25.11.2024.
Високопреподобни архимандрит Методије саслуживао је 24. октобра 2024. године у Саборној цркви Светог Саве у Лондону. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије и том приликом у трон Епископа лондонских и британско-ирских увео Његово Преосвештенство г. Нектарија. У пратњи игумана Методија били су хиландарски јеромонах Нектарије и монах Симон, као и протојереј-ставрофор Александар Павловић. На Светој архијерејској Литургији, поред новоустоличеног Преосвећеног Епископа лондонског и британско-ирског г. Нектарија, саслуживали су и: Високопреосвећена господа Митрополити скандинавски Доситеј и нишки Арсеније; Преосвећена господа Епископи ваљевски Исихије, јенопољски Никон, сурошки Матеј из Патријаршије московске и богданијски Анастасије из Румунске Православне Цркве; архимандрит Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве; протосинђел Нифонт (Цималис) из Патријаршије цариградске; јеромонах Нектарије Хиландарац; протојереји-ставрофори Александар Павловић, Александар Самарџић, Милан Вукашин и Душан Раковић; протојереј Димитрије Недоступенко из Руске Заграничне Православне Цркве; свештеник Виктор Стојчев из Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије; протођакони Драган Радић, Радомир Врућинић и Дамјан Божић; као и ипођакони Дејан Накић и Владимир Јелић. Торжественом богослужењу присуствовали су: Његово Краљевско Височанство принц Мајкл од Кента са ћерком принцезом Габријелом Кингстон; г. Никола Селаковић, изасланик председника Републике Србије и министар културе у Влади Републике Србије; принцеза Катарина Карађорђевић; др Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије; г. Едвард Фергусон, амбасадор Велике Британије у Србији; г. Горан Алексић, амбасадор Републике Србије у Уједињеном Краљевству; Надбискуп београдски кардинал Ладислав Немет; Високопреочасни Канон Роберт Плурд и Пречасни Марк Вудруф из Римокатоличке Цркве; Преосвећени Епископ лондонски г. Аврам из Асирске Цркве Истока; Пречасни Хакан Вилхелмсон из Цркве Шведске; представници Амбасаде Босне и Херцеговине; као и многобројно свештенство...
23.11.2024.
Високопреподобни архимандрит Методије борави ових дана у Великој Британији, како би присуствовао устоличењу Преосвећеног г. Нектарија у трон Епископа британско-ирских. Као члан свештене пратње посетио је јуче придворну капелу Светог великомученика Георгија у краљевском замку Виндзор. Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију и осталим члановима пратње добродошлицу је пожелео Преузвишени Епископ г. Кристофер Коксворт, старешина краљевске капеле, и пренео лични поздрав Његовог Величанства британског краља Чарлса III. Патријарх је домаћину поклонио икону Светог великомученика Георгија, а Епископ Кристофер је узвратио монографијом о Пресветој Богородици, коју је сам написао. Капела Светог Ђорђа у Виндзору је део истоименог колеџа. Изграђена је 1348. године по налогу краља Едварда III и сматра се ремек-делом средњовековне енглеске архитектуре. У капели се налази трећи по величини витраж у Енглеској, а посебно је значајна јер је у њој сахрањен највећи број британских краљева, укључујући и краљицу Елизабету II. Извор:...
16.11.2024.
Високопреподобни архимандрит Методије данас је у храму Светог Николе Орфаноса у Солуну началствовао Светом Литургијом. Свети краљ Милутин подигао је овај солунски храм почетком 14. века. Од пре две године успостављена је традиција да игуман хиландарски заједно са братијом, у наставку празновања ктиторске славе манастира Хиландара, служи Свету Литургију у овом храму. Том приликом, игуман Методије донео је икону Светог краља Милутина, на којој је представљен као ктитор цркве Светог Николе. За певницом су били појци из Србије и Грчке. Поред окупљених верника, Светој Литургији присуствовала је гђа Јелена Вујић Обрадовић, генерални конзул Републике Србије у Солуну. Фото: Бојан...
15.11.2024.
У оквиру тродневног боравка у српској престоници, професори и ђаци Богословије из царског Призрена посетили су Задужбину Светог манастира Хиландара. У зграду Задужбине ушли су певајући тропар Светом Сави Српском. Директор Задужбине, г. Миливој Ранђић, пожелео им је добродошлицу и говорио о историјату и разноврсној делатности хиландарске Задужбине. Изразио је своје посебно задовољство због сусрета са призренским богословима: „Дивим се вама, младим српским јуношама, будућим мужевима, јер сте на посебној стражи. Дивим се и вашим родитељима и њиховој храбрости. Зато, децо, имајте нас у молитвама, јер су ваше молитве јаче од наших, пошто Бог оне који нису млаки више воли. Поклањам се вашој храбрости и молим вас да ту искру, без обзира шта живот доноси, а доноси и успоне и падове, вазда чувате у срцу. То ће вам бити основа за ваше лично спасење, спасење породица, које ћете, да Бог да, имати, и спасење народа Божјег, који ће вам бити поверен“. Г. Ранђић даривао је професоре и ђаке књигама које је објавила хиландарска Задужбина. Протосинђел Исидор, заменик ректора Призренске богословије, заблагодарио је на аврамовском гостопримству и даровима, преносећи благослове и поздраве Митрополита рашко-призренског г. Теодосија, в.д. ректора Призренске богословије. Истакао је да ова посета хиландарској Задужбини представља увод и најаву, посебно ђацима првацима, за посету Светом манастиру Хиландару. Подсетио је да призренски богослови сваке године обилазе Свету Гору и Хиландар, као и да је архимандрит Методије први хиландарски игуман који је посетио Богословију у царском Призрену. Некадашњи професор Призренске богословије, а сада уредник богословских и светоотачких издања манастира Хиландара, г. Дејан Ристић, обратио се својим колегама и некадашњим ученицима, истичући органску везу манастира Хиландара, Призренске богословије и свих српских...
