30.08.2009.
Хиландар – Министар културе Србије Небојша Брадић посетиће 31. августа манастир Хиландар на Светој Гори ради сагледавања стања и активности које предстоје у његовој обнови и уклањању последица катастрофалног пожара из 2004. године. Брадић ће посетити Хиландар са специјалним саветницима Зораном Хамовићем и Гораном Марковићем, а са братством манастира и стручњацима који раде на његовој обнови упознаће се докле се стигло са радовима који су интензивирани последњих годину дана, као и са проблемима који могу наићи током даље обнове и могућностима њиховог решавања, саопштило је 29. августа Министарство културе. Министарство културе је ове године издвојило 50 милиона динара за реконструкцију и обнову Хиландара, а издвојени новац би највећим делом требало да буде употребљен за радове на конацима. Сума намењена обнови је ребалансом буџета за 2009. годину умањена за око 60% у односу на претходни период што представља велики изазов за овај сложени пројекат од националног значаја. Имајући то у виду, биће неопходна да сви учесниции сарадници у подухвату уложе максимум напора да се кризни период преброди а да се не угрози обнова и одржање Светог манастира Хиландара као најбогатије културне, духовне, историјске и уметничке ризнице српског народа. Главни радови на обнови Хиландара се у овој грађевинској сезони обављају на реконструкцији Великог конака из 1821. године. Обновом Великог конака, који представља готово половину изгореле корисне површине (конак је површине 2.724 м2, а укупно је изгорело 5.897 м2 манастирских конака), решава се у великој мери проблем недостатка простора у манастиру, будући да су у том објекту смештени гостопријемница, канцеларије манастирске управе и значајни смештајни капацитети, односно собе за живот монаха и посетилаца. У складу са потребама и могућностима, разматра се и...
08.08.2009.
Света Гора – Ученици Војне гимназије боравили су од 31.јула до 06. августа 2009. године на поклоничком путовању „Стазама Светог Саве“ у манастиру Хиландару на Светој гори. Групу од 30 ученика предводио је поручник мр Негован Иванковић, испред Војне академије, и представник Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, ђакон Јован Бабић. На пут их је испратио Његово Преосвештенство викар Патријарха српског Павла Г. Атанасије Ракита, који је служио молебан за срећан пут у цркви Св. Архангела Гаврила. Ово је била последња организована посета припадника Војне академије Светој Гори и манастиру Хиландару. Братство Царске Лавре Немањића, на челу Првим епитропом Царске Лавре Немањића манастира Хиландара, јеромонахом Методијем, са одушевљењем је прихватило ђаке и студенте истичући велики значај који братство манастира Хиландара придаје припадницима српске војске. Боравак у Хиландару обележило је учешће у свечаној литургији на Светог Илију, када су се сви поклоници причестили. Ђаци Милан Лепојев, Александар Ћирић , Милош Недовић, и студент Бранимир Вулевић, Свету тајну крштења примили су као у апостолска времена, крштењем у мору, на обали Егејског мора. Током посете манастиру Хиландар домаћин је био јерођакон Доситеј Хиландарац који је ђацима Војне гимназије приказао део богате историјске ризнице манастира где се чувају повеље потписане руком наших краљева и царева, и упознао са његовим значајем за духовно уздизање српског народа и државе. По обиласку манастира Хиландар, група је боравила у Кареји, седишту прота Свете Горе. Ту су уобиласку Поснице Светог Саве имали прилику да се поклоне икони Пресвете Богородице Млекопитатељнице и виде место на којем се наш Путеводитељ подвизавао. Потом се цела група упутила на врх Свете Горе, Врх Православља. Ту су после напорног пењања, провели дивну ноћ под...
26.02.2009.
Београд, 26.02.2009. У сали Одељења уметности Библиотеке града Београда, данас у 19 сати, биће представљена нова књига мр Зорана Ракића „Цркве Светог Димитрија и Светог Саве српског у Хиландару”. Реч је о књизи у којој се аутор бави сликарством и архитектуром цркава страдалих у великом пожару 2004. године. О књизи говоре проф. др Сретен Петковић, доц. др Ненад Макуљевић и аутор. Књига је објављена у издању Матице српске и Друштва пријатеља Свете Горе Атонске. Уредници су проф. др Александар Кадијевић и др Мирјана Живојиновић. Рецензије су написали академик Гојко Суботић и проф. др Сретен Петковић. Штампање књиге омогућили су министарства културе и науке Републике Србије и Задужбина Светог манастира...
26.02.2009.
