14.06.2024.
У пуном атријуму цркве Светог Спаса у Призрену, на Спасовдан, 13. јуна, изведена је поетска дуодрама ”Царе Душане, тражим помиловање”. Дело је настало по тексту чувене поеме Десанке Максимовић, коју је адаптирала глумица Марија Бергам. Пројекат је подржала Задужбина Светог манастира Хиландара. Ова поетска дуодрама замишљена је као сусрет личности цара Душана и песникиње Десанке. Они се срећу у Цркви Светог Спаса у Призрену, где кроз један активан поетски дијалог, изаткан од стихова из Десанкине збирке ”Тражим помиловање”, сукобљавају своја уверења – песникиња искајући милост за све несавршене, а цар истрајавајући у својој доследности строгим законима које је он сам прописао. У аутентичном амбијенту атријума цркве Светог Спаса, у оквиру Спасовданских свечаности, Марија Бергам и Ђорђе Марковић, уз музичку пратњу Милоша Николића, успешно су одиграли ову поетску дуодраму, и на јединствен и нов начин донели пред публику раскошну и потресну поезију и дух наше славне песникиње Десанке Максимовић, обележавајући тако јубилеј 60 година од првог објављивања Десанкине збирке песама “Тражим помиловање” у издању Матице српске. Овом јубилеју, Винарија манастира Фенек, посветила је два специјална вина – Тамјанику “Песникиња” и Прокупац “Душан Силни”, по ликовима из Десанкине поеме. Дегустација вина у граду и манастиру цара Душана, Светим Арханђелима, дала је посебну ноту прослави Спасовдана и обележавању јубилеја у царском Призрену. Студенти Факултета драмских уметности направили су аудио-визуелни запис догађаја, који ће бити на располагању ученицима средњих школа, којима је збирка песама ”Тражим помиловање” обавезна...
25.05.2024.
У петак, 24. маја 2024. у Матици српској у Новом Саду, представљен је зборник радова „Свети краљ Милутин. Владар на раскршћима светова“. Матица српска је обележила Дан Светих Ћирила и Методија. Присутне је на почетку свечаности поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић. У наставку програма, представљен је зборник радова „Свети краљ Милутин. Владар на раскршћима светова“. Ова колективна монографија, објављена у издавачкој делатности Задужбине Светог манастира Хиландара, одлуком жирија награде „Иларион Руварац“ коју додељује Матица српска, изабрана је за најбоље дело објављено у 2022. години из области историографије. Монографско дело, објављено поводом 700 година од упокојења Светог краља Милутина, краља и самодршца све српске и поморске земље другог ктитора Светог манастира Хиландара, представили су уредници др Срђан Пириватрић, Византолошки институт САНУ, проф. др Смиља Марјановић Душанић, Филозофски факултет Београд и др Даница Поповић, Београд. Након промоције монографије, свечано је отворена изложба цртежа сликара-конзерватора Драгана Томановића „Анђеоски образи Хиландара“. Изложбу је својом беседом отворила госпођа Гордана Гаврић, саветник директора Задужбине Светог манастира Хиландара, а потом се обратио и сам аутор изложбе. Извор:...
04.02.2024.
У суботу, 3. фебруара 2024. године, у амфитеатру Филозофског факултета Универзитета у Бања Луци, одржана је промоција књиге “Свети краљ Милутин – Владар на раскршћима светова”, посвећене седамстотој годишњици од упокојења краља Стефана Уроша II Милутина. Овај зборник монографског типа издање је Задужбине Светог манастира Хиландара. Промоција је привукла велику пажњу јавности и медија. Амфитеатар је био препун љубитеља историје, али и студената, наставника и сарадника Универзитета у Бања Луци тако и грађанства, које је у великом броју присуствовало предавању. На промоцији су говорили Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Светог манастира Хиландара, уредници издања Срђан Пириватрић, Смиља Марјановић-Душанић и Даница Поповић, као и директор Хиландарске Задужбине у Београду, Миливој Ранђић. Представили су књигу као научно дело високог квалитета и значаја, које доприноси разумевању и вредновању личности и дела краља Милутина и његовог времена. Игуман Методије је истакао да је књига “Свети краљ Милутин – Владар на раскршћима светова” плод дугогодишњег и посвећеног рада научника из различитих области, који су успели да расветле разне аспекте живота и дела краља Милутина и да покажу његову улогу у српској и светској историји. Извор: ff.unibl.org ...
02.02.2024.
