20.04.2020.
Котларница је нов објекат, као и велики противпожарни резервоар на брду, повезан са хидрантском мрежом која се простире у инсталационим прстеновима око манастира и унутар њега. Александар Апостоловски, Политика, 17 – 20.04.2020. У околностима драматичног развоја догађаја око пандемије вируса корона, радови на обнови Хиландара су 16. марта прекинути, а из манастира смо евакуисали све раднике и конзервирали градилиште. Наставак радова неминовно зависи од прекида ванредних мера и успостављања безбедности по здравље људи, како у Србији тако и у Грчкој, каже за „Политику” директор Задужбине Хиландара Миливој Ранђић. – Из искуства са економском кризом из 2008. која је Грчку бацила на колена, а није била много блажа ни према Србији, намеће се закључак да је најважније да одржимо континуитет и да сачувамо квалитет у извођењу радова. Грчки и српски стручњаци су до сада увек истицали да је квалитет изведених радова у Хиландару изузетан – истиче Ранђић. Од почетка обнове Хиландара до данас, завршена је комплетна реконструкција и грађевинска санација објеката Синодика, троделног комплекса Великог конака са параклисом Св. Николе, затим градитељске целине која чини улазни део манастира са Старим конаком, као и Белог конака. На тај начин северозападно, северно и североисточно крило изгореле половине манастира враћени су у функцију. Према речима Ранђића, током прошле године фокус радова усмерен је на југозападни део манастирског комплекса, где су преостала три задатка: завршетак реконструкције манастирске Трпезарије, реконструкција Игуменарије и Дохије и трајна санација конструктивних слабости које повезују ове објекте и које представљају узрок разорног пожара. – Од самог почека је јасно како је дошло до пожара и да се он проширио кроз пукотине на димњачким каналима на унутрашњост објекта Игуменарије и преко кровне конструкције и тавана на остатак манастира. Међутим,...28.02.2020.
О обнови Хиландара, за Студио Б говори директор Задужбине Хиландара, Миливој Ранђић....21.02.2020.
На седници Комисије за Хиландар одржаној 20. фебруара 2020. у Министарству културе и информисања усвојени су извештаји о извршеним радовима у 2019. и досадашњем напретку Обнове Хиландара, као и план радова за 2020. годину. Министарство културе и информисања ове године издвојило је 80 милиона динара за обнову манастира од непроцењиве вредности за српско културно наслеђе, који је заједно са целокупном баштином Свете Горе Атонске уписан у листу Светске културне баштине Унеска. У 2020. години радови у Хиландару одвијаће се на објектима југозападне стране где се очекује завршетак обнове манастирске Трпезарије из 14. века и наставља започета реконструкција изгорелих конака Дохије и Игуменарије са параклисима. То је последња целина манастирског комплекса на којој се отклањају последице великог пожара из 2004. када се ватрена стихија, која је за једно вече разорила читаву северну половину манастирског комплекса, проширила управо из димњака Игуменарије. Реализацијом започетих пројеката обнове Дохије и Игуменарије, као и реконструкцијом манастирске Трпезарије, обухваћена је и санација темеља објеката и свих конструктивних елемената чије су статичке слабости и деформације биле главни узрок ширења пожара. Завршетак тих радова вратиће и карактеристичну визуру манастира Хиландара у стање пре пожара. Поред извештаја и предлога плана рада које су на овој седници поднели Задужбина Хиландара, Републички и Покрајински завод за заштиту споменика културе и Народна библиотека Србије, Комисија је констатовала да је у јуну 2019. године посетила манастир Хиландар и непосредно обишла све објекте који су у обновљени у досадашњем периоду, као и радове који су у току. Оцењено је да сложени радови на реконструкцији и конзервацији споменика културе представљају посебан градитељски изазов, јер су скопчани са обавезом очувања и презентовања аутентичног наслеђа, упоредо са...15.06.2019.
