Београд – Радио телевизија Србије је у свом другом дневнику емитовала прилог о Обнови Хиландара. Изјаве су дали Његова Светост патријарх српски Г. Иринеј, проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнове и Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландара. http://hilandar.org/wp-content/uploads/2014/09/rts.flv Обнова Хиландара Шест година после пожара обновљена трећина манстира Хиландар. То је наша светиња, верујем да ће држава помоћи обнову, каже за РТС патријарх Иринеј. Од катастрофалног пожара почетком марта 2004. године, у којем је уништено више од половине комплекса манастира Хиландара, српска царска лавра на Светој гори успешно се обнавља после шест година. Изјаве патријарха Иринеја, Мирка Ковачевића и Миливоја Ранђића: До сада је реконструисано више од трећине изгореле површине српског споменичког комплекса који је део светске баштине у Грчкој. Радови на реконстуркцији изгорелих конака и параклиса Немањићке задужбине Светог Саве и Светог Сименона Мироточивог, према проценама наших и грчких стручњака трајаће до 2015. године. Баштинари који су ангажовани на обнови, у приоритетне активности у наредном периоду уврстили су наставак радова на великом конаку из 1821. године. „Подељен је у три дела, три ламеле и управо завршавамо средњу ламелу, која ће за месец дана бити усељива. Надам се да ће до краја идуће године, завршетком обнове, манастир имати довољно простора за све оне функције које су сада у врло скученом делу јужног дела манастира који није горео“, рекао је главни архитекта Мирко Ковачевић. Све радове током обнове изводи манастир у својој режији. Радници су из наше земље, а логистику даје Задужбина Хиландара у Београду, која организује набавку грађевинског материјала и транспорт бродом. Сви радници поштују кућни ред манастира. „Ми смо до краја 2009. године и можда прва три месеца...
Београд – Поводом изложбе „Обнова Хиландара, 6 година након пожара”, инжењери „Центра за заштиту светогорског наслеђа – Кедак” одржали су предавања у свечаној сали Српске академије наука и уметности. Уводну реч о Кедаку и његовој улози у Обнови Хиландара дао је проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнова, који је уједно и представио сву тројицу предавача. На крају предавања, гостима се захвалио академик Димитрије Стефановић, генерални секретар САНУ. Предавања су одржали: · Астериос Стефану, архитекта Аристотеловог Унивезитета у Солуну, МА рестауратор Univ.Sapienza Roma, I.C.C.R.O.M., KUL. директор Техничке службе КЕДАК-а, „Оштећења у Светом манастиру Хиландару услед пожара 4-5. марта 2004.: проблеми и перспективе” · Костас Кондодинас, грађевински инжењер високоградње Универзитета у Болоњи. Заменик управника Одељења за радове на рестаурацији и конзервацији споменика. „Отклањање опасности (у изгорелом делу Светог манастира Хиландара) за 654 дана” · Јоргос Канелис, архитекта, МА грађевине-саобраћаја наПолитехничкој академији у Милану. Управник Одељења за радове на рестаурацији и конзервацији споменика. „Први пројекат обнове изгорелог дела Светог манастира Хиландара: Северни конак (1814.) –...
Галерија Српске академије наука и уметности Кнез Михаилова 35 24. март –2. мај 2010. Са благословом Његове Светости патријарха српског Г.Г. Иринеја, уз сарадњу игостопримствоСрпске академије наукаи уметности, Свети манастир Хиландар и његова Задужбина, приредили су изложбу о подухвату Обнове Хиландара од последица пожара 2004. године. На отварању изложбе, 24. марта 2010., говорили су председник САНУ, академик НиколаХајдин, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, проф. др Мирко Ковачевић, аутор изложбе и министар културе Републике Србије Г. Небојша Брадић који је уједно прогласио изложбу отвореном. Поставка садржи уводни део са приказом Свете Горе и Хиландара, целину са пројектима обнове, од којих су најзначајнији радови на Синодику (1814.) и Великом конаку (1816-1821), приказ ревитализације манастирске економије и инфраструктуре, као и посебно представљање „Центра за заштиту светогорског наслеђа – КеДАК из Солуна. Садржај је приказан тродимензионалним макетама, плановима, фотографијама, видео материјалом и предметима донешеним из Хиландара који сведоче о пожару али и Обнови. Аутор изложбе је проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнове. Архитекта поставке је Стевица Трипковић, дипломирани инжењер архитектуре. Предавања грчких стручњака: 25. марта у 12 часова у свечаној сали САНУ биће одржана предавања грчких стручњака „Центра за заштиту Светогорског наслеђа”: · Стергиос Стефану, архитекта Аристотеловог Унивезитета уСолуну, МА рестауратор Univ. Sapienza Roma, I.C.C.R.O.M., KUL. директорТехничке службе КЕДАК-а, „Оштећења у Светом манастиру Хиландару услед пожара 4-5. марта 2004.: проблеми и перспективе” · Костас Кондодинас, грађевински инжењер високоградње Универзитета у Болоњи. Заменик управника Одељења зарадове на рестаурацији и конзервацији споменика. „Отклањање опасности (у изгорелом делу Светог манастира Хиландара) за 654 дана” · Јоргос Канелис, архитекта, МА грађевине-саобраћаја на Политехничкој академији у Милану. Управник Одељења за радове на рестаурацији и конзервацији...
