Хиландар – Монах Михаило Хиландарац упокојио се у Господу у недељу 9.маја 2010. у 77. години живота. Од своје ране младости определио се за монашки живот. Своје прве монашке дане провео је у манастиру Тресија, а затим је подвизавање наставио у обитељи Немањића на Светој Гори, у Хиландару. Испуњавао је разна монашка послушања у манастиру, а посебно је остао упамћен као хиландарски пекар. По примању велике схиме, још усрдније се старао на украшавању своје душе врлинама. Блаженопочивши старац Михаило се посебно одликовао једноставношћу и незлобивошћу.Такође имао је велики дар суза и трпљења ради спасења и вечног живота. Његов молитвени и богоугодни живот наликовао је предивном миомирисном цвету у Врту Мајке...
Хиландар – У недељу мироносица, 18. априла 2010. године, братство Свете царске лавре Хиландара са Свете Горе Атонске, изабрало је јеромонаха Методија (Марковића) за новог игумана и духовног оца ове древне обитељи Немањића. Савремена аутономија Свете Горе Атонске чува хиљадугодишња самоуправна права 20 манастира који чине ову „монашкурепублику“, па тако и право да манастирска братства самостално бирају игумане међу својим монасима. Избор игумана хиландарски монаси су извршили у складу са строгим прописима светогорског устава и унутрашњим правилима самог манастира која и данас чувају основна начела Хиландарског типика Светог Саве. Изборни сабор хиландарске обитељи у току овог процеса био је затворен у Саборној цркви Ваведења Пресвете Богородице. У Хиландарском типику први српски архиепископ одредио је да избор игумана врше најстарији монаси након што „уђу у цркву и промисле себи игумана, који ће им отворити не само телесне очи, него и духовне, кога зна сва братија да је у врлини и у правди и преподобију…“ У духу тог древног прописа, а према важећем Уставу Свете Горе из 1926. игуман се бира између монаха који су, поред исказане побожности, моралног живота и врлина, навршили 10 година од монашког пострига, 40 година живота, који су јеромонаси (свештеници) или, ако су само монаси, немају канонске препреке да буду рукоположени у свештенство. Право учешћа у избору игумана иначе имају монаси који су дуже од шест година чланови манастирског братства. Новоизабраном игуману символично су уручени жезло и рукописни примерак древног манастирског Типика које прима као символе своје духовне власти и правила по којима се влада и које је дужан да одржи.Јеромонах Методије примио је из руку архимандрита Стефана жезло које је Светом манастиру Хиландару као символ...
Београд – Радио телевизија Србије је у свом другом дневнику емитовала прилог о Обнови Хиландара. Изјаве су дали Његова Светост патријарх српски Г. Иринеј, проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнове и Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландара. http://hilandar.org/wp-content/uploads/2014/09/rts.flv Обнова Хиландара Шест година после пожара обновљена трећина манстира Хиландар. То је наша светиња, верујем да ће држава помоћи обнову, каже за РТС патријарх Иринеј. Од катастрофалног пожара почетком марта 2004. године, у којем је уништено више од половине комплекса манастира Хиландара, српска царска лавра на Светој гори успешно се обнавља после шест година. Изјаве патријарха Иринеја, Мирка Ковачевића и Миливоја Ранђића: До сада је реконструисано више од трећине изгореле површине српског споменичког комплекса који је део светске баштине у Грчкој. Радови на реконстуркцији изгорелих конака и параклиса Немањићке задужбине Светог Саве и Светог Сименона Мироточивог, према проценама наших и грчких стручњака трајаће до 2015. године. Баштинари који су ангажовани на обнови, у приоритетне активности у наредном периоду уврстили су наставак радова на великом конаку из 1821. године. „Подељен је у три дела, три ламеле и управо завршавамо средњу ламелу, која ће за месец дана бити усељива. Надам се да ће до краја идуће године, завршетком обнове, манастир имати довољно простора за све оне функције које су сада у врло скученом делу јужног дела манастира који није горео“, рекао је главни архитекта Мирко Ковачевић. Све радове током обнове изводи манастир у својој режији. Радници су из наше земље, а логистику даје Задужбина Хиландара у Београду, која организује набавку грађевинског материјала и транспорт бродом. Сви радници поштују кућни ред манастира. „Ми смо до краја 2009. године и можда прва три месеца...
