Београд – Министар Небоjша Брадић и директор Задужбине манастира Хиландара Миливоj Ранђић потписали су данас Уговор о даљим активностима на обнови Хиландара, за коjе jе Министарство културе ове године издвоjило 80 милиона динара, 30 милиона више него прошле. Уговором jе дефинисано финансирање приоритетних проjеката током ове године, а наjвећи део средстава биће утрошен за наставак реконструкциjе Великог конака, обjекта из 1816-1821. године. Обнова Хиландара, као наjзначаjниjег споменика коjи су подигли Срби ван граница своjе земље, задатак jе не само Министарства цултуре, већ целе Владе Србиjе, а потписивање овог уговора само потврђуjе посвећеностзаjедничком циљу – потпуноj обнови манастира. Жеља Министарства културе jе да Хиландар буде што присутниjи у Србиjикроз различите садржаjе, попут изложбе коjа се тренутно налази у Галериjи Српске академиjе наука и уметности, а коjа сведочи о досадашњим резултатима реконструкциjе српског манастира на Светоj гори Атонскоj -истакао jе министар Брадић. У току су радови на средњоj ламели тог обjекта, у коjоj се налазе гостоприjемница, просториjе за административне послове, као и велики део смештаjних простора, што упућуjе на неопходност бржег завршетка реконструкциjе Великог конака, коjи jе оштећеног у великом пожару у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године. Проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта обнове Хиландара, истакао jе да ће завршетком реконструкциjе конака наjвећи део проблема бити решен, рекавши да ће средња ламела бити завршена до jесени, а радови на другоj и трећоj ламели требало би да буду завршени до краjа следеће године. Према његовим речима, током ове године биће започета санациjа оштећења на прозорима на Саборноj цркви, на коjима ништа ниjе рађено од 17. века,а у плану jе и реконструкциjа крова на Цркви Светих Архангела. Уговором се предвиђају и конзерваторско-рестаураторски радова...
Хиландар – Са византијском торжественошћу и благољепијем, у складу са светогорском традицијом, данас је устоличен нови игуман Свете царске патријаршијске и ставропигијалне лавре Хиландара, архимандрит Методије. Устоличење је извршила комисија Свештене општине Свете Горе, на челу са представником манастира ВеликеЛавре и представницима манастира Ватопеда, Зографа, Есфигмена и Констамонита. Потом је уследила саборна литургија игумана и јеромонаха са Свете Горе уз присуство бројних поклоника из Србије. Присуствовали су игумани манастира Ватопеда, Пантоктатора, Ставрониките, Ксенофонта, Филотеја, Есфигмена, представници укупно 16 светогорских манастира као и нови гувернер Свете Горе г. Аристос Касмироглу. Чин су својим присуством увеличали и игумани манастира Студенице архимандрит Тихон и манастира Пиве, јеромонах Никифор. Владу Републике Србије представљао је конзул у Солуну, Милан Димитријевић. Говор новог игумана је оставио веома јак утисак на све пристутне. Игуман Методије је беседио око 45 минута из срца, на беспрекорном грчком, дирнувши све присутне када је говорио о везама Србије и Грчке али и о љубави коју негује Света Гора према свом канонском епископу, Васељенском патријарху. „Ускладу са типиком Свете Горе”, рекао је „епископ не присуствује устоличењу игумана, али пошто на свакој нашој служби спомињемо патријархово име, онда је и он сада међу нама” Након тога се обратио новом гувернеру Свете Горе, рекавши да су истовремено преузели своје дужности и пожелео наставак добре сарадње коју су имали и до сада, он са позиције заменика игумана, а управник са позиције заменика управника. Игуман Методије се захвалио и грчкој држави на подршци манастиру који је претрпео разорни пожар пре неколико година и свим институцијама које су подржале пројекат обнове, а нарочито Кедаку-у (Центру за заштиту светогорског наслеђа). Такође је нагласио на важност повезаности, љубави...
Београд – Изложбу „Обнова Хиландара, 6 година након пожара ” у оквиру манифестације „Ноћ музеја ”, у времену од 18.00 до 02.00 часа, видело је преко 4000 посетилаца. Поставка је отворена у Галерији САНУ од 24.03. до 23.05.2010. године. Мултимедијалним садржајима по први пут су широкој јавности непосредно представљени плодови труда хиландарских неимара на обнови манастира од последица пожара.Изложба је осмишљена као водич крозподухват обнове који је тренутно један од најобимнијих и најзначајнијих пројеката реконструкције и заштите у...
