05.04.2019.
У Хиландару је 31. марта 2019. освећен обновљени Бели конак који потиче из времена Св. Краља Милутина (14. век), а обновљен је 1598. године. Освећењу које је извршио игуман Манастира Хиландара архимандрит Методије присуствовала је и делегација КеДАК-а, надлежне грчке службе за заштиту светогорског наслеђа. Бели конак је претрпео највећа оштећења у великом пожару 2004 године. Фасада је потпуно нестала будући да је била израђена од дрвета. Зидови у горњој половини су срушени. Остали су делови у приземљу. Јужни зид конака је у целини сачуван. У конаку је потпуно уништен параклис Светих четрдесет мученика. Такође су уништене скоро све монашке келије из 16. века које су биле сачуване у изворном облику и представљале изузетну реткост на Светој Гори. То је, ако се може тако рећи, и највећи губитак у пожару који је задесио Хиландар. Бели конак је пред избијање пожара био у завршној фази генералне обнове. Након пожара као и на другим објектима, извршено је рашчишћавање и осигуравање преосталих делова. Обнова конака је званично почела 2015. (види чланак) То је била четврта од изгорелих грађевина која се обнавља од последица великог пожара из 2004. године. Пре њега обновљени су Конак из 1814 (Синодик), све три фазе Великог конака из 1816 – 1821, и улазна зона, са параклисом Светог Николе и делом Старог конака. Положај Белог конака Пре пожара Пожар После пожара После обнове О Обнови Белог хонака у Манастиру Хиландару Основни подаци о објекту: Бруто површина објекта: 1240 м2 Пројектована корисна површина објекта: 942 м2 Спратност: Су + Пр + 3 После рушења у пожару 2004. године, рашчишћавања шута и уклањања опасних делова, од објекта су остали сачувани зидови у...
19.02.2019.
На седници Комисије за Хиландар којом је председавао министар културе и информисања Владан Вукосављевић, одржаној данас у просторијама Министарства, усвојени су извештај о извршеним радовима у 2018. години и план радова за 2019. годину чиме су усаглашени оквири за даљи наставак обнове најзначајнијег српског манастира. Комисија је констатовала да су завршени комплетни рестаураторско-конзерваторски радови на Белом конаку и да је објекат стављен у функцију, да су у складу са планом изведени радови на кровној конструкцији Трпезарије са кухињом, као и да су започети припремни радови на Дохији и Игуменарији са параклисима Светог Саве и Светог Димитрија. Такође су се сложили да је у складу са предвиђеном динамиком Покрајински завод за заштиту споменика културе Петоварадин спровео конзерваторско-рестаураторске радове на трону Богородице Тројеручице. Министарство културе и информисања је за наставак радова на обнови манастира Хиландар за 2019. годину издвојило 80 милиона динара. Планом рада у 2019. години предвиђени су наставак радова на реконструкцији Трпезарије са кухињом, као и наставак припремних радова на Дохији и Игуменарији са параклисима, који подразумевају ојачање, осигурање и демонтажу делова који су склони паду како би се приступило конзерваторским радовима на том објекту. Седници су поред министра Вукосављевића присуствовали чланови Комисије: Данијела Ванушић, помоћник министра за културно наслеђе и заменик председника, проф. др Владета Јанковић, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, Димитрије Стефановић, САНУ, проф. др Зоран Ракић с Филозофског факултета у Београду, Зоран Вапа, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе Петроварадин, Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландара, Владимир Тријић из Народне библиотека Србије, проф. др Мирко Ковачевић, архитекта, Драгољуб Тодоровић, архитекта, Владимир Булајић, сликар, Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Светислав Николић, доцент Факултета примењених уметности Универзитета уметности у Београду....
22.08.2018.
Због грађевинске реконструкције трпезарије Краља Милутина из 14. века подигнут је монтажни објекат који ће користити истој сврси. Привремена трпезарија је постављена у манастирској порти, паралелно уз Велики конак. Радови на трпезарији обухватају потпуну грађевинску реконструкцију и решавање проблема са темељима који су присутни у југозападном делу манастира. Поред грађевинских радова биће у потпуности рестауриран и фрескопис Георгија Митрофановиће из 17....
15.06.2018.
