22.03.2010.
Света царска лавра Хиландар, Света Гора Атонска – Високопреподобни архимандрит Мојсије, игуман Свете царске лавре Хиландара, упокојио се у Господу у недељу 21. марта 2010, у 87. години живота. Блаженопочивши отац Мојсије рођен је као Станислав Жарковић 10.02.1923. у Каменици крај Ваљева. Потекао је из побожне породице, од оца Светозара и мајке Зорке. На његово духовно усмерење утицао је богомољачки покрет и личност Светог владике Николаја Велимировића. У манастир Жичу дошао је пред рат и био искушеник који је стасавао и сазревао поред Светог владике. Замонашио се 1947. Рукоположен је у јеромонаха за Божић 1949. Сабрат манастира Хиландара постао је 1964. године дошавши на Свету Гору из манастира Каленић. Члан Свештеног сабора манстира Хиландара је од 1986. године. У периоду до избора за игумана Хиландара више година је извршавао послушање антипросопа – представника Светог манастира у Свештеној општини Свете Горе. Братство Светог манастира Хиландара изабрало га је за игумана 24. новембра 1992. године. Свечано је уведен у древни хиландарски игумански трон и преузео духовно руковођење братством, дан након манастирске славе Ваведења Пресвете Богородице, 5. децембра 1992. године. Блаженоупокојени отац Мојсије је био други игуман по обнављању општежића у Светом манастиру Хиландару. За време његовог игуманства, Хиландар је 1998. прославио 800 година од оснивања. Током деведесетих, као духовник је извео целу једну генерацију монаха, утврђујући својом кротком природом и личним примером општежиће. Познат по својој благој нарави и љубави према свима био је вољен и уважаван од стране братства али и целе Свете Горе. За своје 63 године проведене у монаштву, био је познат као тих и повучен монах, посвећен молитви и изванредан познавалац богослужења и типика. Светогорски старци су често...
11.02.2010.
Хиландарски метох Мило Арсеница – Велико невреме са обилном кишом изазвало је поплаву на хиландарском метоху Мило Арсеница. Киша која је падала 9. и 10. фебруара проузроковала је велике одроне и бујице воде са муљем који су погодили читав предео око места Јерисос, где се налази и метох. Ниво воде у дрвопрерађивачком погону достигао је 41 цм. Машине, део дрвне грађе, готових иполуготових елемената из столарске радионице, нашли су се у води. Цело околно имање, а нарочито маслињак, потпуно је поплављено. Услед невремена, метох је остао без струје и воде. Највећа штета је причињена шуми на метоху где су скоро сви шумски путеви потпуно уништени одронима које је проузроковала бујица. То значи да је зимска сеча за ову сезону потпуно немогућа. Биће потребно најмање две недеље да се шумски путеви делимично прокрче. 11. фебруара, вода је почела да се повлачи у канале који служе за регулацију водотокова. Из Хиландара је послата помоћ у виду механизације и материјала како би се живот и рад на метоху што пре нормализовао. Проблеми на метоху, који је са својим капацитетима веома важан за обнову Хиландара, одразиће се негативно и на темпо производње елемената који се уграђују у обновљене...
24.01.2010.
Хиландар – У недељу 24. јануара 2010. у Светом манастиру Хиландару на Светој Гори Атонској у Грчкој, сабор хиландарских јеромонаха и ђакона под начелством заменика хиландарског игумана јеромонаха Методија, служио је посебно благодарење поводом избора и устоличења новог Патријарха српског. У току Свете Литургије и саме службе благодарења, по први пут је у древној хиландарској цркви молитвено произнешено име Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја. Свети манастир Хиландар је, од свог оснивања 1198. године, саставни део Васељенске Патријаршије у Цариграду. Отуда се, према црквеном поретку, на светогорским богослужењима увек произноси име Патријарха цариградског. Међутим, негујући свезу љубави са отаџбином и Српском православном црквом, у хиландарским богослужењима монаси поред помињања свог првојерарха, цариградског Патријарха, увек чине и молитвени спомен за Патријарха српског и цео српски народ. Свети манастир Хиландар је Његовој Светости Патријарху српском господину Иринеју упутио честитку поводом избора на светосавски трон, изражавајући у њој радост што је „Промисао Божији на место Патријарха српског уздигао човека по лику Првосвештеника Христа „светог, незлобивог, чистог“ (Јевр. 7, 26)“, уз молитвене жеље да његово служење укрепе свети српски архиепископи и патријарси међу којима су многи били „изданци хиландарске свештене...
