25.11.2010.
Апел Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве за помоћ у обнови Царске Лавре манастира Хиландара Београд, 25.11.2010. Свима је добро познато да је манастир Хиландар, нашу Царску лавру, пре неколико година задесио катастрофални пожар, у којем су изгорели манастирски конаци, који се, уз помоћ наше Цркве и Државе, као и Јеладске, интезивно обнављају. Хиландарско братство, уз помоћ стручњака из Србије и Грчке, својим средствима и прилозима двеју држава, разних установа и добротвора, у складу са стручним пројектима и планским коришћењем материјалних средстава, успело је да обнови део манастирског комплекса (Сенару, Портирницу и конак из 1814 звани Синодик – средишње крило Великог конака). Остали делови очекују даље радове. У наредном периоду следи обнова: цело североисточно крило, као и комплетни унутрашњи занатски и инсталатерски радови у западном крилу Великог конака; затим, радови на улазном делу са Старим конаком, са учвршћивањем темеља југозападне стране грађевинског комплекса, Дохија, Игуменарија и Бели конак. Влада Републике Србије и Министарство културе пружају значајну помоћ; али, због познате економске кризе, ове године знатно умањену. Наговештена помоћ из Грчке због њихових прилика је потпуна изостала. Тако, финансијска средства су исцрпљена, и Хиландар се нашао пред опасношћу да обустави даљу обнову. Сматрамо да Република Србија и Српски народ – како у Отаџбини, тако и у расејању, поред свих постојећих материјалних криза и недостатака, не смеју дозволити да се Хиландар не обнови. На основу свега изнетог, Свети архијерејски сабор се, на основу вапајне молбе Братства манастира Хиландара, обраћа свим нашим епархијама у Отаџбини и расејању, црквеним општинама и манастирима, верном народу наше Цркве, као и свим људима добре воље, да према својим могућностима помогну обнову највеће српске светиње. У овом...
24.11.2010.
Хиландарски колач – хиландарски квасац Последњих година у Србији се шири такозвани „Хиландарски колач“ или „Хиландарски квасац“. Због злоупотребе имена Хиландар у датом случају, неопходно је да се манастир Хиландар огласи по том питању. Деведесетих година прошлога века делио се квасац за колач под именом „Амишки колач пријатељства“, а 1999. године под именом „Острошки хлеб љубави“. Такође 2003. године понавља се иста превара под именом „Хлеб пријатељства из Хиландара“. У последње време поново у Србији почиње да кружи квасац за тзв. „Хиландарски колач“. У манастиру Хиландару постоји пекара и у њој се пече обичан хлеб, углавном полубели или црни хлеб. Током мешења хлеба се користи куповни суви квасац у паковањима од по пола килограма, који се углавном набавља у Србији. Дакле, не постоји никакав „Хиландарски квасац“. Значи, током мешења хлеба у Хиландару као састојци за хлеб се користе: брашно, вода, со и обичан куповни квасац, понекад се смеса обогати семенкама неких биљака. Никада се у справљању хлеба у Хиландару не користи млеко и јаја. Осим што се ради о превари народа када је у питању „Хиландарски колач“, веома забрињава и сам процес справљања тог колача, који представља читав ритуал. Колико смо обавештени, сам процес справљања тог колача траје 10 дана, уз коришћење млека и јаја. То нарочито православни хришћани треба да имају у виду, јер се справљањем и коришћењем тог „мрсног“ колача у време Црквом установљених постова, нарушава пост! Веровање да справљање овог „Хиландарског колача“ и ширење даље тог теста или квасца доноси срећу онима који га праве је чисто сујеверје и бесмислица. Назив „Хиландарски квасац“ или „Хиландарски колач“ нема никакве везе са манастиром Хиландаром, нити то потиче из...
08.11.2010.
Лесковац – У Народном музеју Лесковац ће у периоду од 08. до 25. новембра посетиоцима бити доступна изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара”. Свечано отварање ће се одржати у суботу 12.новембра у склопу прославе крсне славе „Друштва пријатеља Хиландара Св. краљ Милутин” из Лесковца. Изложба је приређена са благослов Његове Светости патријарха српског Г.Г. Иринеја, под покровитељством Министарства културе Р. Србије. Организатори су Задужбина Св. манастира Хиландар и Друштво пријатеља Хиландара из Лесковца уз гостопримство Народног музеја Лесковац. Изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара“ открива широкој јавности плодове труда хиландарских неимара на обнови задужбине Немањића, најбогатије српске ризнице старе преко 800 година. Хиландар као један од темеља наше културе и духовности, у својој ризници, архиви, цркви, параклисима и скривницама чува преко 1200 икона (од којих неке спадају међу најлепше примерке византијске уметности непроценљиве вредности), 507 рукописних повеља средњовековних владара, 1041 рукописну књигу, 80 старих штампаних књига, 40.000 књига од 17. века до данас. Градитељско наслеђе чине слојеви од 12. до 19. века у утврђеном делу манастира и око 25 келија, цркви и параклиса изван њега. Вредно зидно сликарство покрива површину од око 5000м2. Као део Свете Горе, Хиландар је уврштен у Светску културну баштину Унеско-а. Након великог пожара 4. марта 2004. године када је изгорело више од половине манастирског утврђења, започео је велики грађевинско – рестаураторски подухват, један од највећих који се тренутно изводе у Европи. Изложба је осмишљена као водич кроз пројекте Обнове. У уводном делу посетиоцима су пружене сажете информације о Светој Гори и Хиландару. У наставку следе целине посвећене пожару и његовим последицима, основни подаци о начину организовања подухвата Обнове, као и конкретни изведени,...
