12.09.2010.
Солун – У цркви на Зејтинлику јуче је, на празник Усековање главе светог Јована Крститеља, први пут од 1939. године, када је изграђена ова црква на српском војничком гробљу, служена литургија на српском језику. Богослужења на српском језику биће од сада редовна и одржаваће се сваке суботе и верским празницима по календару Српске православне цркве. Црква изграђена на месту где почивају војници страдали у пробоју Солунског фронта у Првом светском рату, биће једини простору у Грчкој, осим Хиландара, где ће се литургије служити на српском језику. Литургији која је служена јуче присуствовали су игуман манастира Хиландара Методије, грчки миторополит из Солуна (Неаполиса) Варнава, саветник председника Србије Млађан Ђорђевић, конзул Србије у Солуну Милан Димитријевић, свештенство из Солуна и педесетак Срба који живе у овом грчком граду. Богослужења су договорена у сагласности с манастиром Хиландар, митрополитом у чијој је Зејтинлик надлежности, а у организацији су учествовали и представници из Србије на челу са саветником председника Млађаном Ђорђевићем. После литургије организован је и пријем чији је домаћин био владика Варнава. Војничко гробље на Зејтинлику изграђено је тридесетих година прошлог века и ту су сахрањени српски, француски, енглески, италијански и руски војници. Извор: Политика, аутор Ј....
12.09.2010.
Ватопед, Света Гора – Званични свечани дочек приређен је новом Игуману Свештеног патријаршијског и стваропигијалног манастира Хиландара на Светој Гори, високопреподобном архимандриту Методију, коме је ово била прва посјета манастиру Ватопеду од када је ступио на нову дужност. Старац Методије је у манастир Ватопед стигао поводом прослављања празника Полагања Часног Појаса Пресвете Богородице, који се по обичају прославља свеноћним празничним бденијем од поподнева 12. до поднева 13. семптембра (тј. 31. августа по старом календару). Светогорски манастири Ватопед и Хиландар су повезани блиским и братским везама, јер су ктирори манастиа Хиландара Св. Сава први Архиепископ Српски и његов отац по тијелу Симеон Мироточиви били ватопедски монаси, који су, са благословом тадашњег игумана ватопедског Теостирикта, имајући благослов Васењенског Патријарха и дозволу византијског Цара, напустили манастир Ватопед и претворили Мелисомандри (тј. манастирски пчелињак) у нови самосталан манастир, да се у њему подвизавају и освештавају наша браћа Срби. Због тога и постоји вишевјековно предање да се на манастирским славама оба манастира као игуман манастира помиње старјешина другог манастира (тј. у Ватопеду хиландарски, а у Хиландару ватопедски). Старац Методије је стигао у манастир копном у 18.30. Дочекали су га ватопедски оци са преко 250 благочестивих поклоника. Очекује се да ће у манастир на бденије пристићи још барем 300 поклоника. Старац Методије је ,по светогорском обичају, обучен у мандију, и уз појање „Достојно јест“ уведен у манастирски саборни храм, гдје му је пригодном бесједом добродошлицу пожелио Игуман Свештеног и великог манастира Ватопеда архимандрит Јефрем, који је истакао братске везе два манастира. Затим је хиландарски Игуман заблагодарио манастру Ватопеду на срдачном дочеку и истакао блискост два манастира и њихове нераскидиве и братске везе. Такође је нагласио...
30.08.2010.
Хиландар – У понедељак 30. августа 2010. почела је берба у хиландарским виноградима. Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Хиландара, са јерођаконима и уз присуство братства, радника на економији и добровољаца,одслужио је молебан за успешан почетак бербе. Берба је прво почела у новом винограду који је 2008. године подигнут на свом историјском месту, Савином Пољу, на 15 хектара површине и састоји се од калемова најбољег квалитета сорти Мерло, Каберне совињон и Каберне фран. Након примарне и секундарне прераде грожђа која ће се одвијати комбиновањем савремене и традиционалне технологије, биће добијено црвено вино врхунског квалитета.Цео процес ће се одвијати у новој винарији која је смештена у згради арсане, хиландарског пристаништа у близини старог манастира Св. Василија. Прво вино од овогодишње бербе биће доступно половином 2011. године. Подухват подизања инеговања винограда, као и производње вина, воде стручњаци са Пољопривредног факултета у Београду на челу са проф. др Небојшом...
16.08.2010.