У манастиру Хиландару, 13.06.2018. одржана је седница Комисије за Хиландар којом је председавао министар културе и информисања Владан Вукосављевић. „Обнова манастира Хиландар представља један од приоритета Министарства културе и информисања у области заштите културног наслеђа, имајући пре свега у виду значај који Хиландар има за нашу историју, за нашу цркву, за нашу културу односно за читав српски народ“, рекао је министар културе и информисања Владан Вукосављевић након одржане седнице. Комисија је оценила да се радови на обнови одвијају предвиђеним темпом и да је до сада обновљено 70 одсто објеката изгорелих у пожару, укључујући управо завршене радове на Белом конаку. Чланови Комисије констатовали су да сви учесници у процесу обнове Хиландара обављају посао на најбољи могући начин, позитивно оценивши залагање и рад Задужбине Хиланадар и надлежних установа заштите културних добара: Републичког завода за заштиту споменика културе, Народне библиотеке Србије и Покрајинског завода за заштиту споменика културе Петроварадин и њихових стручњака. „У 2018. години Министарство културе и информисања издвојило је 80 милиона динара за обнову Хиландара. Према садашњој динамици радова, са реалним оптимизмом можемо да кажемо да ће комплетна обнова објеката пострадалих у великом пожару бити према плану готова до краја 2021. године“, додао је министар Вукосављевић. На седници Комисије истакнуто је да садашњи објекат ризнице онемогућава адекватно чување предмета и у сарадњи са манастирском управом биће разматрени предлози за простор за измештање ризнице. Након увида у стање целукупног манастирског комплекса, Комисија је прихватила сугестије стручњака о потреби конзерваторских радова и на објектима који нису били непосредно угрожени у пожару, као што је Црква светог Василија на мору. По окончању административне процедуре, отпочеће и предвиђени радови на трпезарији манастира. Седници...
13.04.2018.
Чудо из буктиње: Још једну колевку Срба највише помажу Руси, а није Косово (видео, фото) Разговор водила Сенка Милош Видео целог интервјуа: Радови на обнови Хиландара после катастрофалног пожара у коме је изгорела цела северна половина комплекса старог више од осам векова, ових дана ушли су у петнаесту годину. У разговору за Спутњик директор задужбине Хиландара Миливој Ранђић открива досад непознату чињеницу — највећи индивидуални донатори обнове манастира су Руси. Директор задужбине Хиландара у Београду за Спутњик каже да је у овом послу најважније било да се радови не прекидају, без обзира на спољне околности. Пре свега мислим на глобалну економску кризу која је посебно озбиљно погодила Грчку, каже Ранђић и додаје да је задовољан обновом. „Досад смо завршили око 70 одсто радова на изгорелим објектима, с тим што то није једино на чему све време радимо. Прошле године имали смо обимне инфраструктурне радове у Хиландару. Када радите на једном таквом споменику — фактички ово је највећи подухват од времена краља Милутина — онда гледате да оспособите манастир да функционише и у наредном веку“, каже Ранђић. Подсетимо, пожар се 2004. године из димњачког канала кроз пукотине које су последица померања темеља раширио на таван и келије. Хиландар је горео као средњовековни град, па се по том принципу одвија и његова обнова коју прате многе специфичности и отежавајуће околности везане за чињеницу да се обавља по грчким законима, али и правилима Свете горе. Највише новца за обнову манастира стиже из буџета Републике Србије, ове године 80 милиона динара, а досад је из буџета републике у реконструкцију једног од најстаријих и најважнијих духовних центара уложено десет милиона евра. „То не само да је природно, већ је и важно. Треба подсетити на чињеницу која се губи из вида, формално-правно, Хиландар је споменик културе Републике Грчке. Ми то никада нисмо оспоравали, тако је наступао и Свети Сава, да је то византијско, Источно...
05.03.2018.
Пре 14 година, 4. марта 2004. године, у манастиру Хиландару избио је пожар катастрофалних размера. У њему је изгорела северна половина манастирског комплекса. (Више о пожару и последицама). Проф. др Ненад Шекуларац, архитекта и члан стручног савета за Обнову Хиландара, гостујући у Јутарњем програму РТС, говори о детаљима подухвата, тренутном стању, као и плановима за будућност....
Страна 3 од 15«12345...10...»Последња »