24.03.2010.
Галерија Српске академије наука и уметности Кнез Михаилова 35 24. март –2. мај 2010. Са благословом Његове Светости патријарха српског Г.Г. Иринеја, уз сарадњу игостопримствоСрпске академије наукаи уметности, Свети манастир Хиландар и његова Задужбина, приредили су изложбу о подухвату Обнове Хиландара од последица пожара 2004. године. На отварању изложбе, 24. марта 2010., говорили су председник САНУ, академик НиколаХајдин, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, проф. др Мирко Ковачевић, аутор изложбе и министар културе Републике Србије Г. Небојша Брадић који је уједно прогласио изложбу отвореном. Поставка садржи уводни део са приказом Свете Горе и Хиландара, целину са пројектима обнове, од којих су најзначајнији радови на Синодику (1814.) и Великом конаку (1816-1821), приказ ревитализације манастирске економије и инфраструктуре, као и посебно представљање „Центра за заштиту светогорског наслеђа – КеДАК из Солуна. Садржај је приказан тродимензионалним макетама, плановима, фотографијама, видео материјалом и предметима донешеним из Хиландара који сведоче о пожару али и Обнови. Аутор изложбе је проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнове. Архитекта поставке је Стевица Трипковић, дипломирани инжењер архитектуре. Предавања грчких стручњака: 25. марта у 12 часова у свечаној сали САНУ биће одржана предавања грчких стручњака „Центра за заштиту Светогорског наслеђа”: · Стергиос Стефану, архитекта Аристотеловог Унивезитета уСолуну, МА рестауратор Univ. Sapienza Roma, I.C.C.R.O.M., KUL. директорТехничке службе КЕДАК-а, „Оштећења у Светом манастиру Хиландару услед пожара 4-5. марта 2004.: проблеми и перспективе” · Костас Кондодинас, грађевински инжењер високоградње Универзитета у Болоњи. Заменик управника Одељења зарадове на рестаурацији и конзервацији споменика. „Отклањање опасности (у изгорелом делу Светог манастира Хиландара) за 654 дана” · Јоргос Канелис, архитекта, МА грађевине-саобраћаја на Политехничкој академији у Милану. Управник Одељења за радове на рестаурацији и конзервацији...
04.01.2010.
Хиландар – Крајем децембра 2009. завршена је шеста грађевинска сезона на обнови изгорелих конака Светог манастира Хиландара. Током протекле године најзначајнији радови су извођени на Великом конаку (објекат из 1816-1821.) и пиргу Светог Ђорђа. На пиргу Св. Ђорђа, најстаријем објекту у јужном делу манастира који потиче још из времена пре Светог Саве, око 1100.године, завршена је санација оштећене кровне конструкције, ојачана је круна бедемског зида и израђена хидроизолација кровне конструкције. Због лошег времена, покривање крова каменим плочама биће извршено 2010. године. Обнова Великог конака (више о обнови Великог конака ) је по динамици радова и пројектом подељена на три фазе или вертикална сегмента. Први сегмент конака који је почео да се обнавља јесте средишња вертикала, у којој се у приземљу налази гостопријемница. Други сегмент је део који се наставља ка северозападном конаку Дохија. Трећи сегмент је део од средишњег ка улазу у манастир и конаку из 1814. У 2009. години радови на Великом конаку су се одвијали на два сегмента. На првом делу извођени су најтежи радови на осигурању и санацији конструктивних зидова и димњака који су сачувани после пожара. Завршени су груби грађевински радови који подразумевају: израду свих међуспратних таваница, унутрашњих конструктивних и преградних зидова, завршетак кровне конструкције са покривачким радовима и малтерисање просторија. Потом се приступило инсталатерским, столарским, молерским, подополагачким, керамичарским и осталим занатским радовима. Завршетак свих радова и пуштање првог сегмента у функцију одложено је због смањеног прилива финансисјких средстава а самим тим и смањеног обима радова. У складу са очекиваним условима, радови би требало да буду завршени до лета 2010. године. На другом сегменту, крајем 2008. започети су радови на осигурању и санацији конструктивних зидова. Током 2009....
31.08.2009.
Хиландар – Министар Небоjша Брадић и специjални саветници Зоран Хамовић и Горан Марковић посетили манастир Хиландар. Србиjа и даље води рачуна о обнови манастира Хиландар, и задовољство ми jе да видим да jе, постављањем кровне конструкциjе и обављеним радовима на Великом конаку, остварен значаjан напредак. Међу активностима коjе предстоjе су и радови на унутрашњем уређењу грађевине. Финасирање у наредном периоду ће бити настављено према усвоjеном плану, а захваљуjући рационалном приступу у коришћењу опредељених средстава, обезбеђен jе наставак квалитетне обнове. Министарство културе ће истражити могућности прибављања ванбуџетских средстава како би се убрзао процес реконструкциjе – рекао jе министар Небоjша Брадић приликом данашње посете манастиру Хиландар. Министар Брадић jе манастир Хиландар обишао у друштву са специjалним саветницима Зораном Хамовићем и Гораном Марковићем, и амбасадором Републике Србиjе у Атини, Драганом Жупањевцем. Том приликом, делегациjа се упознала са досадашњим резултатима реконструкциjе Манастира, за коjу jе Министарство културе у 2009. години издвоjило 50 милиона динара, као и са планираним активностима. Констатовано jе да се средства троше према усвоjеним плановима реконструкциjе. У разговору са братством Манастира и стручњацима коjи су ангажовани на обнови, договорено jе да ће наjважниjе активности у наредном периоду бити завршетак грађевинских радова на реконструкциjи и санациjи конака, коjи у овом тренутку представљаjу приоретет. Главни радови на обнови Хиландара се у овоj грађевинскоj сезони обављаjу на реконструкциjи Великог конака из 1821. године, коjи представља скоро половину изгореле корисне површине (Велики конак jе површине 2724 м2, а укупно jе изгорело 5897 м2 манастирских конака). Његовом обновом решава се у великоj мери проблем недостатка простора у манастиру, будући да су у овом обjекту смештени гостоприjемница, канцелариjе манастирске управе и значаjни смештаjни капацитети, коjе чине...