Хиландар – Монах Михаило Хиландарац упокојио се у Господу у недељу 9.маја 2010. у 77. години живота. Од своје ране младости определио се за монашки живот. Своје прве монашке дане провео је у манастиру Тресија, а затим је подвизавање наставио у обитељи Немањића на Светој Гори, у Хиландару. Испуњавао је разна монашка послушања у манастиру, а посебно је остао упамћен као хиландарски пекар. По примању велике схиме, још усрдније се старао на украшавању своје душе врлинама. Блаженопочивши старац Михаило се посебно одликовао једноставношћу и незлобивошћу.Такође имао је велики дар суза и трпљења ради спасења и вечног живота. Његов молитвени и богоугодни живот наликовао је предивном миомирисном цвету у Врту Мајке...
Хиландар – У недељу мироносица, 18. априла 2010. године, братство Свете царске лавре Хиландара са Свете Горе Атонске, изабрало је јеромонаха Методија (Марковића) за новог игумана и духовног оца ове древне обитељи Немањића. Савремена аутономија Свете Горе Атонске чува хиљадугодишња самоуправна права 20 манастира који чине ову „монашкурепублику“, па тако и право да манастирска братства самостално бирају игумане међу својим монасима. Избор игумана хиландарски монаси су извршили у складу са строгим прописима светогорског устава и унутрашњим правилима самог манастира која и данас чувају основна начела Хиландарског типика Светог Саве. Изборни сабор хиландарске обитељи у току овог процеса био је затворен у Саборној цркви Ваведења Пресвете Богородице. У Хиландарском типику први српски архиепископ одредио је да избор игумана врше најстарији монаси након што „уђу у цркву и промисле себи игумана, који ће им отворити не само телесне очи, него и духовне, кога зна сва братија да је у врлини и у правди и преподобију…“ У духу тог древног прописа, а према важећем Уставу Свете Горе из 1926. игуман се бира између монаха који су, поред исказане побожности, моралног живота и врлина, навршили 10 година од монашког пострига, 40 година живота, који су јеромонаси (свештеници) или, ако су само монаси, немају канонске препреке да буду рукоположени у свештенство. Право учешћа у избору игумана иначе имају монаси који су дуже од шест година чланови манастирског братства. Новоизабраном игуману символично су уручени жезло и рукописни примерак древног манастирског Типика које прима као символе своје духовне власти и правила по којима се влада и које је дужан да одржи.Јеромонах Методије примио је из руку архимандрита Стефана жезло које је Светом манастиру Хиландару као символ...
Београд – Радио телевизија Србије је у свом другом дневнику емитовала прилог о Обнови Хиландара. Изјаве су дали Његова Светост патријарх српски Г. Иринеј, проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнове и Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландара. http://hilandar.org/wp-content/uploads/2014/09/rts.flv Обнова Хиландара Шест година после пожара обновљена трећина манстира Хиландар. То је наша светиња, верујем да ће држава помоћи обнову, каже за РТС патријарх Иринеј. Од катастрофалног пожара почетком марта 2004. године, у којем је уништено више од половине комплекса манастира Хиландара, српска царска лавра на Светој гори успешно се обнавља после шест година. Изјаве патријарха Иринеја, Мирка Ковачевића и Миливоја Ранђића: До сада је реконструисано више од трећине изгореле површине српског споменичког комплекса који је део светске баштине у Грчкој. Радови на реконстуркцији изгорелих конака и параклиса Немањићке задужбине Светог Саве и Светог Сименона Мироточивог, према проценама наших и грчких стручњака трајаће до 2015. године. Баштинари који су ангажовани на обнови, у приоритетне активности у наредном периоду уврстили су наставак радова на великом конаку из 1821. године. „Подељен је у три дела, три ламеле и управо завршавамо средњу ламелу, која ће за месец дана бити усељива. Надам се да ће до краја идуће године, завршетком обнове, манастир имати довољно простора за све оне функције које су сада у врло скученом делу јужног дела манастира који није горео“, рекао је главни архитекта Мирко Ковачевић. Све радове током обнове изводи манастир у својој режији. Радници су из наше земље, а логистику даје Задужбина Хиландара у Београду, која организује набавку грађевинског материјала и транспорт бродом. Сви радници поштују кућни ред манастира. „Ми смо до краја 2009. године и можда прва три месеца...