07.11.2024.
У четвртак, 7. новембра 2024. године, у Владичанском двору Његовог Високопреосвештенства Митрополита бањалучког Г. Јефрема, одржана је прва седница Комисије за манастир Хиландар Владе Републике Српске. Седници су присуствовали: Високопреосвећени Митрополит бањалучки Г. Јефрем као домаћин, председник Комисије Марко Ромић (Кабинет председника Републике Српске) и чланови Комисије – Његово Преосвештенство Епископ марчански Г. Сава (Епархија бањалучка), протођакон Радојица Жагран (Епархија бањалучка), доц. др Жељко Будимир (Министарство за научно-технолошки развој и високо образовање), проф. др Срђан Душанић (Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци), др Славољуб Лукић (Републички педагошки завод), др Дарио Дринић (Републички секретаријат за вере) и Александар Стјепановић (Задужбина Светог манастира Хиландара). Др Данило Ковач (ЈУ Гимназија Бања Лука) је био оправдано одсутан. Седници је присуствовао и Миливој Ранђић (директор Задужбине Светог манастира Хиландара). У марту ове године, Народна скупштина Републике Српске усвојила је „Закон о очувању културног и историјског наслеђа Светог манастира Хиландара“. У Бањалуци је основана Комисија за Хиландар, чиме је Република Српска и званично постала ктитор српске светиње на Светој Гори. Комисија за манастир Хиландар Владе Републике Српске биће спона између Српске и Манастира у реализацији подухвата потребних за његову обнову. Формирањем конститутивног тела, по речима председника Комисије Марка Ромића, омогућена је лакша сарадња у погледу спровођења свих манастирских пројеката. Ромић је у разговору са новинарима рекао да је на првој седници разговарано о плану рада и текућим потребама, на основу којих ће Комисија, у комуникацији са Задужбином Хиландара из Београда, видети које су то потребе. „На овај начин цела Република Српска и њени грађани уграђују се у свете темеље Манастира и на одређен начин, Српска постаје ктитор Хиландара и свих подухвата који су у току“,...
03.11.2024.
У недељу, 3. новембра 2024. године, мошти Светог великомученика Пантелејмона донесене су из Хиландарa, на молбу Његовог Високопреосвештенства Митрополита неапољског и ставропољског Г. Варнаве, на поклоњење верном народу ове митрополије. Догађај је уприличен у склопу прославе Сабора Светитеља неапољских. Централно место прославе био је Саборни храм Светог Георгија у Неапољу, где су мошти изложене на поклоњење и целивање верном народу. Мошти Светог Пантелејмона остаће у храму наредних седам дана. Митрополија ове године обележава педесет година од оснивања. Истовремено се навршава и двадесет година од устоличења Митрополита Варнаве, духовног чеда блаженопочившег првог Митрополита неапољског Г. Дионисија, који је био велики добротвор српског народа. Током ратова 90-их његова митрополија је била једна од најактивнијих и најорганизованијих у слању помоћи страдалим Србима у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији. Његовом заслугом, Митрополија неапољска годинама је стипендирала школовање 2.000 српске деце, ратне сирочади. Због великих заслуга одликован је 1995. године Орденом Светог Саве првог реда, највишим признањем Српске Цркве. На територији ове митрополије налази се српско војничко гробље Зејтинлик, на ком почивају српски и остали савезнички војници пострадали приликом пробоја Солунског фронта. Свете мошти је, са дозволом Свештене општине Свете Горе, донео хиландарски саборски старац и антипросоп, јеромонах Арсеније. Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Хиландара, саслуживао је на Светој архијерејској Литургији у храму Светог Георгија, уз мошти светих угодника Божјих. Литургијом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит солунски Г. Филотеј, а служили су и Високопреосвећени Митрополити полиански и килкиски Г. Вартоломеј и неапољски и ставропољски Г. Варнава. Након благосиљања кољива у храму, свештенство и окупљени народ кренули су у свечану литију са иконама светитеља неапољских, њиховим светим моштима и моштима Светог великомученика Пантелејмона,...