Краљево – У оквиру манифестације „Жички духовни сабор – Преображење 2010”, у Народном музеју Краљево, вечерас у 20 часова биће отворена изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара”. Поставка ће трајати до 12. септембра када се сели у Народни музеј у Крагујевцу. Након свечаног уводног дела отварања Сабора, изложбу ће отворити Његово Преосвештенство епископ жички г. Хризостом. У среду, 18. августа у 19.30, у Народном музеју Краљево проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнове Хиландара и аутор изложбе, одржаће предавање о Хиландару и главним подухватима Обнове. Предавање је организовано у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе Краљева. Изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара” по први пут на овакав начин открива широкој јавности плодове труда хиландарских неимара на обнови задужбине Немањића, најбогатије српске ризнице старе преко 800 година. Хиландар као један од темеља наше културе и духовности, у својој ризници, архиви, цркви, параклисима и скривницама чува преко 1200 икона (од којих неке спадају међу најлепше примерке византијске уметности непроценљиве вредности), 507 рукописних повеља средњовековних владара, 1041 рукописну књигу, 80 старих штампаних књига, 40.000 књига од 17. века до данас. Градитељско наслеђе чине слојеви од 12. до 19. века у утврђеном делу манастира и око 25 келија, цркви и параклиса изван њега. Вредно зидно сликарство покрива површину од око 5000м2. Као део Свете Горе, Хиландар је уврштен у Светску културну баштину Унеско-а. Након великог пожара 4. марта 2004. године када је изгорело више од половине манастирског утврђења, започео је велики грађевинско – рестаураторски подухват, један од највећих који се тренутно изводе у Европи. Изложба је осмишљена као водич кроз пројекте Обнове. У уводном делу посетиоцима су пружене сажете информације...
18.06.2010.
Врњачка Бања – У петак 18. јуна 2010 у 19 часова у Замку културе Културног центра Врњачке Бање свечано je отворена изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара”. Изложбу је отворио Његово Преосвештенство Епископ жички г. Хризостом. У име домаћина, присутне је поздравила г-ђа Јелена Боровић – Димић, директор Културног центра Врњачке Бање. О поставци и свом искуству живота и рада у манастиру говорио је проф. др Мирко Ковачевић, аутор изложбе и главни архитекта Обнове Хиландара. Скуп је својим присуством увеличао и Његово Преосвештенство умировљени Епископ захумско – херцеговачки г. Атанасије. Изложба ће бити отворена до 5. августа 2010, након чега се сели у Народни музеј Краљево. Београдска публика је имала прилику да поставку види у Галерији САНУ од 24. марта до 23.маја 2010. када је близу 40.000 људи посетило изложбу. Изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара” по први пут на овакав начин открива широкој јавности плодове труда хиландарских неимара на обнови задужбине Немањића, најбогатије српске ризнице старе преко 800 година. Хиландар као један од темеља наше културе и духовности, у својој ризници, архиви, цркви, параклисима и скривницама чува преко 1200 икона (од којих неке спадају међу најлепше примерке византијске уметности непроценљиве вредности), 507 рукописних повеља средњовековних владара, 1041 рукописну књигу, 80 старих штампаних књига, 40.000 књига од 17. века до данас. Градитељско наслеђе чине слојеви од 12. до 19. века у утврђеном делу манастира и око 25 келија, цркви и параклиса изван њега. Вредно зидно сликарство покрива површину од око 5000м2. Као део Свете Горе, Хиландар је уврштен у Светску културну баштину Унеско-а. Након великог пожара 4. марта 2004. године када је изгорело више од половине манастирског...
18.05.2010.
Београд – Министар Небоjша Брадић и директор Задужбине манастира Хиландара Миливоj Ранђић потписали су данас Уговор о даљим активностима на обнови Хиландара, за коjе jе Министарство културе ове године издвоjило 80 милиона динара, 30 милиона више него прошле. Уговором jе дефинисано финансирање приоритетних проjеката током ове године, а наjвећи део средстава биће утрошен за наставак реконструкциjе Великог конака, обjекта из 1816-1821. године. Обнова Хиландара, као наjзначаjниjег споменика коjи су подигли Срби ван граница своjе земље, задатак jе не само Министарства цултуре, већ целе Владе Србиjе, а потписивање овог уговора само потврђуjе посвећеностзаjедничком циљу – потпуноj обнови манастира. Жеља Министарства културе jе да Хиландар буде што присутниjи у Србиjикроз различите садржаjе, попут изложбе коjа се тренутно налази у Галериjи Српске академиjе наука и уметности, а коjа сведочи о досадашњим резултатима реконструкциjе српског манастира на Светоj гори Атонскоj -истакао jе министар Брадић. У току су радови на средњоj ламели тог обjекта, у коjоj се налазе гостоприjемница, просториjе за административне послове, као и велики део смештаjних простора, што упућуjе на неопходност бржег завршетка реконструкциjе Великог конака, коjи jе оштећеног у великом пожару у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године. Проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта обнове Хиландара, истакао jе да ће завршетком реконструкциjе конака наjвећи део проблема бити решен, рекавши да ће средња ламела бити завршена до jесени, а радови на другоj и трећоj ламели требало би да буду завршени до краjа следеће године. Према његовим речима, током ове године биће започета санациjа оштећења на прозорима на Саборноj цркви, на коjима ништа ниjе рађено од 17. века,а у плану jе и реконструкциjа крова на Цркви Светих Архангела. Уговором се предвиђају и конзерваторско-рестаураторски радова...