Хиландар – Крајем децембра 2009. завршена је шеста грађевинска сезона на обнови изгорелих конака Светог манастира Хиландара. Током протекле године најзначајнији радови су извођени на Великом конаку (објекат из 1816-1821.) и пиргу Светог Ђорђа. На пиргу Св. Ђорђа, најстаријем објекту у јужном делу манастира који потиче још из времена пре Светог Саве, око 1100.године, завршена је санација оштећене кровне конструкције, ојачана је круна бедемског зида и израђена хидроизолација кровне конструкције. Због лошег времена, покривање крова каменим плочама биће извршено 2010. године. Обнова Великог конака (више о обнови Великог конака ) је по динамици радова и пројектом подељена на три фазе или вертикална сегмента. Први сегмент конака који је почео да се обнавља јесте средишња вертикала, у којој се у приземљу налази гостопријемница. Други сегмент је део који се наставља ка северозападном конаку Дохија. Трећи сегмент је део од средишњег ка улазу у манастир и конаку из 1814. У 2009. години радови на Великом конаку су се одвијали на два сегмента. На првом делу извођени су најтежи радови на осигурању и санацији конструктивних зидова и димњака који су сачувани после пожара. Завршени су груби грађевински радови који подразумевају: израду свих међуспратних таваница, унутрашњих конструктивних и преградних зидова, завршетак кровне конструкције са покривачким радовима и малтерисање просторија. Потом се приступило инсталатерским, столарским, молерским, подополагачким, керамичарским и осталим занатским радовима. Завршетак свих радова и пуштање првог сегмента у функцију одложено је због смањеног прилива финансисјких средстава а самим тим и смањеног обима радова. У складу са очекиваним условима, радови би требало да буду завршени до лета 2010. године. На другом сегменту, крајем 2008. започети су радови на осигурању и санацији конструктивних зидова. Током 2009....
Хиландар – Министар Небоjша Брадић и специjални саветници Зоран Хамовић и Горан Марковић посетили манастир Хиландар. Србиjа и даље води рачуна о обнови манастира Хиландар, и задовољство ми jе да видим да jе, постављањем кровне конструкциjе и обављеним радовима на Великом конаку, остварен значаjан напредак. Међу активностима коjе предстоjе су и радови на унутрашњем уређењу грађевине. Финасирање у наредном периоду ће бити настављено према усвоjеном плану, а захваљуjући рационалном приступу у коришћењу опредељених средстава, обезбеђен jе наставак квалитетне обнове. Министарство културе ће истражити могућности прибављања ванбуџетских средстава како би се убрзао процес реконструкциjе – рекао jе министар Небоjша Брадић приликом данашње посете манастиру Хиландар. Министар Брадић jе манастир Хиландар обишао у друштву са специjалним саветницима Зораном Хамовићем и Гораном Марковићем, и амбасадором Републике Србиjе у Атини, Драганом Жупањевцем. Том приликом, делегациjа се упознала са досадашњим резултатима реконструкциjе Манастира, за коjу jе Министарство културе у 2009. години издвоjило 50 милиона динара, као и са планираним активностима. Констатовано jе да се средства троше према усвоjеним плановима реконструкциjе. У разговору са братством Манастира и стручњацима коjи су ангажовани на обнови, договорено jе да ће наjважниjе активности у наредном периоду бити завршетак грађевинских радова на реконструкциjи и санациjи конака, коjи у овом тренутку представљаjу приоретет. Главни радови на обнови Хиландара се у овоj грађевинскоj сезони обављаjу на реконструкциjи Великог конака из 1821. године, коjи представља скоро половину изгореле корисне површине (Велики конак jе површине 2724 м2, а укупно jе изгорело 5897 м2 манастирских конака). Његовом обновом решава се у великоj мери проблем недостатка простора у манастиру, будући да су у овом обjекту смештени гостоприjемница, канцелариjе манастирске управе и значаjни смештаjни капацитети, коjе чине...
Хиландар – Министар културе Србије Небојша Брадић посетиће 31. августа манастир Хиландар на Светој Гори ради сагледавања стања и активности које предстоје у његовој обнови и уклањању последица катастрофалног пожара из 2004. године. Брадић ће посетити Хиландар са специјалним саветницима Зораном Хамовићем и Гораном Марковићем, а са братством манастира и стручњацима који раде на његовој обнови упознаће се докле се стигло са радовима који су интензивирани последњих годину дана, као и са проблемима који могу наићи током даље обнове и могућностима њиховог решавања, саопштило је 29. августа Министарство културе. Министарство културе је ове године издвојило 50 милиона динара за реконструкцију и обнову Хиландара, а издвојени новац би највећим делом требало да буде употребљен за радове на конацима. Сума намењена обнови је ребалансом буџета за 2009. годину умањена за око 60% у односу на претходни период што представља велики изазов за овај сложени пројекат од националног значаја. Имајући то у виду, биће неопходна да сви учесниции сарадници у подухвату уложе максимум напора да се кризни период преброди а да се не угрози обнова и одржање Светог манастира Хиландара као најбогатије културне, духовне, историјске и уметничке ризнице српског народа. Главни радови на обнови Хиландара се у овој грађевинској сезони обављају на реконструкцији Великог конака из 1821. године. Обновом Великог конака, који представља готово половину изгореле корисне површине (конак је површине 2.724 м2, а укупно је изгорело 5.897 м2 манастирских конака), решава се у великој мери проблем недостатка простора у манастиру, будући да су у том објекту смештени гостопријемница, канцеларије манастирске управе и значајни смештајни капацитети, односно собе за живот монаха и посетилаца. У складу са потребама и могућностима, разматра се и...
