29.10.2017.
Београд – Новинар Дејан Вученовић, уредник серијала „Експлозив“ Прве ТВ боравио је у Хиландару и забележио живот манастира у доба обнове од последица од великог пожара 2004. године. Репортажа доноси сведочања монаха али и радника, инжењера и руководиоца овог великог подухвата који се лагано приближава завршетку. Емисију можете погледати...02.02.2017.
Београд – На седници Комисије за Хиландар одржаној 02. фебруара 2017. у Министарству културе и информисања усвојени су извештаји о извршеним радовима у 2016. и досадашњем напретку Обнове Хиландара, као и план радова за 2017. годину. Министарство културе и информисања ове године издвојило је 70 милиона динара за обнову манастира од непроцењиве вредности за српско културно наслеђе, што је за десет милиона више у односу на 2016. годину. Најважнији Инвестициони програми у 2017. години обухватају завршетак обнове Белог конака и почетак радова на обнови Југозападне стране (која подразумева реконструкцију уништених конака Дохије и Игуменарије са параклисима, где је велики пожар започео, као и реконструкцију трпезарије краља Милутина) и конзерваторско-рестаураторске радове на троновима у Саборној цркви. Бели конак претрпео је највеће разарање од свих објеката страдалих у великом пожару 2004. године и његова архитектонско-конструктивна форма је у потпуности девастирана. Пројектом обнове предвиђено је да се сви постојећи елементи максимално сачувају и презентују тако да се може направити разлика између оригиналних и новоизграђених делова објекта. Завршетком обнове Белог конака крајем ове године биће готови радови на изгорелим објектима северне и источне стране манастира и биће комплетно реконструисана целина од Великог конака, преко Конака из 1814, Улазне зоне, закључно са Белим конаком..На тај начин биће обновљено, опремљено и предато у употребу готово 75 одсто корисне површине уништене у великом пожару. Чланови Комисије су констатовали да су у 2016. години у обнови Белог конака у највећој мери завршени груби грађевински радова, израда инсталација и реализација главних ентеријерских радова, као и да је у обнови Улазне зоне извршено преко 95 процената радова предвиђених пројектом обнове. Поред министра културе и информисања Владана Вукосављевића као председавајућег,...18.02.2016.
Београд – На седници Комисије за Хиландар, одржаној 17. 02. 2016. у просторијама Министарства културе и информисања под председавањем министра Ивана Тасовца, усвојени су Извештај Задужбине Хиландар за 2015. годину и предлог Плана рада за 2016. годину, чиме су усаглашени институционални оквири за даљи несметани ток обнове једног од најзначајних и најпознатијих српских манастира. „Са задовољством могу да констатујем да су у потпуности спроведене све планиране активности на обнови и реконструкцији манастира Хиландар предвиђене у 2015. години. Хиландар представља важан део не само религијског, већ и културног идентитета наше земље. Заштита културног наслеђа, као и његова адекватна презентација, спадају међу приоритете Министарства и Владе Републике Србије“, истакао је министар Тасовац. Чланови Комисије су констатовали да су у 2015. години успешно реализовани Инвестициони програми обнове Улазне зоне и Белог конака, који је највише страдао у пожару 2004. године. Објекти Улазне зоне стављени су у функцију већ за манастирску славу, у децембру 2015., док ће главна активност и у 2016. години бити реконструкција Белог конака, који је 2015. године закровљен. Усвојени су и Извештај о санацији зида палате у Хрусији и Извештај о конзерваторско-рестаураторским радовима на зидном сликарству у цркви Вазнесења Христовог (Св. Василије на мору). „Желим да изразим искрено задовољство током и закључцима овог састанка. Накох претходне седнице одржане у Хиландару, били су донети закључци о методологији рада, који су, у међувремену, спроведени у дело. Задужбина манастира Хиландар саставила је ретко потпун извештај о извршеним обавезама, а план рада за 2016. је реалан и остварљив. Веома је важно што средства којима држава помаже обнову Хиландара нису умањена, а Комисија је сигурна да ће оно што је опредељено бити искоришћено на најбољи...29.09.2015.