Седница Националне комисије за Хиландар, којом је председавао министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић, одржана је 13. јуна 2019, у Манастиру Хиландару. Према речима министра Вукосављевића, циљ седнице био је да се утврди шта је урађено у последњих годину дана на реконструкцији манастира настрадалог у пожару 2004. али и упознавање са текућим радовима на обнови. По његовим речима, реконструкција манастира Хиландар одвија се у жељеном правцу и с неопходним нивоом средстава које држава Србија за то издваја. Том приликом, министар је подсетио да је Србија за ову годину издвојила 80 милиона динара за реконструкцију манастира и изразио задовољство што су средства утрошена по плану и програму. Вукосављевић је додао да држава неће престати да брине о Хиландару када се заврши његова реконструкција и да су пожар 2004. године и процес реконструкције открили неке нове слабости. Током обиласка манастира, министар и чланови Комисије за Хиландар, обишли су Бели конак који је пуштен у употребу, уверивши се у висок квалитет изведених радова. Такође, обишли су и градилиште нове централне котларнице чији ће завршетак веома значити за централно и рационално снабдевање топлотном енергијом манастира, који годишње бележи и преко 17000 ноћења. Њеном изградњом ће бити у великој мери смањена опасност од пожара јер се, уз примену савремене противпожарне технологије, налази и ван унутрашњег манастирског круга. „Стање у депоу и згради ризнице манастира Хиландар није охрабрујуће. По окончању реконструкције и санирања штете настале у пожару 2004, држава ће се и даље бринути о манастиру и његовом заштити и одржању. Верујем да ће се процес реконструкције завршити најдуже за две до три године, а онда настављамо с бригом о манастиру у којем се...05.04.2019.
У Хиландару је 31. марта 2019. освећен обновљени Бели конак који потиче из времена Св. Краља Милутина (14. век), а обновљен је 1598. године. Освећењу које је извршио игуман Манастира Хиландара архимандрит Методије присуствовала је и делегација КеДАК-а, надлежне грчке службе за заштиту светогорског наслеђа. Бели конак је претрпео највећа оштећења у великом пожару 2004 године. Фасада је потпуно нестала будући да је била израђена од дрвета. Зидови у горњој половини су срушени. Остали су делови у приземљу. Јужни зид конака је у целини сачуван. У конаку је потпуно уништен параклис Светих четрдесет мученика. Такође су уништене скоро све монашке келије из 16. века које су биле сачуване у изворном облику и представљале изузетну реткост на Светој Гори. То је, ако се може тако рећи, и највећи губитак у пожару који је задесио Хиландар. Бели конак је пред избијање пожара био у завршној фази генералне обнове. Након пожара као и на другим објектима, извршено је рашчишћавање и осигуравање преосталих делова. Обнова конака је званично почела 2015. (види чланак) То је била четврта од изгорелих грађевина која се обнавља од последица великог пожара из 2004. године. Пре њега обновљени су Конак из 1814 (Синодик), све три фазе Великог конака из 1816 – 1821, и улазна зона, са параклисом Светог Николе и делом Старог конака. Положај Белог конака Пре пожара Пожар После пожара После обнове О Обнови Белог хонака у Манастиру Хиландару Основни подаци о објекту: Бруто површина објекта: 1240 м2 Пројектована корисна површина објекта: 942 м2 Спратност: Су + Пр + 3 После рушења у пожару 2004. године, рашчишћавања шута и уклањања опасних делова, од објекта су остали сачувани зидови у...19.02.2019.
На седници Комисије за Хиландар којом је председавао министар културе и информисања Владан Вукосављевић, одржаној данас у просторијама Министарства, усвојени су извештај о извршеним радовима у 2018. години и план радова за 2019. годину чиме су усаглашени оквири за даљи наставак обнове најзначајнијег српског манастира. Комисија је констатовала да су завршени комплетни рестаураторско-конзерваторски радови на Белом конаку и да је објекат стављен у функцију, да су у складу са планом изведени радови на кровној конструкцији Трпезарије са кухињом, као и да су започети припремни радови на Дохији и Игуменарији са параклисима Светог Саве и Светог Димитрија. Такође су се сложили да је у складу са предвиђеном динамиком Покрајински завод за заштиту споменика културе Петоварадин спровео конзерваторско-рестаураторске радове на трону Богородице Тројеручице. Министарство културе и информисања је за наставак радова на обнови манастира Хиландар за 2019. годину издвојило 80 милиона динара. Планом рада у 2019. години предвиђени су наставак радова на реконструкцији Трпезарије са кухињом, као и наставак припремних радова на Дохији и Игуменарији са параклисима, који подразумевају ојачање, осигурање и демонтажу делова који су склони паду како би се приступило конзерваторским радовима на том објекту. Седници су поред министра Вукосављевића присуствовали чланови Комисије: Данијела Ванушић, помоћник министра за културно наслеђе и заменик председника, проф. др Владета Јанковић, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, Димитрије Стефановић, САНУ, проф. др Зоран Ракић с Филозофског факултета у Београду, Зоран Вапа, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе Петроварадин, Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландара, Владимир Тријић из Народне библиотека Србије, проф. др Мирко Ковачевић, архитекта, Драгољуб Тодоровић, архитекта, Владимир Булајић, сликар, Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Светислав Николић, доцент Факултета примењених уметности Универзитета уметности у Београду....