11.01.2010.
Тим Сектора за ванредне ситуације Србије боравио на Светој гори Хиландарски монаси уче за ватрогасце Сремска Митровица – Последице великог пожара који је на Хиландару у марту 2004. године уништио чак половину манастирског комплекса још се отклањају, а у обнови манастира значајна пажња посвећује се и противпожарној заштити. Тако је братство манастира крајем прошле године од Министарства унутрашњих послова затражило стручну помоћ, па је крајем децембра тим Сектора за ванредне ситуације боравио у Хиландару и обучавао групу од пет монаха за деловање у случају пожара, који и чине малу монашку ватрогасну јединицу. У српском тиму су били ватрогасац спасилац из београдске бригаде Ненад Караџић, координатор групе, припадник новосадске бригаде Жарко Ђокић и начелник Одељења за ванредне ситуације у Сремској Митровици Стеван Пејић.Они су боравили у Хиландару од 22. до 26. децембра и обучавали одабране монахе основама противпожарне заштите. Према речима Стевана Пејића, братство манастира је одлучило да се озбиљно посвети овом питању, па је набављена опрема која је последња реч технике, а и у обнови манастирских здања примењују се најсавременија техничка и технолошка достигнућа. Посебним противпожарним премазима мажу се металне и дрвене конструкције, стављају се облоге од гипсаних плоча, а у деловима таванских просторија стављају се аеросолне бомбе, које експлодирају у пожару и аутоматски гасе пламен у кругу од десетак квадрата. – Ово што се сада ради на заштити од пожара у манастиру је за наредни миленијум, јер је набављена и најсавременија пумпа за гашење пожара, а у плану је и набавка возила за гашење шумских пожара које ће се водом снабдевати из већ направљеног вештачког језера – каже Пејић. Он додаје да су монаси били захвални ученици, јер...
18.11.2009.
Света Гора – Свештена општина Свете Горе Атонске је на свом Дуплом Сабору одредила да званичну делегацију која ће присуствовати сахрани блаженопочившег Патријарха српског Павла чине: високопреподобни архимандрит Гаврило, игуман Светог манастира Пантократора, високопреподобни архимандрит Никодим, игуман Светог манастира Филотеја и преподобни јеромонах Серафим Хиландарац. По благослову Високопреподобног архимандрита Мојсија, игумана Светог манастира Хиландара, хиландарску делегацију сачињаваће преподобни јерођакон Доситеј и преподобни монах...
15.11.2009.
ПИСМО СВЕТОГ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА ПОВОДОМ УПОКОЈЕЊА ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ Г.Г. ПАВЛА У Хиландару 2./15. новембра 2009. Бр. 83 Мјестобљуститељу патријарашког трона Његовом Високопреосвештенству Митрополиту црногорско-приморском г. г. АмфилохијуВаше Високопреосвештенство, Свештена обитељ Пресвете Богородице Хиландарске изражава своје молитвено саосећање са пунотом Свете Српске православне цркве поводом уснућа у Господу њеног Свјатејшег Патријарха Павла, свима нам љубљеног духовног оца и архипастира. Тешко је говорити достојним речима у похвалу овога мужа, љубитеља врлине, којег по скромности препознаје читав свет, који је био утеха и подстрек свом страдалом роду, који је био образац свима који се одричу од тражења овоземаљских почасти да би нашли Христа. Ми у ствари и не знамо у чему је био више достојан дивљења и подражавања, да ли у доследном подучавању отачкој вери или у стварном оваплоћењу живота по науци јеванђељској којој нас је учио или у богомудром кормиларењу Црквом Христовом у смутно време страдања његовог словесног стада. Сада, када је Господ наш и Спаситељ изволео да пресели у Небески Јерусалим Свога верног слугу, нека би благословио нас, српски народ, да не тугујемо „као они који немају наде“ (1. Сол. 4, 13), него да се радујемо познајући блажено успење свог духовног оца међу свете архиепископе и епископе српске, међу наше преподобне оце. Као што су последњи дани Свјатејшег Патријарха били по речи његовог небеског покровитеља и богоносног апостола Павла: „Имам жељу умријети и са Христом бити, што је много боље; Али остати у тијелу потребније је вас ради.“ (Филип. 1, 23-24), тако да нас утеши и охрабри уснуће Свјатејшег, јер је њему „живот Христос, а смрт добитак“ (Филип. 1, 21). „Вријеме мојега одласка настаде. Добар рат ратовах, трку...
