16.09.2012.
Хиландар – На празник Св. Јоаникија, првог патријарха српског, у недељу 16.септембра, освећен је и званично пуштен у употребу други обновљени део Великог конака (Конак из 1816-1821). Две године раније, завршен је први, средишњи сегмент овог највећег манастирског здања који се налази на северној страни хиландарског утврђења. Други сегмент Великог конака заузима северозападни део грађевине. Његова бруто површина је 1985,62м2 а нето површина износи 1261,44м2. У овом делу конака су смештени следећи садржаји: у подруму је предвиђена поставка манастирске етно збирке; у приземљу је амбуланта (хируршка, интернистичка, офтамолошка), учионица, свечани салон и канцеларија за потребе управе манастира; на првом спрату се налазе књиговезачка и радионица за рукодељу, просторије епитропије (манастирске управе), канцеларија економа и радионица за графику; на другом спрату се налази 7 келија, иконописачка радионица, чајна кухиња, простор за заједнички боравак (фандарик) и већи блок санитарних просторија. Након обнове Синодика (Конака из 1814) која је завршена 2007, радови на Великом конаку представљају главну активност на обнови изгорелог дела манастира. Када је реч о великој Обнови Хиландара од последица пожара из 2004. године, увек треба напоменути да се уз главне радове на ватром оштећеном делу, паралелно одвијају и многи други пројекти на заштити, рестаурацији, унапређењу инфраструктуре и целокупног манастирског имања. То има за последицу да се, уопштено посматрано, радови одвијају нешто спорије услед ограничења у виду расположивих средстава, броја радника и објективних услова извођења радова на самој Светој Гори. Површина целог Великог конака је 4378,59 м2 бруто или 2776,16 м2 нето. Са обновљених 1540,07м2 бруто или 1022,67м2 нето првог сегмента, и управо довршеним другим делом, до сада је завршена обнова више од 80% површине конака. Трећи сегмент који би...
05.07.2012.
Хиландар – Манастир Хиландар је добио још један важан објекат. Изграђен је нови противпожарни резервоар капацитета 440m³. Радови су изведени у склопу обнове Хиландара од последица пожара и оспособљавања и унапређења постојеће инфраструктуре. Када је реч о инфраструктури, посебна пажња посвећена је свеобухватној противпожарној заштити ширег манастирског комплекса. Један од најважнијих елемената система је противпожарни резервоар за напајање хидрантне и сплинкерске мреже. Стари резервоар на брду изнад манастира имао је функцију резервоара за санитарну воду и за противпожарну заштиту објеката. Он није у потпуности задовољавао потребе система због свог лошег положаја, односно недовољне висинске разлике резервоара и објеката које је штитио. Уз то, ни капацитет старог резервоара није био довољан за потребе манастира. Ради решавања тог проблема, а на захтев Грчке службе заштите, изведени су пројекти снимања стања у свим светогорским манастирима и извршено је пројектовање нових пожарних резервоара где год је то било неопходно. Реализација одобреног пројекта започета је 29. августа 2011. године. Величина објекта у основи износи 21,5 х 7,5 m, висина објеката са темељом је 4,60 m. Капацитет воде је 440 m³. До сада су реализовани земљани, армирачки и бетонски радови на изради конструкције самог објекта. До краја 2013. године планирани су радови на завршетку изолације објекта, изради инсталација и изради развода хидрантске мреже у манастирском комплексу и око...
30.04.2011.
http://media.rtv.rs/arhiva/video/Ostalo/2011/04/Hilandar%20mol%20i%20grad%20DOP%2023%2004.mp4 Древни Хиландар ушао је у осму годину обнове, која подразумева суживот манастирског братства и хиландарских градитеља. Како његово братство успева да помири молитвено бдење са звуцима градилишта и колико се манастир развија и мимо саме реконструкције страдалих конака? Шта је донео заједнички труд монаха и неимара и како изгледа њихов дан? О овим и другим важним детаљима свакодневице српске Царске и светогорске Лавре у емисији “Хиландар – молитва и градилиште” говоре: високопреподобни архимандрит Методије, Игуман манастира Хиландара, главни архитекта обнове др Мирко Ковачевић, пословођа на градилишту Горан Миловановић и кувар Љубо Стојић. Аутор: Горан Вукчевић...
21.01.2011.