Хиландар – Комисија Владе Републике Србије за Хиландар, којом је председавао министар културе и информисања Србије Иван Тасовац, данас је на Светој Гори констатовала да су досадашњи радови на реконструкцији манастирског комплекса извршени квалитетно, у потпуности у складу са планом и програмом. Комисија је на седници у манастиру Хиландар позитивно оценила досадашњу динамику радова која је, због специфичности, била једино могућа, као и досадашњи утошак средстава. Разговарало се о ургентним радовима на објектима који су угрожени, али нису страдали у пожару, као и предлогу Плана рада за 2016. и неколико наредних година. Комисија је, као приоритете у даљем раду, означила покривање Белог конака до краја 2015.године и завршетак радова на овом објекту до пролећа 2017. године, као и завршетак испитивања терена на којем су Игуменарија и Дохија у наредних годину дана, да би се тачно утврдила природа њихове нестабилности. Зарад потенцијалног убразања динамике радова, размотрена је могућност ангажовања већег броја радника на терену да би се увећао обим извршених радова током грађевинске сезоне. Указано је и на проблем непостојања адекватних услова у оквиру Ризнице манастира, који је неопходно решити да би били створени услови за конзервацију, презентацију И чување покретног материјала који се тамо налази. После седнице, чланови Комисије су, у оквиру манастирског комплекса, обишли Саборну цркву, Велики конак, Бели конак, улазну зону, Ризницу, звонару, Трпезарију и објекат Сенаре, и имали непосредан увид у радове на реконструкцији манастира који се изводе током ове године. Наредна седница Комисије за Хиландар биће одржана када Народна Скупштина Републике Србије усвоји буџет за 2016. годину. Изјава министра културе Ивана Тасовца: КОМИСИЈА ЗА ХИЛАНДАР: Задатак Комисије је да предлаже активности, програме и послове који се...19.05.2015.
Хиландар – У Хиландару је званично започела нова етапа обнове изгорелог дела манастирског комплекса. У недељу, 17. маја, након литургије и ручка, служен је молебан за почетак радова на обнови Белог конака. Молебан је служио игуман Методије уз присуство манастирског братства и радника који раде на обнови. Бели конак је најтеже оштећен од свих објеката. Налази се на источној страни пожаром захваћеног манастирског утврђења. Обновљен је 1598. године док изворно потиче из прве половине 14. века. Бели конак је четврти објекат који се обнавља од последица великог пожара из 2004. године. Пре њега обновљени су Конак из 1814 (Синодик), све три фазе Великог конака из 1816 – 1821, док су у улазној зони, са параклисом Светог Николе и делом Старог конака, радови још увек у току. Бели конак ће бити у потпуности обновљен током 2018....23.04.2015.
Недељу дана пре и седмицу после Ускрса нема мајстора у Хиландару, који већ једанаесту годину настоје да манастиру врате некадашњи изглед. Пожар из 2004. није био први у историји ове светиње, ватра је прогутаЛа готово половину манастира давне 1722. „од пирга Светог Саве до пирга Светог Ђорђа”, како је остало запамћено. Изгорели су тада и параклиси и библиотека. И пошто је библиотека као последња обновљена 1970. на месту где је била два и по века раније, није много прошло до тог 4. марта када је пламен донео нову штету. Професор др Мирко Ковачевић остао је главни архитекта обнове Свете српске царске лавре Хиландара, иако је пензионисан. Неко ко је готово 45 година одан проучавању и заштити градитељског наслеђа, и посебно Хиландару у који је крочио 1972. као „шегрт” свог професора, и даље сваке године шест месеци проведе на Светој Гори. Виталан, свежег памћења, као да не хаје што је у Нишу рођен 1934, задовољан је што је више од половине обнове завршено или прецизније речено 60 процената. Са тројицом коЛега архитеката он је стручњак „који се пита”, као и сви остали тренутно на поменутом ускршњем одсуству. 1. 3ашто за мајсторе сезона траје шест месеци? Због празника током године а и летњих врућина за обнову остане отприлике толико, шест месеци. Радници раде неколико недеља па се врате кући на одмор. Кад „упече“ крајем јула и током августа опет се склоне и тако прође време а и нанижу се године. Сећам се да сам први пут у Хиландар стигао 1971. године као члан екипе коју је водио професор Ђурђе Бошковић, а усредсредили смо се тада на прављење документације, планова, мерењима, фотографисали јер...