30.08.2009.
Хиландар – Министар културе Србије Небојша Брадић посетиће 31. августа манастир Хиландар на Светој Гори ради сагледавања стања и активности које предстоје у његовој обнови и уклањању последица катастрофалног пожара из 2004. године. Брадић ће посетити Хиландар са специјалним саветницима Зораном Хамовићем и Гораном Марковићем, а са братством манастира и стручњацима који раде на његовој обнови упознаће се докле се стигло са радовима који су интензивирани последњих годину дана, као и са проблемима који могу наићи током даље обнове и могућностима њиховог решавања, саопштило је 29. августа Министарство културе. Министарство културе је ове године издвојило 50 милиона динара за реконструкцију и обнову Хиландара, а издвојени новац би највећим делом требало да буде употребљен за радове на конацима. Сума намењена обнови је ребалансом буџета за 2009. годину умањена за око 60% у односу на претходни период што представља велики изазов за овај сложени пројекат од националног значаја. Имајући то у виду, биће неопходна да сви учесниции сарадници у подухвату уложе максимум напора да се кризни период преброди а да се не угрози обнова и одржање Светог манастира Хиландара као најбогатије културне, духовне, историјске и уметничке ризнице српског народа. Главни радови на обнови Хиландара се у овој грађевинској сезони обављају на реконструкцији Великог конака из 1821. године. Обновом Великог конака, који представља готово половину изгореле корисне површине (конак је површине 2.724 м2, а укупно је изгорело 5.897 м2 манастирских конака), решава се у великој мери проблем недостатка простора у манастиру, будући да су у том објекту смештени гостопријемница, канцеларије манастирске управе и значајни смештајни капацитети, односно собе за живот монаха и посетилаца. У складу са потребама и могућностима, разматра се и...
01.06.2009.
Хиландар – Главни радови на обнови Хиландара се у овој грађевинској сезони обављају на реконструкцији Великог конака из 1821. године. Радови за сада теку планираним темпом. Обновом великог конака, који представља скоро половину изгореле корисне површине (конак је површине 2724м2 а укупно је изгорело 5897м2 манастирских конака), решава се у великој мери проблем недостатка простора у манастиру, будући да су у овом објекту смештени гостопријемница, канцеларије манастирске управе и значајни смештајни капацитети тј. собе за живот монаха и посетилаца. Завршетак обнове великог конака планиран је за крај 2010. године, под условом да се прилив средстава за обнову настави прошлогодишњим темпом.Тренутно се општа финансијска криза одражава и на финансирање обнове Хиландара за коју још увек нису уплаћена средства предвиђена буџетом Републике Србије за 2009. годину. У оквиру обнове Великог конака у току су радови на првом и другом сегменту објекта. На првом сегменту (средишња вертикала у којој се налази гостопријемница) завршавају се груби грађевински радови – постављање камених плоча на крову као и израда испуна и изолације бондручних (дрвених) зидова другог спрата. На првом и другом спрату израђује се водоводна, канализациона инсталација, инсталације јаке и слабе струје као и инсталација за рану дојаву пожара. Истовремено са уградњом столарије и припремом за унутрашње радове, приводи се крају премазивање челичне конструкције заштитним противпожарним премазима. У гостопријемници која се налази у приземљу, тренутно се чисте зидови методом пескарења. Чишћење је неопходно како би се очистиле наслаге малтера и прљавштине и зидови вратили у првобитно стање након зидања. После чишћења, извешће се поправка зидова, у штаспада фуговање и замена оштећених опека. Затим ће бити изведене машинске инсталације и камена подна облога гостопријемнице. Ако досадашњи...
29.04.2009.
Београд – У четвртак 30. априла са почетком у 19.00 сати у Библиотеци града Београда (одељење уметности, 2. спрат), биће одржано предавање под називом „Обнова Хиландара – нова сазнања, примењене технологије, актуелни пројекти”. Предавачи су чланови стручног тима који води Обнову Хиландара: проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта обнове, архитекта Стевица Трипковић, заменик руководиоца пројектовања и надзора и архитекта Драгомир Кривокућа, заменик руководиоца градње. Предавање је организовало Друштво пријатеља Свете Горе Атонске уз подршку Библиотеке града. Предавачи ће током својих излагања уз пројекцију фотографија представити нова открића о хронологији манастирског градитељског наслеђа, технологије примењене у дијагностици и реконструкцији изгорелих конака, као и актуелне пројекте у фази извођења и пројектовања – сала синодика у Конаку из 1814., обнова Великог конака и улазног...
