиру, дајући себе у потпуности у свим подухватима које је Друштво пријатеља Хиландара из Лесковца организовало. Иза себе је оставио супругу Невену, сина Луку, ћерку Марију и унука. Нека му Господ подари Царство Небеско и живот...
13.12.2022.
Високопреподобни архимандрит Методије присуствовао је 13.12.2022., са делом братства манастира Хиландара, свечаној прослави крсне славе Краљевске породице Србије – Светог Андреја Првозваног, у Краљевском Двору у Београду. Домаћини свечане прославе били су Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина. Присуствовала је и Принцезина сестра, г-ђа Бети Румелиотис. Његова светост Патријарх српски Г. Порфирије служио је свету Литургију у Дворској капели посвећеној светитељу заштитнику Краљевске породице, уз саслужење свештенства Архиепископије београдско-карловачке. Након Литургије, традиционалан чин резања славског колача у Плавом салону Краљевског Двора извршио је Његова Светост са епископима Српске православне цркве. Литургији и ручку у Двору присуствовали су и Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије, Њихова Преосвештенства Епископи врањски Г. Пахомије, шумадијски Г. Јован, браничевски Г. Игнатије, аустријско-швајцарски Г. Андреј, ваљевски Г. Исихије, шабачки Г. Јеротеј, Викарни Епископи Његове Светости: ремезијански Г. Стефан, марчански Г. Сава, хвостански Г. Алексеј, новобрдски Г. Иларион, липљански Г. Доситеј, као и Високопреподобни Архимандрит Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода. Такође, присутни су били и: др Владимир Рогановић, директор Канцеларије за вере Владе Србије, г. Исак Асиел, рабин Србије, Ефендија Сеад Насуфовић, реис-ул-улема Исламске заједнице Србије, Ефендија Мустафа Јусуфспахић, муфтија београдски, ЊЕ др Јарослав Јаворник, Словачка евангелистичка црква, чланови саветодавних тела Круна и пријатељи Краљевске породице. Њ.К.В. Престолонаследник Александар се у свом говору захвалио Његовој Светости и свим уваженим гостима и истакао: „Окупили смо се данас испред иконе, славског колача и свеће, да прославимо нашу славу. Крсна слава је одувек била једна од најважнијих и најсветијих традиција српског народа. Она нас је одржала кроз векове. Свећа коју палимо на Дан нашег небеског заштитника увек нам је давала снагу, чак и у најтежим временима....