У Великом изложбеном салону Банског двора, 2. фебруара 2024. године, отворена је значајна изложба „Свети Сава, Светогорац и Хиландарац. Савремени уметнички израз“. Након поздравног говора директора Банског двора Младена Матовића, многобројним посјетиоцима током отварања изложбе обратили су се шеф представништва Републике Српске у Грчкој Јелена Јовановић, директор Светогорског дома из Солуна и кустос изложбе Анастасиос Дурос, директор Задужбине Светог манастира Хиландара Миловој Ранђић, Високопреподобни архимандрит Методије игуман Свете царске српске лавре Хиландара, док је изложбу отворио предсједник Републике Српске Милорад Додик. Ова изложба дио је ширег програма свечарских манифестација Светогорског дома из Солуна поводом 800 година од хиротоније светогорског монаха, Светог Саве Хиландарца, за првог српског архиепископа (1219-2019), чији је највећи део реализован 2019. године и у оквиру кога се представљају умјетничка дела рађена различитим техникама (јајчана темпера, емајл, дуборез, вез, дигитална слика, акварел на камену и др.) иза којих стоје савремени иконописци и сликари на тему Светог Саве Хиландарца (1176-1235/6), ктитора Светог манастира Хиландара на Светој Гори, заједно са оцем, Светим Симеоном. Изложба је први пут представљена у Солуну, у изложбеном простору Светогорског дома а након тога је била изложена у Београду, у Конаку Кнегиње Љубице, те у Великом Трнову, у галерију „Рафаел Михајлов“. Изложбу у Бања Луци су организовали Светогорски дом из Солуна, Представништвом Републике Српске у Грчкој, Задужбина Светог манастира Хиландара и Културни центар Бански двор. Поставка је доступна за посетиоце од 3. до 23. фебруара 2024. На изложби учествују следећи уметници: Иконографска радионица Келије Св. Николе – Буразери ● Радионица Светог манастира Макринос ● Келија Светог Григорија Паламе ● (†) Јеромонах Анастасиос, Св. м. Кутлумуш, Келија Светог Претече – «Дионисије из Фурне» ● Јоргос Кордис...
25.01.2024.
У оквиру серијала Водич кроз установе културе, а у сусрет Савиндану, у краљевачкој библиотеци представљен је рад Задужбине Светог манастира Хиландара. Ова културна, добротворна и образовна установа основана је 2002. године са мисијом „сведочења православних хришћанских вредности и одговорности за опште добро у савременом друштву и изазовима које оно намеће”, те „бриге о духовној, културној, уметничкој и историјској баштини Светог манастира Хиландара и Свете Горе и њеном представљању, улози и очувању у савременим околностима”. Задужбина води обнову Манастира Хиландара, након великог пожара 2004. године, има богату издавачку делатност, бави се добротворним и хуманитарним активностима. О свему томе на програму у Краљеву говорили су Миливој Ранђић, директор Задужбине, Гордана Гаврић, уредник научних и стручних издања, и Дејан Ристић, уредник богословских издања. Миливој Ранђић је присутне упознао са практичним питањима организације Задужбине, њеног статуса у вери засноване установе која обавља важне послове од националног интереса. Он је нагласио да Задужбина поред високо образованих стручњака запошљава и велики број физичких радника, најразличитијег усмерења, јер се једино на тај начин може реализовати велики задатак обнове српске светиње која ужива статус грчког културног споменика и има посебан административни и територијални положај. Ранђић је говорио и о занимљивим примерим из историјата Свете Горе који на најбољи начин потврђују углед и престиж српске царске лавре. Гордана Гаврић је говорила о издавачком подухвату Задужбине – објављивању књиге „Свети краљ Милутин: Владар на раскршћима светова”, која је добила важне награде: „Владимир Ћоровић”, Награду Матице српске за најбоље дело у области историје „Иларион Руварац” и Награду Ђурђа И. Јелинића, коју додељује Државни архив Србије. Гордана Гаврић је публици представила и издавачки план Задужбине за наредни период, посебно нагласивши књигу...
22.12.2023.
Годишњу награду Ђурђа И. Јеленића, управника Државне архиве, Београд, од 1929. до 1938. године за научни рад из области архивистике и историје додељена је др Срђану Пириватрићу, др Смиљи Марјановић Душанић и др Даници Поповић, уредницима тематског зборника „Свети краљ Милутин: владар на раскршћу светова” у издању Задужбине Светог манастира Хиландара. Жири за доделу награде био је у следећем саставу: Др Мира Радојевић, дописни члан и управник Архива САНУ, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, др Милан Терзић, директор Архива Југославије и др Петар В. Крестић, научни саветник Историјског института. Образложење за доделу награде прочитала је председница жирија, проф. др Мира Радојевић, која је и уручила награде добитницима. Књигу можете купити онлајн на Ананас...
Страна 2 од 11«12345...10...»Последња »
