30.04.2019.
Радосну и величанствену прославу Васкрсења Христовог у Светој царској српској лаври Хиландару можете погледати у галерији фотографија монаха Милутина Хиландарца. Такође, по светогорском обичају уприличена је и Пасхална литија која у Хиландару, као и у Протату, бива на други дан Пасхе. Литија полази одмах након Свете литургије. Прво заустављање и читање Еванђеља је одмах по изласку из манастира, пред крстом који је на порти. Друго стајање је код крста Светога Симеона и последње код поклоничког места иконе Тројеручице, где се зауставила приликом повратка из Србије у 15. веку. На хиландарску литију традиционално долази игуман братског Ватопеда са делом своје братије, а исто тако на ватопедску Пасхалну литију одлази игуман Хиландара са својом братијом. Велики четвртак: Велики петак: Велика субота: ВАСКРС: Васкрсни понедељак: Фото: Монах Милутин...
29.04.2019.
...
27.04.2019.
Икона Васкрсења Христовог, Манастир Хиландар, 17. век Радосно певајући и славећи Васкрсење Христово, желимо вам срећне и Тројичним Богом благословене васкршње празнике, уз највеличанственији поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ВАИСТИНУ...
26.04.2019.
На око 8500 хектара поседа Манастира Хиландара налази се непроценљиво благо нетакнуте природе. Шуме, виногради, маслињаци, воћњаци, повртњаци, ливаде и морска обала од које застаје дах, представљају Божију творевину у којој се хиландарски монаси непрекидно подвизавају више од осамсто година. О богатству, разноликости и значају лековитог биља Хиландара, за ТВ Храм, говори мр Славољуб Тасић, руководилац контроле квалитета у Институту за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“. Уредник и аутор емисије „Вера и здравље“ је др Љиљана...
21.04.2019.
Беседа Високопреподобног архимандрита Методија, игумана Манастира Хиландара за манастирском трпезом на празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим (Цвети). Гост манастирског братства је био Њ.К.В. принц Михаило Карађорђевић. На светлопису хиландарска икона уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим, дело најпознатијег хиландарског зографа Георгија Митрофановића, 1615/6. Дело од великог историјског, религиозног и уметничког значаја. Чува се у ризници Манастира...
20.04.2019.
Хиландарски игуман Методије, за гласило Синодалног одељења за манастире и монаштво РПЦ, „Манастирски весник“, говори о живој светогороској традицији, духовном животу у Хиландару и особеностима српског монаштва. У наставку преносимо интервју у целости: Архимандрит Методије (Марковић), игуман једног од најстаријих атонских манастира, српске обитељи Хиландар, говорио је за портал „Манастирски весник“ о наслеђу живе светогорске традиције, о добром такмичарском духу атонских манастира, о правилима устава у животу Хиландара и о томе чиме се одликује српско монаштво. Оче Методије, Ви сте данас најмлађи игуман на Атону. Какав је био Ваш пут на Светој Гори, који Вас је довео до овог одговорног послушања? На Атон сам дошао 1994. године, тада сам имао 24 године. Обављао сам нека послушања и већ 1995. године сам примио постриг у расофор. Идуће године – у малу схиму (мантију – како се каже у Русији), а 2005. године – у велику. Постриг је извршио архимандрит Мојсије (Жарковић), мој претходник на послушању игумана у Хиландару. Он се 2010. године преставио у Господу. То се десило за време Великог поста. А после прославе Васкршњих дана братија се окупила на изборе који су се одвијали у две фазе. „Кад манастирска братија не налази међу собом врлог монаха, она бира неког болесног брата, јер ће он бити свеснији својих слабих страна и носити немоћи других,“ – то сам рекао прихватајући игуманско жезло. Која послушања сте обављали пре него што су Вам браћа поверила најтеже – руковођење манастиром? Свако послушање има своје тешкоће. На пример, мени је својевремено било тешко послушање еклисијарха (црквењака). Касније сам водио рачуна о пчелињаку. А убрзо после тога сам добио благослов за канцеларијску службу, постао сам епитроп...