03.10.2010.
Дечани, Пећка Патријаршија – У име Свете Горе, свечаном чину устоличења Његове светости патријарха српског г. Иринеја присуствовала је петочлана делегација Свештене општине Свете Горе. Делегацију су сачињавали високопреподобни игуман хиландарски, архимандрит г.Методије, високопреподобни игуман зографски, архимандрит г. Амвросије, јерођакон Доситеј из свештеног манастира Хиландара и јеромонах Пимен и јерођакон Атанасије из свештеног манастира Зографа. Првог октобра, у петак, делегација Свете Горе стигла је у манастир Дечани, где су усуботу ујутро на светој литургији служили игуман хиландарски и зографски уз саслуживање јерођакона оба светогорска манастира. Делегација је затим наставила свој пут и стигла у ставропигијалну лавру Пећку патријаршију. Топли дочек пружио им је Његово преосвештенство митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. По свом доласку у Пећку патријаршију, светогорску делегацију примио је и патријарх српски г. Иринеј. Бдење је служио игуман зографски, архимандрит г. Амвросије, уз саслуживање јерођакона Доситеја (манастир Хиландар) и Силуана (манастир Григоријат). На свечаној литургији приликом устоличења Његове светости патријарха српског г. Иринеја служио је и игуман хиландарски, архимандрит г. Методије, као и игуман зографски, архимандрит г. Амвросије. Такође, на литургији су саслуживали јерођакони Доситеј и Силуан. Након свете литургије, на свечаном ручку у Дечанима, игуман манастира Хиландара, архимандрит г. Методије, обратио се патријарху српском и том приликом му даровао панагију са ликом Пресвете Богородице Тројеручице, као дар свештене монашке обитељи хиландарске. Светогорска делегација посетила је и манастир Грачаницу. Сестринству овога манастира игуман хиландарски даровао је икону Пресвете Богородице...
17.09.2010.
Крагујевац – Након Београда, Врњачке Бање и Краљева, изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара“, отворена је у Галерији Народног музеја Крагујевац. На свечаном отварању у четвртак 16.септембра 2010.године, присутнима су се најпре обратили директор музеја Александар Стаменковић, и аутор изложбе проф. др Мирко Ковачевић који су позвали Његово Преосвештенство Епископа шумадијског Г.Г. Јована да отвори изложбу (прочитајте говор владике Јована ). Отварању изложбе присустовао је велики број крагујевчана предвођени својим градоначелником господином Верољубом Стевановићем, који су са пажњом разгледали приређену поставку. Изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара“ открива широкој јавности плодове труда хиландарских неимара на обнови задужбине Немањића, најбогатије српске ризнице старе преко 800 година. Хиландар као један од темеља наше културе и духовности, у својој ризници, архиви, цркви, параклисима и скривницама чува преко 1200 икона (од којих неке спадају међу најлепше примерке византијске уметности непроценљиве вредности), 507 рукописних повеља средњовековних владара, 1041 рукописну књигу, 80 старих штампаних књига, 40.000 књига од 17. века до данас. Градитељско наслеђе чине слојеви од 12. до 19. века у утврђеном делу манастира и око 25 келија, цркви и параклиса изван њега. Вредно зидно сликарство покрива површину од око 5000м2. Као део Свете Горе, Хиландар је уврштен у Светску културну баштину Унеско-а. Након великог пожара 4. марта 2004. године када је изгорело више од половине манастирског утврђења, започео је велики грађевинско – рестаураторски подухват, један од највећих који се тренутно изводе у Европи. Изложба ће бити отворена од 16. септембра до 10. октобра 2010. Изложба је осмишљена као водич кроз пројекте Обнове. У уводном делу посетиоцима су пружене сажете информације о Светој Гори и Хиландару. У наставку следе целине посвећене пожару...