Хиландар – У Светом манастиру Хиландару данас се прославља ктиторска слава, спомен на упокојење Преподобног Симеона Мироточивог, који је заједно са сином, Светим Савом Српским, био оснивач манастира. Молитвена прослава је почела свеноћним бдењем претходног дана, да би се наставила Светом Литургијом и свечаним славским ручком у манастирској трпезарији. О Предобном Симеону Мироточивом Велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Најпре био крштен у латинској цркви, но доцније ослободи се од те цркве и постане члан цркве православне. Најпре зависио у државном погледу од Грка, но доцније ослободио се те зависности и постао потпуно самосталан. Када је утврдио државу, и веру православну у држави, тада, по примеру свога сина Саве, прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду, заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту су саградили шест параклиса: Спаситељу, Бесребреницима, светом Георгију, светом Теодору, Претечи и светом Николају. Купе рушевине Хиландара и саграде диван манастир, у коме Симеон поживи само осам месеци па сконча. Кад је био на издисају, Сава га, по његовој жељи, положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: „Всјакоје диханије да хвалит Господа!“ И пресели се ка Господу 13. фебруара 1200. Божанственом благодашћу просветлив се, И по смрти показујеш светлост живљења свога И истачем миро благоухања Онима што притичу ка гробници моптију...
15.02.2009.
Хиландар – Данас је у Светој Српској Царској Лаври Немањића на Светој Гори Атонској торжествено прослављен празник Сретења Господњег. На позив Сабора стараца манастира Хиландара високоуважени гост братства је био Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Хрисостом. После свеноћног бденија, којем су присуствовали сви гости манастира, Преосвећени Епископ Хрисостом је служио Свету Архијерејску Литургију уз саслужење великог броја свештеномонаха, свештеника, јерођакона и ђакона како светогорских, тако и из Отаџбине. Овом приликом је у чин јерођакона рукоположен сабрат хиландарског братства, ипођакон Доситеј. Приликом празничне трпезе љубави високопреподобни о. Методије, први епитроп Манастира и заменик игумана, је у својој беседи заблагодарио Његовом Преосвештенству Епископу Хрисостому који се одазвао на позив братства Манастира и из светосавске Жиче, где сада столује, дошао у светосиомеонску и светосавску Царску Лавру у којој га одувек сматрају својим сабратом. Замолио је Преосвећеног да пренесе искрене поздраве Његовој Светости Патријарху Српском Г.Г. Павлу и свим архијерејима СПЦ. Свим сабранима је захвалио што су поделили радост празновања Сретења Господњег са хиландарским братсвом. Посебно је заблагодарио присутним официрима Војске Србије који Сретење славе као свој дан, позивајући их да се угледају на вођу српских устаника, вожда Карађорђа, његову правичност, храброст и родољубивост. Преосвећени Епископ Хрисостом се присутнима обратио богонадахнутом беседом о Св. Јеванђељу које је прочитао на Св. Литургији ђакон Јован Бабић, секретар Епископа Атанасија (Раките) за односе са Војском Србије. Преосвећени је упоредио монашки службу са анђеоском у смислу непрестаног прослављања имена Божијег свим бићем. Пут свакога монаха подсећа на пут блуднога сина из библијске приче у смислу тренутка у којем човек донесе одлуку да се у потпуности посвети Оцу небескоме. Истакао је о. Доситеја као бившег слугу земаљског цара –...
23.12.2008.
Београд – Са благословом Његове Светости Патријарха Српског Г. Павла, делегација СПЦ, на челу са Његовим Преосвештенством Епископом хвостанским Г. Атанасијем (Ракитом) дана 23/10. децембра 2008. лета Господњег посетила је Музеј примењене уметности где су их дочекали директор Музеја госпођа Иванка Зорић и аутор репрезентативне изложбе г. Душан Миловановић, музејски саветник. Кроз изложбу која је постављена на три спрата водио је сам аутор објашњавајући концепцију, поједине сегменте поставке и изложене експонате. У дужем и срдачном разговору током самог разгледања на посетиоце су снажан утисак оставиле инсталације које се тичу катастрофалног пожара 3/4. марта 2004. године као и просторија која треба да асоцира на актуелну обнову и потребу Српства да се активно у њу укључи. Предмети из хиландарских ризница приказани су фото путем, односно појединачно су приказане странице из репрезентативног каталога. Треба напоменути да је изложба плод тродеценијског рада Екипе Музеја примењене уметности на истраживању ризница манастира Хиландара, коју је све време предводио г. Душан Миловановић. Сам повод за изложбу управо и јесте почетак публиковања те изванредне грађе, а ових дана се очекује да из штампе изађе каталог са прве 302 јединице, а биће уприличена и промоција, о чему ће јавност благовремено бити обавештена. Очекује се такође да у следећих петнаестак година излази по један сличан том грађе. Такође, велики утисак је оставила и сама модерна поставка која на најбољи начин одсликава технолошке могућности нашег времена али и могућност домаћих стручњака да с њима баратају на изванредан начин. Дизајнер ове веома успеле поставке јесте млади архитекта ентеријера и први српски музеиграф г. Иван Мангов. Велики број изванредних фотографија, најеминентнијих српских фотографа приказан у различитим техникама такође је оставио изванредан утисак, па...