Београд – Поводом изложбе „Обнова Хиландара, 6 година након пожара”, инжењери „Центра за заштиту светогорског наслеђа – Кедак” одржали су предавања у свечаној сали Српске академије наука и уметности. Уводну реч о Кедаку и његовој улози у Обнови Хиландара дао је проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнова, који је уједно и представио сву тројицу предавача. На крају предавања, гостима се захвалио академик Димитрије Стефановић, генерални секретар САНУ. Предавања су одржали: · Астериос Стефану, архитекта Аристотеловог Унивезитета у Солуну, МА рестауратор Univ.Sapienza Roma, I.C.C.R.O.M., KUL. директор Техничке службе КЕДАК-а, „Оштећења у Светом манастиру Хиландару услед пожара 4-5. марта 2004.: проблеми и перспективе” · Костас Кондодинас, грађевински инжењер високоградње Универзитета у Болоњи. Заменик управника Одељења за радове на рестаурацији и конзервацији споменика. „Отклањање опасности (у изгорелом делу Светог манастира Хиландара) за 654 дана” · Јоргос Канелис, архитекта, МА грађевине-саобраћаја наПолитехничкој академији у Милану. Управник Одељења за радове на рестаурацији и конзервацији споменика. „Први пројекат обнове изгорелог дела Светог манастира Хиландара: Северни конак (1814.) –...
Галерија Српске академије наука и уметности Кнез Михаилова 35 24. март –2. мај 2010. Са благословом Његове Светости патријарха српског Г.Г. Иринеја, уз сарадњу игостопримствоСрпске академије наукаи уметности, Свети манастир Хиландар и његова Задужбина, приредили су изложбу о подухвату Обнове Хиландара од последица пожара 2004. године. На отварању изложбе, 24. марта 2010., говорили су председник САНУ, академик НиколаХајдин, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, проф. др Мирко Ковачевић, аутор изложбе и министар културе Републике Србије Г. Небојша Брадић који је уједно прогласио изложбу отвореном. Поставка садржи уводни део са приказом Свете Горе и Хиландара, целину са пројектима обнове, од којих су најзначајнији радови на Синодику (1814.) и Великом конаку (1816-1821), приказ ревитализације манастирске економије и инфраструктуре, као и посебно представљање „Центра за заштиту светогорског наслеђа – КеДАК из Солуна. Садржај је приказан тродимензионалним макетама, плановима, фотографијама, видео материјалом и предметима донешеним из Хиландара који сведоче о пожару али и Обнови. Аутор изложбе је проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнове. Архитекта поставке је Стевица Трипковић, дипломирани инжењер архитектуре. Предавања грчких стручњака: 25. марта у 12 часова у свечаној сали САНУ биће одржана предавања грчких стручњака „Центра за заштиту Светогорског наслеђа”: · Стергиос Стефану, архитекта Аристотеловог Унивезитета уСолуну, МА рестауратор Univ. Sapienza Roma, I.C.C.R.O.M., KUL. директорТехничке службе КЕДАК-а, „Оштећења у Светом манастиру Хиландару услед пожара 4-5. марта 2004.: проблеми и перспективе” · Костас Кондодинас, грађевински инжењер високоградње Универзитета у Болоњи. Заменик управника Одељења зарадове на рестаурацији и конзервацији споменика. „Отклањање опасности (у изгорелом делу Светог манастира Хиландара) за 654 дана” · Јоргос Канелис, архитекта, МА грађевине-саобраћаја на Политехничкој академији у Милану. Управник Одељења за радове на рестаурацији и конзервацији...
Света царска лавра Хиландар, Света Гора Атонска – Високопреподобни архимандрит Мојсије, игуман Свете царске лавре Хиландара, упокојио се у Господу у недељу 21. марта 2010, у 87. години живота. Блаженопочивши отац Мојсије рођен је као Станислав Жарковић 10.02.1923. у Каменици крај Ваљева. Потекао је из побожне породице, од оца Светозара и мајке Зорке. На његово духовно усмерење утицао је богомољачки покрет и личност Светог владике Николаја Велимировића. У манастир Жичу дошао је пред рат и био искушеник који је стасавао и сазревао поред Светог владике. Замонашио се 1947. Рукоположен је у јеромонаха за Божић 1949. Сабрат манастира Хиландара постао је 1964. године дошавши на Свету Гору из манастира Каленић. Члан Свештеног сабора манстира Хиландара је од 1986. године. У периоду до избора за игумана Хиландара више година је извршавао послушање антипросопа – представника Светог манастира у Свештеној општини Свете Горе. Братство Светог манастира Хиландара изабрало га је за игумана 24. новембра 1992. године. Свечано је уведен у древни хиландарски игумански трон и преузео духовно руковођење братством, дан након манастирске славе Ваведења Пресвете Богородице, 5. децембра 1992. године. Блаженоупокојени отац Мојсије је био други игуман по обнављању општежића у Светом манастиру Хиландару. За време његовог игуманства, Хиландар је 1998. прославио 800 година од оснивања. Током деведесетих, као духовник је извео целу једну генерацију монаха, утврђујући својом кротком природом и личним примером општежиће. Познат по својој благој нарави и љубави према свима био је вољен и уважаван од стране братства али и целе Свете Горе. За своје 63 године проведене у монаштву, био је познат као тих и повучен монах, посвећен молитви и изванредан познавалац богослужења и типика. Светогорски старци су често...