Београд – Одбор за Хиландар Министарства културе прихватио jе данас Извештаj о реконструкциjи манастира за 2010. годину, када су и разматрани планови за текућу годину. Потписивање уговора са Задужбином манастира Хиландар биће обављено 28. jануара. Том приликом ће jавности бити презентовани резултати досадашње обнове Хиландара и планови за 2011. годину. Реконструкциjа Великог конака реализуjе се у склопу jединственог подухвата “Обнова Хиландара“, као наjвећи инвестициони програм. Започела jе активностима на изради идеjног проjекта у 2006. и 2007. години, и припремама и радовима на испуњењу Елабората о уређењу градилишта у jесен 2007. Године 2008. започели су, а у 2009. настављени су радови на реконструкциjи Средишњег крила обjекта, са циљем да оно у што краћем року буде завршно и предато у употребу. То jе реализовано 2010. године. У 2009. години започели су, а у 2010. готово довршени груби грађевински радови на Западном крилу обjекта. Извор: Министарство културе Републике...
24.10.2010.
Хиландар – У Светом манастиру Хиландару, у недељу 24. октобра 2010. године освећено је обновљено централно крило Великог конака из 1821. Након обнове „Синодика“, конака из 1814., ово је друга грађевинска целина која је у потпуности обновљена од последица катастрофалног пожара 2004. Чину освећења су уз манастирско братство на челу са игуманом, архимандритом Методијем, присуствовали и бројни гости. Радост обнављања светиње, међу осталима, поделили су и велики пријатељи Хиландара чланови „Руског атонског друштва“ на челу са његовим председником Георгијем Полтавченком, опуномоћеним представником председника Руске Федерације. У средишњем крилу (1. сегменту обнове Великог конака) бруто површине 1540,07м2 (нето1022,67м2) у подруму се налази поставка етнозбирке у припреми, у приземљу – велика странопријемница (гостопријемница – архондарики) са канцеларијом гостопримца, на првом спрату – привремена канцеларија игумана, три канцеларије за манастирску администрацију и две келије, на другом спрату – четири келије са по две ссобе и две мање келије. План извођења радова на Великом конаку, уколико буду обезбеђења средства за несметани наставак обнове, предвиђа да до краја 2010. буде завршено 90% грубих грађевинских радова на западном крилу (2. сегменту обнове Великог конака). Тренутно се довршава постављање каменог покривача на кровну конструкцију над овим делом. Западно крило би требало да буде у потпуности обновљено до краја радне сезоне 2011. До тада се планира и завршетак грубих грађевинских радова на источном крилу и улазном комплексу који се због међусобне повезаности обнављају...
09.04.2010.
Београд – Радио телевизија Србије је у свом другом дневнику емитовала прилог о Обнови Хиландара. Изјаве су дали Његова Светост патријарх српски Г. Иринеј, проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнове и Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландара. http://hilandar.org/wp-content/uploads/2014/09/rts.flv Обнова Хиландара Шест година после пожара обновљена трећина манстира Хиландар. То је наша светиња, верујем да ће држава помоћи обнову, каже за РТС патријарх Иринеј. Од катастрофалног пожара почетком марта 2004. године, у којем је уништено више од половине комплекса манастира Хиландара, српска царска лавра на Светој гори успешно се обнавља после шест година. Изјаве патријарха Иринеја, Мирка Ковачевића и Миливоја Ранђића: До сада је реконструисано више од трећине изгореле површине српског споменичког комплекса који је део светске баштине у Грчкој. Радови на реконстуркцији изгорелих конака и параклиса Немањићке задужбине Светог Саве и Светог Сименона Мироточивог, према проценама наших и грчких стручњака трајаће до 2015. године. Баштинари који су ангажовани на обнови, у приоритетне активности у наредном периоду уврстили су наставак радова на великом конаку из 1821. године. „Подељен је у три дела, три ламеле и управо завршавамо средњу ламелу, која ће за месец дана бити усељива. Надам се да ће до краја идуће године, завршетком обнове, манастир имати довољно простора за све оне функције које су сада у врло скученом делу јужног дела манастира који није горео“, рекао је главни архитекта Мирко Ковачевић. Све радове током обнове изводи манастир у својој режији. Радници су из наше земље, а логистику даје Задужбина Хиландара у Београду, која организује набавку грађевинског материјала и транспорт бродом. Сви радници поштују кућни ред манастира. „Ми смо до краја 2009. године и можда прва три месеца...
