25.01.2017.
Москва – Масовни проток ходочасника постао је озбиљан проблем за житеље Свете Горе, каже архимандрит Јелисеј, игуман светогорског манастира Симонопетра. „Други начин на који свет данас задире у животу манастира је масовни прилив ходочасника, који у великој мери утичу на живот монаха … Данас је проток ходочасника највећи проблем за манастире Свете Горе“ наводи игуман у извештају за 25. годишња Рождествена образовна чтенија, преносе РИА новости. Игуман, наравно, препознаје да је гостопримство врлина која је традиционална одлика православног монаштва, а да су монаси увек спремни и ради да угосте ходочаснике, „спроводећи тако заповест о љубави према ближњем,“ међутим, „настојали су да не измене основни принцип монаштва, и да се не заборави да су се они одрекли света … у наше време ситуација се променила“, тврди он. Игуман и његово братство су били присиљени раније да напусте свој дом у Метеорима и преселе се на Атос због поплаве православних туриста. Он долази до запажања да постоји опасност да то гостопримство, схваћено у искривљеном смислу, прети да манастире претвори у мирјанске парохије, присиљавајући свештенике у њима да сву своју енергију посвете само пастирском раду. Иако је „утешно видети на Светој Гори толико људи из различитих сфера живота,“ ипак главна сврха монашког живота је „да објављује Царство Божје, непрестано боравећи у подвигу и тишини.“Тешко је бавити се и једним и другим и ретко је када успешно, примећује отац Јелисеј. „Најбољи допринос монаха људима је одрицање од света, изражено у тихој молитви и чежњи срца за Богом. Морамо схватити да лаици у манастиру не желе да виде оне монахе које свако зна, који су у току са најновијим догађајима и који су спремни...
09.01.2017.
Света Гора – Цела Света Гора је на празник Рођења Хрстовог покривена снегом, највећим у последњих десетак година. Фото: јеромонах Доситеј Хиландарац: Фото: монах Милутин Хиландарац: ...
06.12.2016.
Света Гора – Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј који се налази у историјској посети Светој Гори, посетио је јуче и Манастир Ватопед у пратњи Преосвећеног Епископа шумадијског г-дина Јована и високопреподобног архимандрита Методија, игумана Манастира Хиландара. Манастир Ватопед има велики значај за историју наше цркве и нашег народа. „Наша је обавеза да долазимо у ходочашће Ватопеду, зато што је Свети Сава ту научио да једино кроз светост можемо да изградимо цркву и државу. Ми као народ смо наследници и ученици Светога Саве, а он је био калуђер и духовно чедо овог манастира. Наша историја, наша култура и наш народ били би много сиромашнији без Светог Саве, првог српског Архиепископа и без разумевања да у свакодневном животу треба да верујемо у бога и свој народ“ – рекао је Патријарх српски Иринеј. У Манастиру Ватопеду Свети Сава се искрено посветио монашком животу. Тај период његовог живота значајно је утицао у формирању његове личности и ту је пронашао узоре на основу којих ће организовати манастирски и црквени живот у Србији.Свети Сава и Свети Симеон су се после више година поново срели 2. новембра 1197. године управо у Манастиру Ватопеду и управо у овој светињи овој двојици светитеља јавила се идеја за оснивањем српског манастира на Светој гори – Манастира Хиландар. Извор: Телевизија...
11.09.2016.
Хиландар – На Светој Гори је у суботу 10.09. око 6 часова ујутру избио велики шумски пожар који је захватио површину од око 400 хектара борове шуме. Услед невремена које је почело око 4 сата ујутру и удара грома, на два места која су се налазила у непосредној близини, око 6 часова запаљена су стабла након чега је пожар почео да се шири. Зона настанка пожара се налази на рту Арапис који је удаљен око 10 км ваздушном линијом од манастира Хиландара. Правац ширења пожара је ка граници Свете Горе, односно запад, југозапад, тако да нити Хиландар, нити било које друго монашко насеље нису угрожени. Грчка ватрогасна служба је ангажовала велике снаге на гашењу пожара. По речима очевидаца, на терену је око 100 ватрогасаца и око 40 возила. Ватра се гаси и хеликоптерима, док авиони – канадери не могу да дејствују због великих таласа који их спречавају да захватају воду из мора. Ватрогасна бригада манастира Хиландара је одмах заузела положај и преузела контролу над једном линијом ширења ватре. Ангажована су два манастирска ватрогасна камиона. Током ноћи између суботе и недеље ситуација је била нешто мирнија јер се јачина ветра смањила. Током данашњег дана настављена је борба са ватреном стихијом. Пробијени су и прокрчени нови путеви како би се дошло у што бољу позицију за гашење и уједно пресекао пут ватри. Око 11 часова појавило се ново жариште пожара у истом подручју које је настало услед подземног паљења корења. Пожар још увек није угашен али је сабијен у контролисани оквир. Извор: Ватрогасна бригада Светог манастира...
01.02.2015.
Београд – У Галерији Атријум Библиотеке града Београда, у суботу 31. јануара, отворена је изложба „Света Гора на фотографијама академика Панајотиса Вокотопулоса од 1957. до 2001.“. Изложба је организована у сарадњи Градске библиотеке, Светогорског центра из Солуна, Друштва пријатеља Свете Горе из Београда и Хиландарског одбора САНУ, уз подршку Секретаријата за културу града Београда. Задужбина Светог манастира Хиландара је такође помогла организацију догађаја. Изложба је уприличена поводом годишње скупштине Друштва пријатеља Свете Горе Атонске, као потврда плодне сарадње са Светогорским центром чији је председник Јанис Бутарис, градоначелник Солуна. Вековне везе Солуна и Београда засноване су на заједничком духовном, културном и историјском наслеђу у коме Света Гора заузима једно од најзначајнијих места. На фотографијама академика Панајотиса Вокотопулоса забележена је Света Гора у времену када, по речима аутора, још није било путева нити моторних возила. Оне представљају јединствени и вредни документ о животу на Атосу средином двадесетог века. На отварању изложбе великом броју присутних посетилаца обратили су се академик Панајотис Вокотопулос, Анастасиос Дурос, извршни секретар Светогорског центра, у име Друштва пријатеља Свете Горе, др Срђан Пириватрић, научни сарадник Византолошког института САНУ, који је уједно и отворио изложбу. Као званични представник Свештене општине Свете Горе и манастира Хиландара, догађају је присуствовао јеромонах Серафим Хиландарац. У наставку прочитајте: Поздравна реч Јаниса Бутариса, градоначелника Солуна и председника Светогорског центра Поздравна реч академика Мирјане Живојиновић, председника Друштва пријатеља Свете Горе О академику Панајотису Вокотопулосу О Друштву пријатеља Свете Горе Атонске О Светогорском центру (Αγιορειτική Εστία – Agioritiki Estia) ПОЗДРАВНА РЕЧ Г. ЈАНИСА БУТАРИСА, председника Светогорског центра С посебном радошћу одазвали смо се позиву Друштва пријатеља Свете Горе Атонске из Београда да у Библиотеци Града представимо изложбу фото-...
20.10.2014.
Света Гора – Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј стигао је 20. октобра 2014. године на Свету Гору. Будући да патријарх Павле у том својству првојерарха Српске Цркве није долазио на Свету Гору, а да је и патријарх Герман Атос посетио давне 1978. године, показује се да је ово прва посета Српског Патријарха Светој Гори после пуних 35 година. Устаљени светогорски поредак обавезује све поглаваре помесних Православних Цркава да по самом уласку на тло Свете Горе посете седиште Свете Горе, Свештену општину у Кареји. Патријарха је пред историјском протатском црквом, која чува чувену чудотворну икону Богородице „Достојно јест“ и коју је осликао најзнаменитији византијски иконописац Панселинос, дочекао Протос – Управитељ Свете Горе отац Симеон из свештеног манастира Дионисијата (мандат на годину дана добијају представници најстаријих пет светогорских манастира: Свете Лавре, Манастира Светог апостола Павла, Хиландара, Ватопеда и Дионисијата). Уследила је доксологија и посета Епистасији, Управи Свете Горе, која броји двадесет представника, по једног из сваког од манастира Свете Горе. Преподобни отац Симеон поздравио је Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја речима добродошлоце, на које је Патријарх узвратио, подсећајући на везаност породице Немањића, Саве и Симеона, као и других чланова светородне лозе, који су на мудрости Свете Горе, монашке философије живота и византијског законодавства, устројили Православну Цркву у Србији и српску државност, везујући је дугорочно за идеал Вечног Живота и Непролазног Царства Божјег. Незаобилазна станица у посети Кареји увек је испосница Светог Саве, место где је према предању настао Карејски типик Светог Саве и где се и данас чува светитељево завештање да је боље сунце да стане, него ли да престане читање Псалтира, који се овде прочита цео у току дана. То...
